JEDAN otmjeni lovac javio se je iz Krfa, da bi došao u Crnu Goru, ako je Knjaz na Cetinju, da koji dan provede u lovu po Skadarskom jezeru!

Ova šifrovana poruka, pristigla crnogorskom Ministarstvu inostranih poslova od italijanskog grofa Sanminijatelija u septembru 1885, tumbe je okrenula dvor na Cetinju!

Bila je to, u stvari, ponuda da italijanski princ Viktor Emanuel dođe u crnogorsku prestonicu i isprosi prelepu knjaginicu Jelenu, za koju je sličnim diplomatskim signalima i godinu-dve ranije pokazao interesovanje. Desilo se, sticajem okolnosti, da toj depeši na Cetinju nisu pridali pažnju i važnost, pa je princu odgovoreno sa zakašnjenjem od nekoliko dana, kada je već promenio plan i zaputio se za Italiju.

Sreli su se, ipak, u maju 1896. godine, na balu povodom krunisanja cara Nikole II u Moskvi, u vreme kada se na evropskim dvorovima uveliko govorilo o talijanskom prestolonasledniku i crnogorskoj lepotici kao nezvaničnim verenicima.

Onizak, drčan, Viktor je jednostavno, bez posrednika i protokola, prišao Jeleni i ponudio joj brak! A ona je, jedino, stigla da kaže da za odluku mora tražiti saglasnost roditelja.

- Imam i ja roditelje - bio je energičan princ Viktor Emanuel - no ja Vas pitam dajete li mi svoju ruku i saglasnost da ćete me uzeti, a ja Vam nudim moju. Ja vas hoću, pa ćemo se docnije zanimati kod mojih i vaših roditelja da nam daju saizvoljenije i blagoslov!

Tako je u kratkom dijalogu rešeno ono na čemu su gotovo dve godine radile diplomatije Crne Gore i Italije.

Princ Viktor Emanuel i Jelena, koju su u jednom zapisu opisali kao "visoku, skladnu, sa kosom tamnijom od noći a očima ranjene srne", nisu se više odvajali te večeri. Kroz kremaljsku dvoranu šapatom je prostrujala vest o novoj, senzacionalnoj vezi crnogorskog dvora sa aristokratskim kućama. Princ je, kažu, bio toliko impresioniran lepom damom da se nije zvanično ni predstavio njenom ocu, braći i sestrama. Jelena je, prosto, postala kraljica bala u dvorani prepunoj lepih princeza i dvorskih dama.

Vest je obišla svet.

- Prelepa tamnokosa princeza, kćerka vladara i pastira, imala je, pored dobrote, velikodušnosti i jednostavnosti, i svojstva prave, rođene kraljice - zapisao je Jelenin biograf Renato Barnesko.

Bila je to veza na obostranu korist. Ugled cetinjskog dvora naglo je porastao, a i Italijani su, beleže istoričari, imali motiv: da prilično "oronulu" kraljevsku porodicu Savoja "osveže" bračnom vezom sa rasnom brđankom.

- Italijanski dvor došao je na tu srećnu misao - da potraži jednu grančicu, u jednoj gorštačkoj, potpuno svježoj lozi i da je nakalemi na staru savojsku kvrgu - slikovito je ceo "slučaj" opisao crnogorski ministar inostranih poslova Gavro Vuković.

U avgustu 1896. princ Viktor je "strogo inkognito" doputovao na Cetinje i obavio formalnost veridbe. Ali, romansa se nije mogla sakriti. Preko noći, Crna Gora je postala tema dana u svetu. Brodovima iz Italije stigla je gomila novinara, ali i znatiželjnih turista, kojih je bilo toliko da su premašivali mogućnosti redovnog prevoza od Kotora do Cetinja...

- Ah, Žurnalisti - žalio se knjaz Nikola - rasa brbljivaca kojima ne dajem intervjue, što ih veoma ljuti, a dodajte još i fotografe...

Italijanskom princu se, uz crnokosu kneginju, svidela i Crna Gora, pa je boravak produžio do sredine septembra. Vreme je provodio uz verenicu i njenu porodicu, u lovu i sportskim aktivnostima. Jedino se, primećeno je, malo teže nosio sa crnogorskim specijalitetima u dvorskom jelovniku.

Veliki dan bio je, potom, 9. oktobar 1896. godine. Venčanje je obavljeno u Rimu, u palati Kvirinale.

- Onakva kakva je po prirodi, a još u tako sjajnoj odjeći, što se je moglo drugo pomisliti do to da je samim proviđenjem određena za kraljicu, pa ma koje velike nacije - euforično je opisao te trenutke Gavro Vuković. - Knjaz, princesa Ana, knjaz Mirko i mi svi povedosmo nevjestu da je predamo Italijanima. Princ od Napolja i duka od Đenove sreli su je na dno skala kraljevskog dvora. Primiše ju od nas, i povedoše, zanavijek!

Kralj Umbert i knjaz Nikola provezli su se tog dana automobilom rimskim korzom.

- Zio padro Nikolo! ("Živeo otac Nikola") - klicali su Rimljani.

Lepa Jelena postala je jedna od najomiljenijih ličnosti u porodici Savoja, a njene zasluge za italijanski narod bile su tolike da je katolički biskup Rišar iz Monpeljea inicirao da se proglasi za sveticu. Sa Viktorom je dobila petoro dece, a u istoriji je zapisana kao poslednja italijanska kraljica.

Umrla je u izgnanstvu, 1952. godine u Monpeljeu.


MUKE ZBOG KRSTA

Pored slatkih muka zbog orođavanja sa moćnom italijanskom dinastijom Savoja, knjaza Nikolu morile su i neke dileme. Kako, recimo, da on, potomak pravoslavne teokratske dinastije, dozvoli da njegova kćerka promeni veru?

"Konverzija" je za njega bila - poniženje! Pitao se: "Zar na sred Cetinja da katolički fratar, s bijelim konpopima, svakog dana ulazi i izlazi iz dvora pravoslavnog?"

Ritual je, posle pregovora sa italijanskim dvorom, obavljen diskretno, na jahti italijanskog kralja u Bariju. U zaključanom i zamračenom brodskom salonu obred je obavio nadbiskup iz Barija a ceremoniji nije prisustvovao niko od Petrovića. Tako je Jelena prvi put na italijansko tlo ipak stupila - kao katolkinja.

Nastaviće se