KONTRA: Podrška

Veselo sam cupkao ulicom, čitajući o pismima hiljada gledalaca i zaposlenih, zadovoljnih rezulatatima aktuelnog menadžmenta RTS-a. Prethodnih sam se dana, zabrinut, besomučno kačio na „Fejsbuk“ naloge prijatelja i uporno glasao „ne sviđa mi se“ na grupi podrške Milki Forcan na putu ka fotelji direktora nacionalne RTV. Konačno sam osetio olakšanje jer je najbolji kandidat, ganut iskrenom podrškom, shvatio koliko još može da doprinese i, ipak, u poslednjem momentu, aplicirao za novi mandat.
Mislima sam odlutao u stara dobra vremena, kada su drugovi po školama prikupljali decu da mašu zastavicama, dok se najveći sin jugoslovenskih naroda i narodnosti voza od Surčina do Dedinja sa uvaženom delegacijom neke prijateljske egzotične državice. Od stanja euforije me je delila samo tužna činjenica da sam nisam doprineo akciji podrške.
Ali kako rečima izraziti količinu zahvalnosti koju srpski auditorijum duguje stručnjaku udarniku, pod čijom dirigentskom palicom nam se, za simboličnu cifru, sastavlja i isporučuje program po najvišim evropskim standardima, bez premca po pitanju regionalog liderstva? Bi-Bi-Si zapadnog Balkana!
Udarne informativne emisije su oslobođene dosadnih, vizuelno nereprezentativnih opozicionara, kao i glasnogovornika partijski nesvrstanih. Lako i odlučno, kao kada je, tokom legendarnog TV gostovanja, lično oslobodio studio muve zunzare. Iste su propisno ukrašene svetski poznatom i priznatom pojavom našeg prelepog predsednika i njegovim poučnim besedama. Broj dosadnih, beskorisnih i neisplativih dečjih, kulturno-umetničkih i naučno-obrazovnih emisija u etru je maksimalno reduciran.

Tako smo dobili šansu da uživamo u mamutskim ekonomsko-propagandnim blokovima i preplaćenom serijskom programu (koji obara rekorde gledanosti ako Siniša Pavić potpiše scenario ili naslov sadrži varijantu reči „selo“). Tu je i ekskluzivni rijaliti šou format na Drugom programu. Stotine, do tada anonimnih, ljudi se zatvaraju u jednu od dve sveže renovirane zgrade (za oko hiljadu evra, plus neslućene benificije mesečno), kako bi se u direktnom prenosu vređali, polivali vodom, lupali jedni drugima šamare, gađali se obućom, takmičili u bacanju kletve (udalj, po generacijama)...
Posebne pažnje je vredno i, po „ima se, može se“ principu organizovano, završno evrovizijsko takmičenje, uprkos golemoj rupi u budžetu kuće. Samo je elita skovana za takve domete.
Kada navedeno uzmem u obzir, ne mogu da se ne osetim gotovo lično uvređenim nakon čitanja pisama, kojim samozvani „Ujedinjeni televizijski eksperti“ zatrpavaju inbokse poštenog sveta. Ko uopšte sebi može da dozvoli atak na osvedočenu moralnu gromadu?

Otkud im uopšte pravo da se obrate RRA i predsedniku Srbije? Koji su im to argumenti: konstantno rastući gubitak, par stotina prekršajčića Kodeksa RRA, nesavesna, „posle mene potop“ programska politika, orjentisana na komercijalu, umesto na propisane uloge Javnog servisa, apsolutizam i ugovaranje „u četri oka“, nepoznavanje stranih jezika..?
A dobro se sećam da prozvani tokom gostovanja na HRT-u nije bio titlovan. Dakle sigurno barata hrvatskim jezikom. Verovatno se služi i bošnjačkim, crnskim, gorskim... Posle se „eksperti“ čude što mediji oklevaju da objave njihove navode!? Trabunjaju o „nedozvoljenim medijskim povezivanjima“. Najavljuju žalbe inostranim institucijama. Ko o čemu, tužibaba o Strazburu. Ili im je krivo zbog Milke Forcan ili su jednostavno ljubomorni na znanje i sposobnosti mete svojih bestidnih napada.
Ali ovaj put neću sedeti skrštenih ruku. Iz ovih stopa idem na „Fejsbuk“ i osnivam grupu kojom ću podržati reizbor verziranog stručnjaka, ali i uputiti apel RRA, predsedniku Srbije i sudu u Strazburu da čoveku pomenuto mesto, ukoliko to želi, doživotno dodele. Kako i dolikuje najvećem sinu srpskih radija i televizija.