NUKLEARNI institut "Vinča" u istoimenom predgrađu Beograda će i u godinama koje dolaze, kao i juče i danas, davati puni doprinos u razvoju Srbije, posebno u preporodu privrede, na njenom putu u Evropsku uniju - ističe generalni direktor te naučne institucije dr Jovan Nedeljković.
Institut ima kadrove, laboratorije, savremenu opremu i bogato iskustvo, a pre svega znanje, da se uključi u rešavanje naučnih prioriteta na nivou Republike. Tu su i potencijali za razvoj biomedicine, u zaštiti životne sredine, energetici, energetskoj efikasnosti, poljoprivredi i proizvodnji hrane, kao i u drugim oblastima privrede.
Baš ovih dana Institut "Vinča" obeležava 62 godine postojanja. U minulih šest burnih decenija na Balkanu Institut je prošao put u znaku uspeha, ali i stagnacije, posebno posle ukidanja prvog i drugog jugoslovenskog nuklearnog programa. Tri puta je menjao ime, ali je iz svih tih kriza izlazio oslanjajući se na svoj kadar i državu koja ga je u međuvremenu proglasila ustanovom od posebnog društvenog značaja.
Naučni institut "Vinča" je s razlogom postao stožer nauke u Republici iz čijih je redovao poteklo čak dvanaestoro akademika! Osnivač Pavle Savić i njegov bliski saradnik Dušan Kanazir više godina su bili predsednici Srpske akademije nauka.
Generalni direktor Instituta dr Jovan Nedeljković s ponosom ističe da je "Vinča" srpskoj nauci dala 572 doktora nauka. Samo između 1952. i 1988. Institut je dobio 298 novih doktora nauka. Bilo je godina kada je svakog meseca u proseku jedan naučni radnik Instituta doktorirao.
Godinama je Institut dovodio mlade ljude sa Univerziteta, ali je isto tako veliki broj nastavnika, posebno za fiziku, hemiju i biologiju, "regrutovan" u "Vinči" za fakultete u Srbiji.
Tu se dokazivalo da je nuklearna energija budućnost. Bez obzira na to da li će i kada će Srbija ukinuti zabranu o građenju nukleranih elektrana, i na ovim prostorima treba blagovremeno početi pripreme za njenu epohu.
Upravo zbog toga što je zakon o zabrani izgradnje "nuklearki" i dalje na snazi, kao i zbog prestanka rada velikog reaktora R-A srednje snage još pre dve i po decenije, u Institutu za nuklearne nauke nema nuklearnih programa! Pa ipak, Institut nije iz svog imena izbacio ono "nuklearni". To nisu uradili ni neki drugi naučni instituti u svetu.
"Vinča" danas ima oko 700 zaposlenih, a od toga oko 400 naučnih saradnika i istraživača. Njih više od 200 su doktori nauka. Posebno raduje što se sve više mladih vraća iz inostranstva i ponovo uključuje u naučne programe Instituta u oko 20 laboratorija.
Dugogodišnji naučni radnik "Vinče" dr Ivan Draganić podsetio je da je nekoliko njegovih kolega iz "Vinče" dospelo u vrhove svetske nauke.
- Tome su doprineli njihova radinost i sposobnost, ali i Institut u Vinči. Mnogi naši saradnici su bili uspešni u vodećim naučnim centrima u svetu. Društvena klima pomogla je u efikasnoj saradnji sa svetom i doprinosila svetskoj afirmaciji naših ljudi - kaže dr Draganić.
I drugi saradnici su s ponosom ukazivali da je "Vinča" naučna ustanova sa sigurnom budućnošću.
Institut "Vinča" je bio i mesto gde su naučni radnici iz čitavog sveta na stručnim skupovima vodili debate o razvoju nauke, posebno nuklearne tehnologije. Samo od 1981. do 1998. tu je održano 25 međunarodnih konferencija, kao i veliki broj simpozijuma uz učešće poznatih naučnika.
Da je "Vinča" srpski brend, govori i podatak da je Institut za nuklearnu nauku u Vinči bio mesto koje su obišli mnogi državnici iz čitavog sveta. Taj centar su gotovo po pravilu obilazili mnogi državnici sveta, od careva i kraljeva do predsednika republika i premijera. Beograd je bio jedno vreme "prestonica" trećeg sveta, a domaćini su visokim gostima po pravilu nudili da posete naš nuklearni institut.
Tako su "Vinču" posetili car Hajle Selasije, Nikita Hruščov, Nikolaj Bulganjin, Anastas Mikojan, Dag Hamaršeld, Gamal Abdel Naser, Ahmed Sukarno, Norodom Sihanuk, Indira Gandi, Nehru, princ El Hasan, kosmonaut German Titov, kralj Olaf i mnoge druge istaknute ličnosti.
S posebnim uvažavanjem pominju se i gosti nobelovci, kao što su bili Kapica i Nils Bor.

RAZMENA SA SVETOM
Institut "Vinča" je, prema rečima direktora Nedeljkovića, i svojevrsni ambasador Srbije u svetu. Mnogi naši saradnici istraživači boravili su u vodećim svetskim laboratorijama, od SAD i Japana do Norveške, Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Rusije. I vrata "Vinče" su bila širom otvorena mnogim naučnim radnicima iz Evrope i sa drugih kontinenata. Bez te razmene ne bi bilo napretka u osvajanju tajni nuklearne energije.
Kraj