IZ Instituta za nuklearne nauke "Vinča" već krajem 2010. krenuće oko tri hiljade kilograma istrošenog uranijuma na daleki put do "negde u Rusiji".
Pre nešto više od pola veka, na osnovu međudržavnog ugovora, Sovjetski Savez je isporučio tadašnjoj Jugoslaviji uranijum namenjen Institutu u beogradskom naselju Vinča. Nuklearni Institut u Srbiji pre toga, takođe u Sovjetskom Savezu, nabavio je i prvi veliki reaktor, koji je prestao da radi još daleke 1982. I bez nuklearnog programa, međutim, Institut u Vinči i dalje će biti stožer razvoja nauke u Republici Srbiji u svim njenim vitalnim oblastima i rasadnik naučnih i istraživačkih stručnjaka.
"Nuklearni institut "Vinča" je od osnivanja do današnjih dana jedinstvena institucija u srpskoj i jugoslovenskoj nauci, koja je postigla punu afirmaciju i priznanja svetske nauke", izjavio je povodom 50-godišnjice tadašnji generalni direktor tog hrama nauke dr Miodrag Stojić.
Vinča je najveći centar u ovom delu Evrope, u kome je postignuta ogromna koncentracija naučnih saznanja i visokoobrazovanih stručnih kadrova neophodnih za razvoj zemlje. U tom naučnom centru obavljaju se osnovna istraživanja o prirodnim i tehničko-tehnološkim istraživanjima od vitalnog značaja za svaku zemlju, posebno za njenu privredu. "Drugim rečima, da nema Vinče, trebalo bi je izmisliti", naglasio je direktor tog Instituta od 1988. do 1992. dr Miodrag Stojić.
Na svu sreću, ljudi su neposredno posle Drugog svetskog rata izgradili naučni institut sa trajnim zadatkom generacijama naučnih radnika i istraživača Srbije da je sačuvaju, razvijaju i doprinose napretku zemlje.
Danas se u "Vinči" radi na dva koloseka. U Institutu za nuklearne nauke oko 400 doktora nauka, istraživača i drugih radnika u dvadesetak dobro opremljenih laboratorija radi na više projekata od značaja za razvoj zemlje.
U međuvremenu, u julu prošle godine odlukom Vlade i Skupštine Srbije osnovano je Javno preduzeće, kome je isključivo povereno upravljanje svim nuklearnim objektima u Republici. I Institut i Javno preduzeće su pod istim krovom u Vinči.
Seoba istrošenog nuklearnog goriva, trajno pohranjivanje najvećeg jugoslovenskog i srpskog reaktora R-A, kada se obezbede ne mala materijalna sredstva, kao i dovršetak trećeg hangara za bezbedno čuvanje radioaktivnog otpada su prioritetni zadaci Javnog preduzeća sa oko 120 zaposlenih stručnjaka. Generalni direktor Javnog preduzeća magistar Radojica Pešić ističe da se u potpunosti sprovodi program sačinjen sa ruskim partnerom o pripremi istrošenog uranijuma za transport iz Srbije u Rusku Federaciju.
Sanacija bazena najvećeg reaktora R-A u Vinči aktuelna je već petnaest godina. U isto vreme dok su činjeni napori da se reaktor ponovo pusti u rad uz neophodnu modernizaciju pojedinih njegovih delova, stručnjaci Instituta na čelu sa Milenom Mataušek upozorili su da merenja u bazenu pokazuju prisustvo fisionih produkata kao i veoma ozbiljnu koroziju buradi u kojima se čuva istrošeni uranijum. To je zainteresovalo čak i predstavnike Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE). Kao što se i očekivalo, oni su reagovali zbog mogućih akcidentnih situacija.
Tokom 1996. i 1997. nekoliko misija MAAE je posetilo Vinču. Zbog toga je tada u saveznim organima odlučeno da se pristupi prečišćavanju vode bazena i njenom podešavanju da bi se smanjio proses korozije buradi. Došlo je, međutim, do raskoraka između planova i realizacije tog zadatka. Nedostatak ne malih sredstava bio je jedini problem.
Operacija prepakivanja istrošenog uranijuma iz dotrajalih u novu specijalnu burad u Nuklearnom institutu "Vinča", ovih prvih prolećnih dana 2010. bliži se kraju. U prvoj etapi već je prepakovano oko 60 odsto od ukupno 3.000 kilograma korišćenog uranijuma u burad koja će sa opasnim teretom biti transportovana do nepoznatog odredišta u Rusiji.
Uranijum je godinama u Vinči bio smešten u burad, koja se nalaze u specijalnom bazenu izgrađenom u neposrednoj blizini reaktora R-A.
Strpljivo, korak po korak, bezbedno, po ranije utvrđenom planu ruskih i srpskih stručnjaka, kao i specijalnim alatkama napravljenim u specijalizovanim ruskim fabrikama, uranijum se pretovara iz dotrajalih u novu burad. I naše i ruske inženjere i radnike raduje što je čitav tok te složene i jedinstvene operacije na ovim našim prostorima protekao bez ijednog incidenta. Štaviše, ti veoma komplikovani poslovi su obavljeni pre roka. Da ništa nije prepušteno slučaju govori i podatak da mladići specijalno obučeni za ove poslove rade dnevno samo dva sata.
U toku je trening radnika, koji će raditi na prepakivanju preostalih 40 odsto radioaktivnog otpada u zgradi građenoj za reaktor R-A. Čitav taj prostor je proglašen "zabranjenim gradom" u, inače, dobro čuvanom Institutu.

ZABRANjENI GRAD
INSTITUT, koji je nekad nosio ime revolucionara Borisa Kidriča, opasan je visokom žičanom ogradom, ojačanom stubovima i opremljenom sigurnosnim kamerama, koje mogu da zabeleže i let zalutalih ptica.
Postoje tri ulaza, a do prostorija sa bazenom u kome su burad sa istrošenim uranijumom i reaktorom može da se stigne uz komplikovanu proceduru, samo sa propusnicama, koje su dodeljene malom broju naših i ruskih stručnjaka i radnika.
Jedan od retkih gostiju kome je omogućeno da poseti ovaj dobro čuvani deo u Vinči bio je pisac ovih redova.
(Nastaviće se)