Sledeći aeroplan prispeo je u Srbiju 1. novembra: bio je to Duks-biplan koji je u Rusiji po nalogu srpske vlade kupio arhimandrit Mihailo Urošević. U pratnji aeroplana stigli su poznati ruski pilot Aleksandar Agafonov, angažovan za mesečnu naknadu od tada fantastičnih 5.240 dinara (oko 60 mesečnih plata srpskog pilota - podoficira), i mehaničar Vladimir Saveljev. Oni su 9. novembra upućeni u Makedoniju kako bi se stavili na raspolaganje Prvoj armiji.
Po dolasku u Veles 14. novembra Agafonov je sklopio Duks-biplan i ustanovio da je isporučen motor snage 50 KS, umesto snažnijeg od 70 KS, sa kojim navodno nije moguće leteti. Aeroplan je prebačen u Skoplje, a Agafonov se vratio u Beograd, da bi zatim otišao u Francusku da kupi jači motor.
Po proglašenju mobilizacije, srpska vlada je naložila Jovanu Jugoviću, Milošu Iliću i Živojinu Stankoviću, koji su još bili u Francuskoj, da organizuju odabir i kupovinu odgovarajućih aviona. Tokom oktobra vlada je obezbedila sredstva za avione, prateću opremu i angažovanje stranih pilota, budući da je ocenjeno da su srpski piloti nedovoljno obučeni za ratne zadatke. U tim okolnostima u Francuskoj su kupljena tri Anri Farmana HF.20, dva Blerija HI-2 Artileri i jedan Blerio HI Militer. I angažovana su i tri francuska pilota.
Sam transport vazduhoplovnog materijala iz Francuske pokazao se kao pravi poduhvat.
Kako Austrougarska nije dozvoljavala tranzit vojne opreme preko svoje teritorije, bilo je planirano da pošiljka bude upućena u Rusiju a odatle Dunavom prebačena u Srbiju. Od ovoga se odustalo i isplanirano je da se sve preveze u italijansku luku Bari, odatle za Bar, a da se onda nađe povoljan teren sa kojeg bi bio izvršen prelet u Srbiju, na teren u Raškoj koji će u međuvremenu da odaberu i urede major Kosta Miletić i podnarednik Miodrag Tomić. Tomić je već početkom novembra preko Austrougarske stigao u Srbiju dok su ostali avijatičari u okolini Bara dve nedelje bezuspešno pokušavali da nađu pogodno mesto za letelište. Stvari su se dodatno iskomplikovale kada su italijanske vlasti u Bariju zbog austrougarskog protesta zabranile utovar na brod za Crnu Goru.
Jugović, Stanković, Petrović, Novičić i Kornije su dobili naređenje da odu u Skoplje, gde je major Miletić uz pomoć podnarednika Tomića formirao provizorni avijatičarski centar. Ilić, Vedrin, Godefroj i de Reals su se vratili u Bari. Francuzi su preko Ankone i Rijeke otišli u Beograd, odakle su i oni produžili u Skoplje, a Ilić je ostao uz transport u Bariju.
Po dolasku u Skoplje i kraćeg upoznavanja sa Duks-biplanom, francuski i srpski piloti su procenili da je avion ipak sposoban za let i 10. decembra Mihailo Petrović i Jovan Jugović izveli su po jedan kraći let nad letelištem. Nekoliko letova su izveli i francuski piloti. Istog dana u Skoplje se vratio i Agafonov sa motorom od 70 KS, koji je sledećeg dana sam sebe demantovao preletevši Skoplje na visini od 1.200 metara, sa starim motorom. Dva dana kasnije, pred masom sveta, Petrović, Novičić i Jugović izveli su po još jedan let. 15. decembra aeroplan je rasklopljen i poslat za Niš, praćen srpskim avijatičarima četiri dana kasnije.
Vedrin i Agafonov su produžili za Beograd, kako bi videli u kakvom je stanju zaplenjeni monoplan R.E.P. tip F. Avion je osposobljen i njime su obojica letela 18. decembra.
(Nastaviće se)