Istraživači koji su se bavili temom Lorkinog pogubljenja i tražili njegov grob, jedino do čega su zvanično mogli da dođu jeste zapis iz civilnog registra u Granadi, u kojem piše da je pesnikovo telo pronađeno “pored puta, blizu sela Viznar” 20. avgusta 1936. godine i da je on preminuo od “rana iz vatrenog oružja, zadobijenih u borbama, koje su vođene na tom terenu.”
U kasnijim godinama Frankov režim je, pritešnjen činjenicama, koje su svetlo dana ugledale naročito u inostranstvu, morao da prizna da je Lorkina smrt bila “ratni incident” i delo “nekontrolisanih elemenata”, koji su na početku građanskog rata delovali i u Granadi.
Frankisti, međutim, nisu nikada dozvolili da se zvanično istražuje Lorkina smrt, a pogotovo nisu dopustili da se traži njegov grob na obroncima Alfakara, mada je takvih pokušaja, uglavnom u potaji, bilo.
“U godinama posle onog našeg nesređenog rata, priča mi stari poštar iz Viznara Maldonado, mogle su se primetiti humke onih zajedničkih grobnica u kojima su bili sahranjeni streljani.
A onda je vreme počelo da zaravnjuje te grobnice na kojima, inače, nije bilo nikakvih obeležja.
Kiše su spirale zemlju, ljudi i stoka su pravili nove staze, a onda se neko dosetio, sigurno ne slučajno, da tu zasadi mlade borove, pa se i tom groblju, ako se ono tako može nazvati, izgubio svaki trag.”

Krstače - nema

Tu u jednoj od tih grobnica pored puta, nastavlja Maldonado, leži i Lorkino telo. Mi meštani mislimo da znamo u kojoj. Možda su nas na to naveli i Cigani, koji su se nekoliko meseci posle prvih streljanja, pojavili ovde i na jednom o tih improvizovanovih grobova zaboli krstaču sa Lorkinim imenom. Za njima je došla “civilna garda” i skunula to obeležje.
Nešto kasnije, takva ista krstača, opet sa Lorkinim imenom, pojavila se na istom grobu, ali su i nju uklonili. A onda su Cigani prestali da prolaze putem između Viznara i izvora Fuente Grande.
Irski istraživač Jan Gipson, koji je temeljitije od bilo koga drugog istraživao Lorkino ubistvo i o tome napisao divnu knjigu, zabeležio je pesmu koju su Cigani sročili o smaknuću i sahrani velikog pesnika. Ta pesma se pojavila u godinama posle španskog građanskog rata. Lokalni hroničari tvrde da je neko od prolaznika, na putu pored sela Viznar, primetio na jednoj od grobnica pored puta parče papira, vlažno i uprljano, na kojem su bili ispisani stihovi posvećeni Lorki. Taj papir je sačuvan i tako je Gibson, negde na dvadesetu godišnjicu Lorkine smrti, došao do njega i stavio ga u svoju knjigu.

Jadna Granada

Veselo cigansko pleme, kojem je Lorka posvetio toliko svojih pesama, ovako je videlo njegovo poslednje putovanje:
“Na ramenima
šestorice Cigana
odnesoše ga
na Maslinje brdo
da ga sahrane.
Samo Cigani napred,
samo Cigani pozadi.
I samo se ciganska pesma
putem čuje...”
Pitam pesnika Eduarda Kastra, dok sedimo na ivici puta, pokraj uvale u kojoj je Lorka najverovatnije pokopan, kada će pesniku biti obeležen grob, da li će on ikada biti sahranjen?
“Još je rano za to, odgovara setno. Još se Franko nije ni ohladio. Bilo kakvo kopanje po stratištima španskog građanskog rata bilo bi izazovno. Možda je vama teško da to shvatite, ali je tako. Ima rana koje u Španiji nisu još zarasle i pitanje je kada će. Čak ni porodice ne insistiraju. I čemu? Lorku nisu mogli ubiti. Njegova tragična smrt, takva kakva je, presekla je njegov život u punoj životnoj i stvaralačkoj snazi, ali njegovo delo time, ne da nije ništa izgubilo, nego je samo dobilo.”
“I još nešto, nastavlja Kastro. Lorka je svojom smrću podigao spomenik i svim onima koji su poubijani na tom stratištu. Zahvaljujući njemu, sačuvana je i uspomena na sve njih. I neka ne kopaju. I to je sasvim dovoljno.”
U povratku sa planine, opet smo prošli putem pored Viznara. U podnožju Sijera Navade, preko puta, tužno se šćućurila Granada, usnula, daleka, lepa.
Koračamo, a reči velikog pesnika Antonija Maćada naviru same od sebe:
“Mrtav pade Federiko,
Krv na čelu,
olovo u utrobi.
Zločin se zbio u Granadi.
Jadna Granada,
njegova Granada...”

ODAVNO ODNET
U ovim letnjim mesecima, u kojima se vode polemike o tome da li tražiti ili ne posmrtne ostatke pesnika Garsije Lorke, obelodanjeno je i senzacionalno istraživanje granadinskog novinara Fernanda Gihara.
“Džaba ćete kopati”, tvrdi on.
Giharo je naime, još ranije došao do saznanja da se posmrtni ostaci Lorke ne nalaze na obroncima Alfakara, pored sela Viznar. Njegov leš, tvrdi on, iskopan je odatle neposredno posle građanskog rata i odnet na neko nepoznato mesto. Naime, po njegovom saznanju, neko od članova Lorkine porodice, po svoj prilici otac Federiko, platio je nekom od pripadnika lokalne vlasti da mu omoguće da krišom, noću, otkopa pesnikov leš i skloni ga na skrovito mesto.
“Otuda, kaže Giharo, protivljenje članova Lorkine porodice da se traže Lorkini zemni ostaci. Oni znaju da ih tamo nema.”
KRAJ