Koko Šanel je unela revoluciju u žensku modu i podigla modni dizajn na nivo umetničke forme. Kompanija koju je osnovala pristuna je i dalje na internacionalnom planu u visokoj modi (haute couture), dizajniranju odeće, mirisa i kozmetičkoj industriji.
Gabrijela Boner “Koko” Šanel je započela život kao siroče sa sela, ali joj to nije smetalo da postane jedna od najrevolucionarnijih modnih kreatorki svih vremena. Ona je tako dramatično promenila lice mode i podigla je na takav nivo da je bila jedina od modnih dizajnera svrstana u 100 najuticajnijih ljudi dvadesetog veka po Tajm magazinu, a njene ideje i dan-danas utiču na rad savremenih dizajnera. Time što je redefinisala način kako žene treba da se oblače, sklanjajući muškobanjastu odeću i propagirajući ženstven izgled, Koko je takođe dala značajan doprinos pokretu za prava žena.


Kabare - kratko

Njen stil je bio univerzalan, i dokazao se trajanjem. Kreacije koje su je učinile slavnom 1920. godine, “mala crna haljina” i odela od žerseja, i dan-danas se proizvode u velikom broju na osnovu njenog originalnog nacrta. Ono što je stvorilo njen osoben stil delimično je nastalo iz čiste nužde. Koko, koju su najbliži saradnici oslovljavali sa “gospođice”, naučila je da šije jer sebi nije mogla da priušti skupu firmiranu odeću. Vođena instinktom, kreirala je udobnu i komotnu odeću koja se odmah dopala ženama čija su tela dugo bila stegnuta i ukalupljena u korsete. Ona sebe nikada ne bi opisala kao feministkinju, ali njena revolucija u dizajnu ženske haljine, a pre svega to što je oslobodila žene stege korseta, podudara se sa bumom feminističkog pokreta. Način na koji je Koko integrisala muške i sportske odevne elemente u žensku odeću bio je u skladu sa idejama feminističkog pokreta.
Koko je bila tajanstvene prirode, želeći možda tako da predupredi pitanja o svojoj siromašnoj prošlosti. Tvrdila je za sebe da je rođena 1893. u mestu Overnje, a zapravo je bila rođena deset godina ranije u gradu Somuri, kao dete radnice koja je vrlo brzo umrla, ostavljajući za sobom šestoro dece mužu koji je ubrzo napustio porodicu. Godine 1905. kada je imala 17 godina, napustila je posao švalje da bi počela da zarađuje za život kao pevačica u kabareu. Pevala je u pariskim kafeima kao što je na primer La Rotonde na Monparnasu, i upravo je ovde dobila nadimak Koko, po jednoj popularnoj pesmi koju je pevala. Njena karijera pevačice bila je kratkog daha, ali je zahvaljujući njoj postala ljubavnica bogatih ljudi kao što su Etjen Balzan i Artur “Boj” Kapel, koji joj je pomogao da pokrene svoj biznis i da predstavi svoje kreacije ženama iz visokog društva.
Njen osećaj za stil je bio tako duboko ukorenjen da nije mogla da dođe pod uticaj trenutnih modnih prohteva i zato su njene kreacije uvek bile originalne. Godine 1912. finansijski potpomognuta od strane Balzana, otvara svoju prvu prodavnicu. Koko je predstavila svoj originalni model šešira, umesto u to vreme u trendu Belle Eroljue modnog stila, govoreći: “Kako uopšte ispod te stvari može da funkcioniše mozak?” Zato je njen mozak koji je odlično funkcionisao doveo do munjevite ekspanzije Šanel kompanije. Osim što je posedovala tako istančan osećaj za stil, bila je i sposoban biznismen i veoma talentovana za marketing. Do 1920. Koko je već stekla svoj legendarni status. Opsedao ju je Holivud, bogati i slavni, i Šanel brend je cvetao. Malo je falilo da se tada uda za jednog od najbogatijih ljudi u Evropi, vojvodu od Vestminstera. Kada su je pitali zašto to nije učinila odgovorila je: “Bilo je nekoliko vojvotkinja od Vestminstera, ali je samo jedna Šanel.”
Upravo u toku te dekade lansirala je svoje večne modne predmete. Malu crnu haljinu kreirala je 1926. Bilo je i drugih malih crnih haljina drugih dizajnera, ali je samo njena sa toliko stila pratila visoku modu. Drugi trajni pronalazak bio je parfem “šanel 5”, lansiran 1923. Sa ovim mirisom započela je trend da modni dizajneri proizvode svoje parfeme. Nikada pre nijedan parfem nije dobio ime po modnom dizajneru. “Šanel 5” je postao brend za parfeme koje rade dizajneri i ostao je značajan izvor profita i za savremenu Šanel kompaniju. Pošto je lansiran “šanel 5”, Pjer Verthajmer, direktor kompanije Bourjois i verovatno njen ljubavnik, postao je partner Koko Šanel u ogranku kompanije koji se bavio proizvodnjom parfema. “Šanel 5” je postao sinonim za luksuz i senzualnost. Njegova večna asocijacija na glamur i uspeh bila je zapečaćena 1954. kada Merilin Monro, upitana u jednom intervju “Šta nosi kad krene na spavanje” odgovorila “Šanel 5”. Prodaja ovog parfema je posle toga naglo skočila svuda u svetu. Koko je lično dizajnirala klasičan poklopac na bočici u kojoj se parfem i dan-danas prodaje. Sam parfem, ponavljala je, važniji je od pakovanja.

Oficir i dama

Uspeh je Koko Šanel načinio delom modernog umetničkog pokreta, rame uz rame sa Stravinskim, Pikasom, Koktoom i Džagiljevim. I zaista, Kokto je jednom rekao za nju: “Ona je, kao nekim čudom, radila u modi poštujući pravila koja su naizgled imala vrednost samo za slikare, muzičare i pesnike.” Koko je uradila kostime za izvođenje Kokotovih predstava Antigona (1923) i Kralj Edip (1937). Takođe je dizajnirala kostime za mnoge filmove. Druženje u intelektualnim krugovima ju je odvojilo od drugih savremenih modnih dizajnera, i dovelo do toga da se njen dizajn počne uvažavati kao umetničko delo.
Međutim, reputacija Koko Šanel nije potpuno bez mrlje. Tokom Drugog svetskog rata, pojavile su se manje prijatne kritike kada se povezala sa fašističkim pokretom. Ispoljavala je antisemitske i homofobične poglede i tokom rata prekinula je posao i započela vezu sa jednim nemačkim oficirom, Hansom Ginterom fon Dinklageom. Zbog svega toga je bila oštro kritikovana i praktično se povukla iz javnog života između 1939. i 1954.
Iznenada, 1954. Koko je odlučila da se vrati poslu. Uspešan povratak na scenu je osigurala kreacijom “šanel” kostima, koji se i danas nosi i naveliko kopira. On se sastoji od suknje dužine ispod kolena, strukiranog blejzera od crnog vunenog štofa sa zlatnim dugmadima, obično ukomponovanog sa velikim komadima nakita. Karl Lagerfeld je jednom rekao: “Do pedesetih je imala koristi od prekida u radu, pa je mogla da razvije pravi šanel look. Vreme i kultura su hvatali korak s njom.” Ponovo su njene kreacije predstavljale modno oslobođenje. Ležerne, opuštene kreacije, mekani materijali, bili su nešto sasvim novo u odnosu na uštogljeni posleratni Nenj Look njenog suparnika Kristijana Diora.
Koko Šanel je pedesetih godina konsolidovala svoj uticaj. Do šezdesetih je postala deo onog istog modnog establišmenta koji je na početku karijere tako žustro odbijala i njeno ime je skoro postalo sinonim za visoku modu. Godine 1969. Ketrin Hepbern je glumila njen lik na Brodveju, dok ju je u filmu o njenom životu “Dragulj Šanel” (1981) glumila francuska glumica Mari Frans Pizije. Koko je radila sve do svoje smrti 1971. i sahranjena je u Lozani u Švajcarskoj. I pored bezbrojnih ljubavnih afera nikad se nije udavala. Posle njene smrti kompaniju su vodili njeni mnogobrojni dizajneri. Od 1983. nemački dizajner Karl Lagerfeld je održao u životu ime Šanel uspešno kombinujući tradicionalni Koko stil sa modernijim izrazom.

PETICA

Parfem ”šanel 5” je dobio ime po broju za koji je Koko smatrala da joj donosi sreću. Sve njene nove kolekcije su se pojavljivale petog dana u mesecu. “Šanel 19”, je pak ime dobio po datumu njenog rođenja. Njeno ime “Koko” znači “mala maza”. Koko je živela više od 30 godina u sobama u Ric hotelu u Parizu.
(Nastaviće se)