Imperatorka Rusije Katarina Velika bila je jedna od najmoćnijih ličnosti 18. veka. Mnogi su je smatrali za prosvećenog monarha. Započela je reforme koje su promenile pogled sveta na njenu zemlju i pomogle da se Rusija uvrsti među vodeće svetske sile. Bila je veliki pokrovitelj umetnosti i po tome je nadmašila sve druge ruske monarhe.
Katarina Velika rođena je kao nemačka princeza Sofija Avgusta Frederika, u gradu Šćećinu u Poljskoj, 21. aprila 1729. Njeni roditelji bili su Johana Elizabeta od Holštajna i Kristijan Avgust, princ od Anhalt-Cerbsta.
Dvadeset prvog avgusta 1744. udala se za Petra III, velikog vojvodu od Holštajna i naslednika ruskog trona. Sofija je promenila ime u Katarina - po ruskom Ekaterina ili Jekaterina - i prihvatila pravoslavnu veru. Međutim, ovaj ugovoreni brak pokazao se kao veoma neuspešan. Katarina je vrlo brzo postala bliska sa drugim članovima dvora od kojih su mnogi bili Petrovi protivnici. Bila je vrlo obrazovana, čitala je klasike i dopisivala se sa vodećim ljudima svog vremena, među kojima su bili Volter i Didro. Uopšte, bila je dobro informisana o onome šta se događalo ne samo u Rusiji, nego i u Evropi.

Bračni razdor

Petar III bio je slabog zdravlja. Bolovao je od više bolesti. Katarina je na njega gledala kao na “stvorenje vredno sažaljenja”. Pisala je: “Volela bih svog muža, samo kada bi on to želeo ili mogao da bude i u najmanjoj meri vredan ljubavi. Ali već prvih dana braka stekla sam duboku odbojnost prema njemu. Rekla sam sebi: Ako budeš volela ovog čoveka bićeš najjadnije stvorenje na zemlji. Pazi na svaki svoj korak, što se tiče naklonosti prema ovom gospodinu, bolje misli na sebe, madam.”
Godine 1762. Petar je nasledio carski presto. On i Katarina živeli su u Belom dvorcu u Sankt Peterburgu. Ali, razdor između ovog bračnog para povećavao se iz dana u dan. Svako je tkao na svom razboju pridobijajući pristalice.
Petar je potpisao sporazum sa Prusijom kojim je sve okupirane teritorije vratio neprijatelju Rusije, a potom razbesneo rusku armiju namećući joj prusku disciplinu i pruske uniforme. Katarina je uzela za ljubavnika Grigorija Orlova. On je postao vođa zavere kojom je Petar svrgnut sa trona, a njegova žena ustoličena kao imperatorka Katarina II. Bio je to prevrat bez prolivanja krvi. Sedamnaestog jula 1762. Petar je umro, zvanično od bolesti, ali je verovatnije da su ga ubile pristalice njegove žene. Petar je sahranjen u manastiru Aleksandar Nevski, a Katarina nije prisustvovala pogrebu.
Tim povodom štampan je ovaj proglas: “Usled nedavnih događaja, ruska država je izložena krajnjoj opasnosti, smatramo sebe pozvanim da uz pomoć Boga, i u skladu sa jasnim i iskrenim željama naših vernih podanika, podignemo na tron jedinog i apsolutnog suverena, nakon što su nam se naši verni podanici svečano zakleli na odanost.”
Stupivši na presto Katarina je počela marljivo da radi kako bi unapredila rusku državu. Krenula je prvo od poljoprivrede. Urađene su studije o kvalitetu ruskog zemljišta i dovedeni strani stručnjaci koji su savetovali koje je kulture najbolje gajiti. Unapređena je i poljoprivredna tehnologija uvozom mašina iz Engleske. Građena su i proširivana pristaništa i ratni brodovi. Geolozi su istraživali rudno bogatstvo Rusije, a otvarani su i rudnici srebra.
Na Katarinin podstrek, razvijale su se i druge privredne grane - proizvodnja lana, kožne robe, grnčarije i nameštaja. Cvetala je trgovina sibirskim krznima. Zanatlije iz Nemačke, Francuske i Austrije unapredile su proizvodnju porcelana. Uspostavljena je živa trgovina sa Istokom, putevi karavana protezali su se sve do Mandžurije. Rusija je izvozila kožu, krzno i lan u Kinu, a uvozila pamuk, svilu, srebro, duvan i čaj. Do 1765. ruska ekonomija je preobražena.

Veliki mecena

VeĆi deo ruske populacije je bio slabo obrazovan, pa je Katarina počela da osniva škole u svakom provincijskom gradu. Manastir u Sankt Peterburgu pretvorila je u internat za devojke - Smolni institut.
Sledeća ključna oblast koja je okupirala Katarinu bila je medicina. U to vreme male boginje su bile glavni uzročnik smrti i ostavljale su za sobom na hiljade nesposobnih i unakaženih. Katarina je uvela novu praksu vakcinacije protiv zaraznih bolesti. I nju samu vakcinisao je doktor Tomas Dimsdejl, koga je ona dovela za tu namenu iz Škotske. Uz njegovu pomoć formirane su posebne bolnice za vakcinaciju, a 1763. Katarina osniva prvi medicinski fakultet u Rusiji, koji je obučavao doktore, hirurge i apotekare.
Katarina je bila i veliki promoter mnogih umetnosti. Podigla je čuveni Ermitaž. Posedovala je pozorište gde su se izvodile drame i opere. Kupila je biblioteke Didroa i Voltera. Povećala je broj knjiga u carskoj biblioteci od svega nekoliko hiljada na čak 38.000 primeraka. Za vreme njene vladavine Sankt Peterburg je postao jedan od vodećih kulturnih centara u Evropi. Pisala je memoare, romane i komedije.
Život ruske aristokratije u to vreme zavisio je od kmetskog rada. Takve društvene odnose Katarina nije odobravala, ali ih nije ni ukinula iz straha da bi zbog toga izgubila podršku plemstva. Ipak, izdala je više dekreta o humanom postupanju prema kmetovima, ali to nije imalo većih efekata. Moć ruskog plemstva porasla je tokom njene vladavine. Reformisala je pravni sistem.
Posle Grigorija Orlova, Katarina je usmerila svoju naklonost ka još jednom znamenitom Rusu, Grigoriju Potemkinu. Uz njegovu pomoć Rusija je anektirala Krim od Turske i na taj način povećala teritoriju i bogatstvo carevine. Potemkina je proglasila za princa imperije. Godine 1754. Katarina je rodila sina Pavla, budućeg imperatora Rusije. Vladalo je uverenje da je Pavlov otac Sergej Saltikov, ruski armijski oficir i prvi Katarinin ljubavnik.
Katarina je bila popularna carica i vladala je 34 godine. Umrla 17. novembra 1796. i bila iskreno ožaljena. Mada je bila poznata kao Katarina Velika, odbijala je to imenovanje rečima: “Ostavljam budućim naraštajima da nepristrasno procene moje delo.”
Katarinina reputacija bila je dosta okaljana pričama o njenom razvratnom seksualnom životu. Govorilo se da je imala 300 ljubavnika i da je stradala kad je polno opštila sa konjem. Ljubav je vodila u skrivenoj sobi dekorisanoj erotskim slikama i skulpturama. Najpikantnije priče o Katarini Velikoj izmislili su francuski pisci nedugo posle njene smrti. Jedna od njih je i ona da je umrla na noćnom sudu, koji je pukao pod njenom težinom, a umrla je zapravo od šloga.
(Nastaviće se)