NIKOLA Aranđelović u tekstu "Strategijski značaj Niša" čak i dramaturški, do detalja, opisuje Sinđelićevu naredbu:
Jednom dođe Stevan Sinđelić Miloju, kod koga su se sve starešine skupile, i reče:
- Pobratime Petre, onaj šanac ili da čuvaš ili da čuvam, neću više onake mešavine da držim.
Petar Dobrnjac na to ga zapita:
- Zašto, pobratime Stevane. Nije li bolje da ga svi čuvamo, nego da ga jedan drži.
Onda Stevan reče:
- Neću ja tako.
Na to mu Dobrnjac odgovori:
- E, dobro pobratime Stevane! - pa se obrne svome buljubaši Milovanu Kukiću:
- Milovane, da odeš i da izvedeš sve moje napolje.
On otide i izvede, a Stevan uvede sve svoje unutra, pa kad ne mogade šanac da popuni svojim ljudima, to uđe sva aleksinačka i ražanjska vojska i tako se popuni. Kad se to svrši, Stevan će reći:
- ...Oca mu... koji sad rekne da je Niš njegov, moj će Niš biti.
A Dobrnjac mu na to odgovori
- Daj, da ga dobijemo, pa neka je tvoj.
Sinđelić nije mnogo verovao ustaničkim vojvodama, a bio je i svestan da je pozicije Resavaca na Čegru bila od posebnog vojnog značaj. Još dok su gradili šanac, oni su jurili, sukobljavali se sa Turcima oko niške Tvrđave i nanosili im ozbiljne gubitke. Česte napade činio je i Hajduk Veljko sa svojim bećarima, ujedno pomažući ustanike u okolnim krajevima.
Jer u proleće 1809. godine čitav niški kraj digao se na oružje. Ustaničke vatre gorele su na sve strane. Zahvatile su i susedne nahije, leskovačku i pirotsku - u prvom redu! Za mesec dana boravka srpske vojske pod bedemima niške Tvrđave, od 15. aprila do 19. maja po starom, odnosno od 27. aprila do 31. maja po novom kalendaru, tj. do Boja na Čegru, bilo je nekoliko većih sukoba i okršaja između srpske i turske vojske. U ovom spletu događaja i ratnih zbivanja, uprkos nekim poznatim i verodostojnim faktima, danas je teško odrediti tačnu hronologiju o tome kako se odvijalo srpsko-tursko ratovanje na niškom frontu.
Tako, na samom početku, kada su ustanici krenuli ka Kamenici i Matejevcu, bećari - koji su činili prethodnicu srpske vojske, u silovitom prodoru upali su čak i u samo predgrađe niške varoši, u Jagodin-malu, ali je niški komandant nekako uspeo da ih opkoli i natera na povlačenje - pod Vinik.
Da je Niš bio opkoljen sa svih strana saznajemo i po tome što je kruševački knez Andrija sa odredom dopro čak do Puste Reke, da je bimbaša Ilija Petrović-Strelja držao u okruženju (po drugi put) Leskovac i da je Hajduk Veljko posle oslobođenja Bele Palanke - prodro sve do Pirota i Bugarske.
U početku opsade Niša, Srbi su uspešno odbijali ispade turske vojske i nanosili im znatne gubitke. Međutim, ustanički uspesi bili su kratkog daha. Tako je "leskovačka buna maltene ostala bez čvršće veze sa Srbijom", a u međuvremenu Turci su uspostavili kontrolu na pirotskom drumu. Naime, na mestu Ploče došlo je do velikog sukoba između 2.000 Kara Fejzinih krdžalija i jednog Hajduk Veljkovog odeljenja. Brojno jači, turski konjanici uspeli su da se, potukavši Srbe, probiju do Niša...

SPOMENIK OD BLOKOVA
DANAŠNjI spomenik na Čegru u obliku kule, čiji je projektant bio arhitekta Julijan Ćupon, izgrađen je povodom obeležavanja pola veka oslobođenja Niša od Turaka i otkriven je 1. juna 1927. godine. Fasada kule, sa otvorima i kružnim rozetama, izvedena je u alternaciji opeke i maltera, a donji deo, s prilaznim stepeništem, načinjen je od kamenih blokova iz niške Tvrđave. U polukružnoj niši spomenika postavljeno je 1938. godine bronzano poprsje Stevana Sinđelića, rad vajara Slavka Miletića.
(Nastaviće se)