JEDAN od najvažnijih perioda u istoriji grad Niša, odnosno u istoriji ratovanja Srba i Turaka u prvoj polovini 19. veka, nesumnjivo je 1809. godina. Ona znači veliki polet ustanika, koji su krenuli u konačni obračun sa Turcima - na jug, u stare srpske zemlje, uz dolinu Južne Morave - ka Nišu. Pored ostalih događaja, ove godine odigrao se znameniti boj kod Kamenice, tj. boj na Čegru, dok borba oko Niša predstavlja veliki obrt u ratu ustanika i Turaka.
U stvari, oslobođenje Niša u ustaničkim planovima bio je jedan od najbitnijih ciljeva obnove srpske države. A i međunarodna politička akcija ustanika bila je usmerena ka tom cilju. Tako ruski izaslanik, tokom Prvog srpskog ustanka, Konstantin Rodofinikin, obaveštavajući carsku Rusiju 1808. godine, posebno naglašava da u sastavu buduće Srbije "mora biti i Niš". Isto tako, ruska vlada u pregovorima sa Napoleonom i Turcima stalno ističe da u sastav Srbije mora da se nađe i varoš na Nišavi.
U takvom raspoloženju je u proleće 1809. godine i započela srpska vojna operacija prema Nišu. U suštini, u Prvom srpskom ustanku 1809. predstavlja godinu smelih pokušaja da se konačno pređe u odlučujući napad na Turke. Zato je Srbima bio dobrodošao rat Rusije i Turske ili kako su mnogi govorili - "oslanjajući se na vojni sukob te velike hrišćanske istoverne slovenske sile protiv Turaka, Srbi su ove godine postavili visoke zadatke, širokih nacionalnih razmera". Paralelno - i visoke vojne ciljeve.
Još početkom godine kada su počeli da se prenose glasovi iz ruskog "glavnog stana" sa donjeg Dunava da je došao kraj miru i da je vreme da otpočne novi rat, Srbi "uveliko vežbaju jer krajem 1808. godine beše zavedena redovna vojska", te u tom smislu nastaju pripreme za odlučujući rat. Pored ostalog, intenzivira se rad topolivnice za topove, puške i municiju, grade utvrđenja, magacini i drugi objekti.
Srpsko-turski sukob, koji je izbio u proleće 1809. godine, bio je posledica rusko-turskih odnosa toga vremena. Srbi su početkom 1809. godine intenzivirali pregovore s Turcima. Naime, posle poraza na Mišaru i Deligradu, Turci su ponudili pregovore, koje je Praviteljstvujušći sovjet serbski prihvatio. Čak su definisani i uslovi primirja. Glavni srpski pregovarač bio je trgovac Petar Ičko, ali do primirja nikada nije došlo, jer je 12. marta (po starom kalendaru) Porta objavila rat Rusiji, a 21. marta to je učinio i ruski glavni komandant - knez Prozorovski. Kao prvu pomoć Rusi su poslali Srbima 1.000 pušaka i 30.000 metaka. Karađorđe piše komandantu ruske vojske, knezu Prozorovskom:
"Iz pisma vašeg ja sam doznao, da je Porta otomanska objavila Rusiji rat. Tu objavu Porte mi primamo kao milost Božju, jer ćemo bolje moći dokazati ljubav našu i privrženost k jednovernoj i jednorodnoj nam Rusiji."
Knez Prozorovski depešom obaveštava Karađorđa i članove Soveta da je rat objavljen i da će njihova briga biti oslobođenje Srbije - "jednom za svagda" od svake zavisnosti pa zato poziva Srbe da i oni složno udare na Turke. Rečju, kada je marta ruski diplomatski zastupnik u Beogradu Konstantin Rodofinikin saopštio Sovetu sadržinu pisma kneza Prozorovskog, da će uskoro Rusija objaviti rat Turskoj - Srbi su ovaj glas oduševljeno dočekali, "jer su se više od godinu dana odmarali i pripremali pa zbog toga su odmah pristupili izradi ratnog plana".
(Nastaviće se)