Malo je hrišćanskih crkava koje imaju takvog junaka vere kao što je sveti Vasilije Ostroški. Njegova ljubav prema Bogu, odlučnost, hrabrost i istrajnost, prosto zadivljuju. Ovaj čuveni čudotvorac i iscelitelj tako je visoko i časno nosio svoj krst, da mu nadaleko nema premca. On zbori i tvori kao Njegošev Vuk Mandušić.
I sve to, kao na dlanu, vidi se u sjajnoj monografiji “Sveti Vasilije Ostroški” koja se ovih dana, u izdanju “Svetigore” i Kompanije “Novosti”, pojavila na kioscima. Ova izvanredno urađena knjiga, rečju i slikom, osvetljava život i put svetog Vasilija Ostroškog i govori o cvetanju njegovog viševekovnog kulta. Sa blagoslovom patrijarha Pavla i trudom i ljubavlju mitropolita Amfilohija Radovića, knjigu je uredio protojerej Radomir Nikčević sa saradnicima.
U uvodu ove knjige mitropolit Amfilohije kaže: “Sveti Vasilije Ostroški od mladosti svoje svega sebe predao je Gospodu. Svojim podvižničkim životom u Crkvi Hristovoj on je postao sasud blagodeti Božije od utrobe materine. Celog života delio je dobro i zlo sa svojim narodom, nikad ga ne ostavljajući. Ovaj svetac bežao je u ostrošku pustinju, kao što su to činili drevni egipatski pustinjaci. Ali on se nije sklanjao od ljudi zato što ih nije voleo, nego zato što je silno voleo Boga”.
- I zadobivši Božiju blagodet - zaključuje mitropolit Amfilohije - sveti Vasilije izlivao je Božije darove na ljude, i za života, kao što ih izliva i danas, gotovo tri i po veka posle svoje smrti. On je ogledalo srpske zemlje, ogledalo njenog sveljudskog biblijskog naznačenja i hrišćanskog početka i ogledalo njenog posletka, koji sija u pomrčini njene grešne svakodnevice, kao uteha i kao opomena.
Predanje kaže da je sveti Vasilije Ostroški rođen 28. decembra 1610. godine u selu Mrkonjiću, u Popovom Polju, nedaleko od Trebinja. Njegovo svetovno ime bilo je Stojan Jovanović. Majka mu se zvala Ana-Anastasija, a otac Petar. Ponikao je u bogobojažljivoj porodici hercegovačkog težaka. Odrastao je u okrilju presvete Bogorodice Zavalske, nebeske pokroviteljke manastira Zavale na obroncima Ostrog-brda, nad kojim je, prema narodnom verovanju, lebdeo blagoslov svetog Save.
U strahu od zloglasnih Turaka janičara koji su hrišćanima otimali sinove i odvodili ih u Carigrad da bi ih tamo prevodili u islam i pretvarali u okrutne ratnike, roditelji Stojanovi sklonili su svoga 12-godišnjeg sina u skriveni manastir Zavalu gde je igumanovao njegov stric Serafim.
Tu je Stojan počeo da stiče prve korake crkvene pismenosti. Kao dijak, od samog početka iskušeničkog života, ovaj bistri dečak pokazuje izuzetan dar za učenje, Božiju službu i molitvu. Prve poduke iz crkvenoslovenskog jezika dobio je od strica Serafima. Predavao mu je Bukvar, Psaltir i Časoslav. Mnoge molitve Stojan je, međutim, naučio sam, vežbom. Vrlo brzo počeo je da čita prološka žitija, brižljivo učestvujući u bogosluženjima kao poslužnik u oltaru.
Videvši da je Stojan za kratko vreme toliko napredovao i da mu je potrebno dalje temeljno obrazovanje, za šta u Zavali nije bilo uslova, iguman Serafim, posle tri godine, šalje sinovca u manastir Tvrdoš, na reci Trebišnjici. Vazda na udaru, kako unijatske politike Rima i mletačke vojne sile, tako i ljutih turskih paša i haračlija, Tvrdoš je do 17. veka bio bedem pravoslavlja i srpske narodne samosvesti. Tvrdoš je tada bio bogat manastir. Imao je vinograde, dosta stoke, pune obore... Dobijao je i bogate darove od crkvenih i svetovnih poglavara iz Vlaške i Rusije.
Tridesetih godina 17. veka manastir Tvrdoš imao je školu na glasu u kojoj je, kažu, bilo 30 kaluđera i isto toliko đaka. Posedovao je veliku biblioteku, razvijenu prepisivačku, ikonopisnu, rezbarsku i druge delatnosti. Ne zna se tačno koliko je u Tvrdošu trajalo iskušeništvo Stojana Jovanovića. Smatra se da je počelo oko 1625. godine. Stojan je zatim postrižen i dobio je ime Vasilije. Potom je rukopoložen za đakona. U sveštenički čin pprozveden je kad mu je bilo 25 godina.

MONOGRAFIJA
FELjTON je napravljen prema knjizi “Sveti Vasilije Ostroški čudotvorac i iscelitelj” (izdavači ”Svetigora” i Kompanija ”Novosti”). Štampana je u punom koloru, u 100.000 primeraka, i može se nabaviti na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj po ceni od 360 dinara. Uz monografiju, kao poklon, ide najpoznatija ikona svetog Vasilija Ostroškog.
(Nastaviće se)