Dva milenijuma star je carski grad Niš, ali u svojoj istoriji nije zapamtio tako koncentrisano i tako bestijalno razaranje kakvo se dogodilo pre ravno jedne decenije. Za samo 78 dana projektili NATO u Nišavskom okrugu odneli su 44 života, ranili više stotina, uglavnom, civila, oštetili 3.040 kuća, a 95 potpuno uništili. Čak 121 porodica morala je da krov nad glavom potraži u nekom od hotela ili u kolektivnom prihvatilištu.
Prema podacima prikupljenim krajem 1999. godine, iz raznih zvaničnih i nezvaničnih izvora, koji su objavljeni na sajtu Skupštine grada Niša, tokom agresije NATO snaga na Jugoslaviju, kako u gradu, tako i na području Kosova i Metohije, poginulo je ukupno 56 Nišlija - civila, vojnika, rezervista i pripadnika MUP-a.
Još su sveži ožiljci i rane u dušama nedužnih žitelja grada na Nišavi, koji uz Prištinu i Novi Sad spada u grupu gradova na kojima je NATO alijansa najčešće ”trenirala” strogoću, sejući bombe, od kojih i danas nema mira. Zabeleženo je da je pre godinu dana na krovu Osnovne škole ”Duško Radović” u naselju Duvanište otkrivena neeksplodirana kasetna bomba. Stratezi NATO nisu ni pokušali da objasne kakvu su to krivicu za događaje na Kosovu i Metohiji imala deca, osnovci, pa ih je trebalo ”pripitomiti” bombama čija je upotreba odavno zabranjena.

Stara meta

Prema ratnoj statistici, koju je, po opštem mišljenju, veoma uspešno prikupio i u knjizi pod naslovom ”Niš u ratnom plamenu” objavio mr Novica Ranđelović, tokom 78 dana rata Niš je bombardovan čak 40 puta. Na grad su ispaljena 324 projektila, od toga 161 avionska bomba i 71 tomahavk (krstareći) projektil. Bačeno je 36 kontejnera kasetnih bombi. Posebnu specifičnost činilo je bacanje osam ”staklenih bombi”, koje je trebalo da onesposobe glavnu trafostanicu i ostave grad bez struje. Međutim, Nišlije su se metlama borile protiv posledica koje su ostavile ove bombe i bile vrlo uspešne u njihovom otklanjanju. Grad je samo nekoliko sati ostajao bez struje, pa je tako plan NATO propadao.
Vazdušna opasnost u gradu trajala je punih 75.236 minuta, ili tačno 52 dana, 5 sati i 56 minuta. Avioni NATO više od 20 puta su probili zvučni zid iznad grada.
Najviše bombardovani objekat bio je aerodrom. Tonama bombi uništen je u potpunosti ovaj objekat, koji je Nišlijama predstavljao tek otvorena vrata Evrope.
Aerodrom u Nišu u prošlom veku bio je nezaobilazna meta neprijatelja i saveznika u Drugom svetskom ratu. Na početku ovog najnovijeg rata greške nije bilo. U prvom napadu na Niš, 25. marta avioni NATO su prvu raketu poslali na vojni medicinski stacionar, a ostale na aerodrom.
U bombardovanju je srušeno ili značajnije uništeno 179 privrednih objekata, 8 energetskih, 25 infrastrukturnih, 3.040 individualnih stambenih i 98 kolektivnih stambenih objekata. Stradala su i 24 obrazovna objekta, pet zdravstvenih i osam objekata specijalne namene. Uništeno je ili oštećeno 10 autobusa i 97 automobila.
Poput većine gradova u tadašnjoj Jugoslaviji, Niš je prvih dana i nedelja bombardovan uglavnom noću. Međutim, od 27. aprila granatiranja su bila kombinovana - i noću i danju.
Nišlije su posebno zapamtile dnevno bombardovanje 7. maja u 11.20 časova, kada je na dva lokaliteta - prostor oko Velike pijace kod Tvrđave (ulice Šumatovačka, Anete Andrejević i druge) i Klinički centar bačeno osam kontejnera tzv. kasetnih bombi. Bio je to dan u kome je poginulo čak 15 ljudi. Žestoko je bilo i 11. maja, u isto vreme, u 11.20 časova, kada je na objekte ”Jugopetrola” i ”Energogasa” bačeno novih šest bombi, kao i sutradan kada je na stambeni kompleks Duvanište bačeno čak 27 bombi, od kojih 19 kasetnih kontejnera. Tih dana stradalo je mnogo civila i uništen veliki broj objekata, autobusa i automobila.

Zlo na Uskrs

Sirene kojima je označavana vazdušna opasnost prvih nedelja oglašavale su se uglavnom u večernjim časovima, a znak za prestanak opasnosti davan je u jutarnjim satima. Međutim, onda kad je otvoren takozvani ”bugarski koridor” sirene za vazdušnu opasnost postale su znatno češće. Nišlije su tada pod uzbunom, uglavnom u skloništima, živele i po 22 sata dnevno.
- Bilo je to psihološki najteže za sve nas - priseća se Jovan Petrović (54), mašinski inženjer, koji je rat proveo u jednom od skloništa u stambenom naselju Duvanište. - Bilo mi je teško da porodicu okupim, jer je moja kći na prvi zvuk sirene trčala u podrum, a sin, koji je tada imao 21 godinu, nije hteo ni da čuje da se sakrije.
Pošto je Niš bio sedište Treće armije, NATO nije prestajao da ga bombarduje ni u dane praznika, niti vikenda. Čak 10 puta grad je bombardovan u dane vikenda, ali je najžešće udare doživeo na najveći hrišćanski praznik Uskrs - 11. maja (3 puta), 12. i 13. maja (dva puta). U dane Uskrsa na Niš je bačeno 60 bombi.
U toku NATO bombardovanja najviše su stradali privredni objekti u tzv. severozapadnoj industrijskoj zoni. Posebno veliku štetu je pretrpela Duvanska industrija. Po mnogima, to i nije bilo nikakvo iznenađenje, jer su se u njoj proizvodile cigarete, koje u svakom ratu predstavljaju strateški proizvod. Direktno su raketirani i teško stradali ”Jugopetrol”, ”Energogas”, ”Elektrotehna”, MIN, ”Soprodukt”, ”Kopaonik” i drugi.
Fabrika duvana je prvi put raketirana 5. aprila 1999. godine, a zatim je pretrpela još tri napada iz vazduha. Pošto su mašine već bile dislocirane, najveću štetu fabrici nanele su rakete bačene na zgrade i dve trostepene rakete koje su pogodile skladište sa oko 1.250 tona duvana. Požar je gašen 58 sati sa osam vodenih topova. Osim velikog skladišta, uništena je polovina glavne fabričke zgrade iz 1930. godine i energana, kao i drugi objekti. Procenjena šteta u fabrici iznosila je 72 miliona tadašnjih nemačkih maraka.
Iako se znalo da će fabrika biti bombardovana, proizvodnja cigareta u njoj, ali i na drugim lokacijama nije prekidana uprkos sirenama i raketama. Na ostacima jedne od tih raketa nalazila se cinična agresorska poruka ”Trčite brže”, a na drugoj je bilo pitanje: ”Da li još želite da budete Srbi”.

”Meke” bombe

MeĐutim, Nišlije se tih poruka nisu uplašile. Prema podacima koje je prikupio mr Novica Ranđelović, u bombardovanju Niša stradao je veliki broj stambenih objekata. Samo do 15. jula 1999. godine Gradskoj komisiji za procenu ratne štete podneto je 3.886 zahteva vlasnika individualnog stanovanja, kao i određen broj zahteva iz 98 objekata kolektivnog stanovanja. Najviše je stradalo stambeno naselje Šljaka i selo Medoševac, koji su direktno bombardovani avionskim bombama, zatim stambene četvrti u okolini Tvrđavske pijace, Klinike za patologiju i naselje Duvanište, koji su bombardovani kasetnim bombama.
Od infrastrukturnih objekata najveća šteta je naneta direktnim bombardovanjem trafostanice ”Niš 2” u naselju Nikola Tesla. Ova trafostanica, koja predstavlja i raskršće u distribuciji struje ka jugu Srbije, gađana je ”mekim” staklenim bombama, pa je to izazivalo mrak u velikom delu Srbije. Od bombi je stradao i Betonski (kameni) most u centru Niša, dok su Popovački most na Nišavi i nadvožnjak na autoputu kod Trupalskih šuma potpuno uništeni.
U mnoštvu ružnih uspomena koje je za sobom ostavilo NATO bombardovanje posebno mesto pripalo je oštećenju Betonskog mosta u centru grada. Taj most nije imao nikakav strateški značaj, osim što je preko njega vodio put ka glavnoj niškoj pijaci. U to vreme Nišlije su uglavnom u šali objašnjavale da je to zapravo bio pokušaj NATO da zaplaši - Grke, koji su pružali podršku Srbima. Konzulat Grčke nalazio se neposredno kraj mosta, a posle bombardovanja na njemu više nije bilo nijednog čitavog prozora.
Osim Klinike za patologiju i Osnovne škole u Medoševcu objekti javnih službi nisu direktno raketirani. Međutim, veliki broj objekata iz ove kategorije stradao je zbog blizine vojnih i drugih objekata, koji su direktno bombardovani. Najveća oštećenja, uz školu u Medoševcu, pretrpeli su kompleksi tehničkih fakulteta i škola na Gradskom polju, Dom učenika srednjih škola, Studentski dom, Narodni muzej i nekoliko zdravstvenih stanica.
Uprkos bombama i velikim razaranjima, život se u gradu odvijao takoreći bez zastoja. Doduše, bilo je kod mnogih ljudi zabrinutosti, pa i straha, ali su sve gradske službe, kao i javna preduzeća nakon početnog nesnalaženja, profunkcionisali. Bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije zatvorili su svoja vrata, ali je zato na otvorenom bilo puno protestnih skupova, koncerata, predstava.
Ono što možda rečitije od svega svedoči o vitalnosti Niša i Nišlija jeste činjenica da je u 78 ratnih dana, te 1999. godine, u niškom porodilištu rođeno 620 beba, 312 dečaka i 308 devojčica i da je u isto vreme sklopljen 101 brak.

POGINULE NIŠLIJE
Tokom agresije NATO na Jugoslaviju poginulo je u Nišu i na Kosovu i Metohiji 56 Nišlija - civila, vojnika, rezervista i pripadnika MUP-a.
Poginuli civili: Miroslav Stojković, Verka Mladenović, Petar Mladenović, Zoran Jovanović, Milen Milojković, Vukosav Jelić, Vera Ilić, Živorad Ilić, Aleksandar Deljanin, Božidar Veljković, Ljubiša Stančić, Božidar Đorđević, Gordana Sekulić, Trifun Vučković, Slobodanka Stojiljković, Dragiša Vučić, Saša Miljković, Ljiljana Spasić, Gerasim Jovanovski, Milutin Živković, Dragiša Anđelković, Zoran Nikolić, Jagoda Mladenović, Dušan Mančić i Vukosava Mančić.
Poginuli vojnici i rezervisti: Aćim Tadić, Dragoslav Janković, Dejan Mančić, Srđan Cvetković, Denis Đurić, Aleksandar Milenković, Ivan Stankov, Dejan Denić, Siniša Milošević, Slaviša Stošić, Igor Stanojević, Bojan Pavlović, Saša Ilić, Ivan Miladinović, Miodrag Ignjatović, Dragan Milošević, Bojan Vasiljević, Milan Jovanović, Momčilo Cvetković, Siniša Filipović, Slaviša Filipović.
Poginuli pripadnici MUP-a: Dragan Barać, Goran Marković, Zoran Ranđelović, Goran Aleksić, Miroslav Mitić, Slavoljub Krstić, Zoran Blagojević, Srđan Lazarević, Goran Nikolić i Slavoljub Stanisavljević.

BREZOVE METLE
U sedmoj nedelji rata NATO je prvi put primenio novo ”meko” oružje, koje je izazvalo raspad elektroenergetskog sistema Srbije. Među pogođenim objektima nalazila se i trafostanica ”Niš 2”.
- Pouzdano je utvrđeno da NATO u nedelju uveče, 2. maja, nije koristio ”grafitne bombe” za napad na naš elektroenergetski sistem - rekao je tim povodom Dragan Milanović, direktor tehničkog servisa ”Elektrotimoka”. - Na razvodna postrojenja elektromreže bačena su specijalna staklena vlakna, debljine šest mikrona, koja s jedne strane imaju na sebi mikroskopski tanak sloj aluminijuma. Vlakna su poput paukove mreže prekrila visokonaponske vodove, a aluminijum je kao odličan provodnik izazvao kratke spojeve.
Vlakna su uklonjena običnom brezovom metlom, ali je za taj posao bilo potrebno mnogo vremena, pa je grad bio bez struje više sati.
Zoran ARACKI
(Nastaviće se)