Pišu: Dijana Dimitrovska i Milena Marković
KADA je umro, svom trogodišnjem sinu Miši otac Anastas ostavio je mali vinograd, kuću pletaru i dućan koji nije vredeo više od 400 groša. I, naravno, svoje ime iz kojeg će njegov sin kasnije izvesti prezime. Trideset godina kasnije siroče koga je odgojila pomajka Milja (majka Ruža umrla je na porođaju 24. februara 1803. a otac 1906.) postao je jedan od najbogatijih ljudi Evrope. Toliko bogat da je sipao, govorili su, zlato iz rukava.
Zvali su ga kapetan-Miša, jer je suvereno vladao Dunavom i Savom. Prevozio je so.
Njegova imperija imala je više od 10.000 ljudi, 23 velika magacina soli na Savi i Dunavu sa 74 broda "solarica", devet spahiluka u Vlaškoj i Moldaviji. U jednom trenutku, pouzdano se zna, Miša Anastasijević imao je u gotovom 1.500.000 dukata. U Srbiji u to doba onaj ko je ima 4.000 dukata bio je bogataš. Za njega je bilo sasvim lako da u dva navrata pozajmi državnoj kasi Moldavije više od 5 miliona leja, tokom 1856. i 1857.godine, uz kamatu od 10 i 12 odsto.

POČEO je skromno. Najpre je prodavao stoku, volovske i jelenske rogove koji su se u Austrougarskoj koristili masovno za izradu češljeva i dugmića, a zatim je ugrabio životnu priliku: so. Budući da je zakup solskih okana u Vlaškoj i Moldaviji bio predmet državnog monopola i da ih je držao knez Miloš Obrenović, Miša Anastasijević postao je knežev pregovarač i potpisnik ugovora sa glavnim zakupcem baronom Stefanom Mejtanom 1837. godine

Kada je deset godina kasnije knez Miloš Obrenović abdicirao, Miša Anastasijević postaje direktni zakupac solskih okana, što mu donosi basnoslovno bogatstvo. Major Miša, kako ga je oslovljavao knez Aleksandar Karađorđević (ne zna se kako je dobio to zvanje) imao je četiri ćerke i sve ih je dobro udomio. Jelena je bila udata za Vasu Garašanina, sinovca čuvenog Ilije Garašanina, Persida za Jovana Marinovića (predsednika srpskog Senata prvog ministra i poslanika u Parizu), Sara za Đorđa Karađorđevića, Karađorđevog unuka, Ružica za Arsenija Crnojevića, potomka stare familije veleposednika u Mađarskoj, Anka za Radovana - Raju Damjanovića (kasnije jednog od glavnih zaverenika protiv Aleksandra Karađorđevića).
SVE ugledne ličnosti sa blistavom karijerom. Verovatno zbog svojih zetova, Anastasijević se upleo u politiku. U porodici je imao pretendenta na kraljevsku krunu, sina starijeg Karađorđevog sina Alekse, sinovca vladajućeg kneza Đorđa. U politiku se upleo posle Krimskog rata kada je došlo do sukoba između Ustavobranitelja i kneza Aleksandra Karađorđevića.
Položaj kneza bio je ozbiljno poljuljan, čemu su doprineli zaverenici među kojima je bio zet Raja Damjanović, inače predsednik Vrhovnog suda. Zbog zavere je bio osuđen na robiju i u okovima sproveden u zloglasnu Gursovačku kulu. Kapatan Miša nije uspeo da ga spase. Kada mu je zet umro u zatočeništvu, zarekao se da će pomoći u svakoj akciji za svrgavanje kneza sa vlasti.
Milan Đ. Milićević u knjizi ”Uspomene” navodi još i da su Raja Damjanović i Miša Anastasijević najverovatnije od samog početka sanjarili o zameni jednog Karađorđevića - drugim. Miša je sanjao da njegov zet dođe na vlast. Možda je zbog toga i započeo gradnju Kapetan-Mišinog zdanja, po projektu češkog arhitekte Jana Nevole, koje je video kao budući dvor novog Karađorđevića. Baš ćerka Sara i zet Đorđe primali su u velelepnoj zgradi poslanike i zvanice.

TA želja nikada mu se nije ispunila. Kada je na vlast došao Mihailo Obrenović, kapetan-Miša napisao je zaveštajno pismo ministru prosvete u kome poklanja velelepno zdanje svom otečestvu. Mihailo mu se lično zahvalio.
Poslednju deceniju svog života proveo je carski. Putujući po Evropi i organizujući balove za pamćenje. Kada je umro, krajem januara 1885. godine u svojoj kući u Bukureštu, njegovo telo balzamovao je prvoklasni veštak. I danas, u njegovoj zadužbinskoj crkvi u Kležanima, kapetan-Miša vidi se kroz staklo. Samo, ne može da se uđe u crkvu, koju je još 1977. godine oštetio zemljotres. Veliki dobrotvor počiva u ruinama koje nema ko da obnovi.

ODBOR
JOŠ 1990. godine osnovan je Odbor koji je imao zadatak da posmrtne ostatke velikog dobrotvora srpske kulture i prosvete Miše Anastasijevića prebaci u Beograd. Do danas to nije učinjeno.

UTICAJ
MIŠA Anastasijević nije krio da se novcem suprotstavio Milošu Obrenoviću koji je radio na svrgavanju Karađorđevića. Jednom prilikom je rekao da ga je svrgavanje kneza Aleksandra i pokušaj dovođenja zeta Đorđa na presto koštao 80.000 dukata - koliko i podizanje zdanja na Velikoj pijaci, koje je poklonio domovini.

MIRAZ
KAPETAN-MIŠA pomagao je pozorištu, crkvu, školu, siromašnima, piscima, ali, interesantno, Vuka Karadžića nije voleo i njemu je novac samo pozajmljivao. Kad god bi boravio u rodnom Poreču, u milanovačkom kraju, davao je da se o njegovom trošku sašiju jeleci za devojke i škurteljke (gornje haljine) za babe, a nevestama je davao u miraz po stotinu dukata.
(Nastaviće se)