Piše: Pero Simić
ČETVRTOG marta 1935. Tito je agentima NKVD-a ocrnio i svog kolegu, člana najužeg rukovodstva KPJ, crnogorskog komunistu Adolfa Muka, čije je ilegalno ime bilo Levi. Iznad ovog dokumenta, kucanog na pisaćoj mašini, na ruskom jeziku, upisana je šifrovana oznaka ” - 4 - ”, a na levoj margini prvog pasusa mastilom je, takođe na ruskom, ispisana napomena: ”Razgovor s d(rugom) Brozom 4/III 35.”
Ovaj dokument, koji se sada prvi put predočava javnosti, posebno je važan i zbog toga što na najautentičniji način otkriva kako je Tito stvarno sticao poverenje NKVD-a. Svedoči i kojim se sredstvima on pri tom služio, a otkriva i tehnologiju njegovih ”razgovora” sa špijunima Staljinove tajne policije u Kominterni i činjenicu da je on već tada, čim je došao u Moskvu, radio o glavi generalnom sekretaru CKKPJ Josipu Čižinskom, koji ga je upravo tih dana toplo preporučio za rad u Kominterni.
Titov partner ovog puta bio je samo Jakubovič, koji je u nomenklaturi NKVD-a bio iznad Ivana Karaivanova Špinera:
”Levi, pravo ime ne pamtim - član Politbiroa (CKKPJ), konobar u kafeu (Muk nije bio konobar). Ranije je bio direktor u nekom restoranu. Radio je u jednoj partijskoj organizaciji u Crnoj Gori, u gradu Kotor. Tad je radio dobro, u vreme kada partija nije imala vezu sa zemljom (1936-1938) rukovodio je organizacijom. Kod njega se oseća neka nekonspirativnost. On je držao sastanke (sa članovima KP) u svom stanu, što je bilo vrlo nekonspirativno. Svejedno, niko nije bio provaljen. U ophođenju s ljudima ovako postupa: s nižima je strog, a s višim ponizan. Ima toga u njemu. To su kod njega ostaci buržoaskog ponašanja. Njegov materijalni položaj nije loš, njegova žena ima novca. Ona ima dućan. (Ni ovaj podatak nije tačan, jer je Muk bio činovnik, a ne trgovac).
JAKUBOVIČ: - Kako član Politbiroa može da se bavi trgovinom? To nije prikladno.
- Pitajte Šmita (član CKKPJ Blagoje Parović), i ja mislim da ne priliči, no CK je bio dužan da ga kooptira u vreme kada sam i ja postao član. Ali, CK je rukovodila sledeća situacija: od 1932-1933. ljudi su se s nepoverenjem odnosili prema organizaciji, mislili su da u CK sede provokatori, jer je bilo mnogo provala. Da bi se steklo poverenje prema organizaciji, trebalo je privući takve ljude koji bi bili popularni kod radnika i seljaka, a on je bio veoma popularan među radnicima u Crnoj Gori. On koristi poverenje radnika i sitnih seljaka. Sada je on u Beču. Nezadovoljan je što su ga sada kooptirali (u CKKPJ). Misli da bi bio korisniji na radu u zemlji, gde bi živeo legalno.
Jakubovič: - Da li ste u Politbirou ili na nekom drugom mestu razmatrali to što se on sve vreme bavio trgovinom?
- Ne, nismo razmatrali.
Jakubovič: - Kako u CK može da bude čovek koji se bavi trgovinom, da li je o tome neko razmišljao?
- Ja sam tek u poslednje vreme počeo da razmišljam o tome i da razgovaram s nekim drugovima. To nije bila samo moja misao, već i Šmitova.
Jakubovič: - A ko ga je preporučio za člana?
- Mislim, Gorkić (Josip Čižinski, lider CKKPJ), jer ga zna kao radnika na partijskom radu i znao je da on aktivno radi.
Jakubovič: - A da li je Gorkić znao da se on bavi trgovinom?
- Mislim da on to nije znao.
Jakubovič: - Kako se saznalo da se bavi trgovinom?
- SAM je rekao da se njegova žena bavi trgovinom, da ima materijalna sredstva za život… (nečitka rečenica koja ne može da se dešifruje). Bio je uhapšen u vreme diktature (u Jugoslaviji 1929-1934) na dva meseca, na osam meseci, ali u zatvoru nije bio. Šmit treba da zna bolje o tome.
Jakubovič: - Treba se presabrati u odnosu na tog druga. Kako da u partiji ne postoji odredba da se članovi ne mogu baviti trgovinom. U Politbiro obično ulaze profesionalni revolucionari, u prvom redu radnici. A da Politbiro preporučuje trgovce - ne priliči. Drugo je ako trgovca mogu koristiti negde u organizaciji za konspirativne ljude. A partija ne može da se sastoji od trgovaca, naročito ne treba da ih ima u rukovodstvu. Da li ostali članovi Politbiroa i CK znaju da je on trgovac?
- Mislim da drugi nisu znali. Pred moj put ovamo (u Moskvu), on mi je to sâm rekao. Oskar komsomolac (član CKKPJ Karel Hudomalj) mi je rekao, da misli da ga nije trebalo predložiti u članstvo, da su nama potrebni radnici, a da je to ranije znao, takođe bi rekao da to nije u redu. I ja se slažem da to nije u redu.
Jakubovič: - Kakav autoritet on može da ima pred radničkom klasom kad je on trgovac? To nije autoritet za radnika. Za njega je u prvom redu autoritet ako mu je lider radnik.
On je nekoliko puta hapšen, ali nije dugo sedeo u zatvoru. U Moskvi nikada nije bio. U partiji je verovatno od 1919. godine.”
GODINU i po dana kasnije, 31. avgusta 1936, Tito je šefovima agenture NKVD-a u Kominterni dostavio još jednu ”karakteristiku” o Adolfu Muku Leviju. Iznad prvog reda ovog dokumenta, otkucanog na pisaćoj mašini, na ruskom jeziku, ukucana je i podvučena naznaka, ”Članovi Politbiroa”, a na kraju je mastilom, na ruskom jeziku, ispisana napomena: ”Podaci druga Valtera od 31/VIII 36.”
Ton je bio još rezolutniji: ”LEVI. Drug Levi je u zemlji (u Crnoj Gori) gde radi, veoma poznat i popularan. Kao član PB pokazao se nedozrelim za svoje funkcije. Politički nije sazreo. Po ranijem merilu rada bio je dobar radnik, ali za uslove obavljanja zadataka u PB - nije odgovarajući. Vrlo je predan, dobar drug, ali politički nije izgrađen. Znam da je dozvolio da se dogode greške jer nije mogao da se orijentiše. Znači da on nema političku perspektivu.
Drug Levi ima takvu osobinu da se prema licima na višem položaju odnosi snishodljivo, a licima na nižem položaju voli da komanduje.
Politički se on ipak razvija, bez obzira na svoje poodmakle godine. Što se tiče porodičnog života, može da posluži kao primer mnogim drugovima. U zemlji je boravio mnogo puta.”
Nekoliko dana posle Valterovog saopštavanja ”podataka” o ovom visokom funkcioneru KPJ Adolf Muk je na sastanku CKKPJ kritikovao tek okončan prvi veliki montirani proces u Moskvi na kome je Staljin osudio na smrt petnaestak svojih oponenata. Naredne 1937. Tito će ovog čoveka proglasiti ”političkim hohštaplerom” i ”za svagda ga isključiti iz redova Komunističke partije”. I javno ga žigosati što se ”za vrijeme procesa protiv trockističkih bandita u Moskvi 1936. godine” usudio da govori kako će ”strijeljanje tih ljudi nama samo škoditi”.
U martu 1943, Muka su streljali italijanski fašisti.
(Nastavlja se)