TANASKO sa svojim Stragarcima odmah krete u akciju da se obave zadaci o kojima su se dogovorili sa Karađorđem i Stanojem. Okupiše nešto naoružanih momaka, koji se postaviše iznad Stagara da čuvaju selo od rudničkih janičara i Turaka.

Janićije Đurić, koji je ovo jedva dočekao, formira hajdučku družinu od naoružanih Stragaraca i momaka iz susednih sela, koji ga izabraše za harambašu i kretoše da obave zadatke koje su im postavili Karađorđe i Stanoje prema Bukulji, kao i da usputno ubijaju Turke.

Karađorđa i Stanoja u Pomoravlju ljudi oduševljeno dočekaše, obaviše razgovore o pripremama za ustanak, zatim pređoše u kragujevačku nahiju i preko Jesenice vratiše se u Topolu.

Obilazeći okolna sela sa Stanojem Glavašem i delom njegove družine, Karađorđe u Orašcu saznade da će na Sretenje, 15. februara po novom kalendaru, biti svadba kod kuće orašačkog kneza Marka Savića, koji je ženio sina Luku.

S knezom Markom i ljudima iz svoje pratnje dogovorio se da na dan svadbe u Marića jaruzi, nedaleko od kuće kneza Marka, sazovu zbor radi dogovora o dizanju ustanka.

Karađorđe je sa Stanojem Glavašem nastavio da obilazi okolna sela i priprema narod na ustanak, a zatim uoči Sretenja stigoše u Orašac.

DOBIVŠI obaveštenje od Karađorđa o održavanju orašačkog zbora, Tanasko Rajić i njegovi Stragarci napadoše i likvidiraše stragarskog handžiju i njegove sejmene. Održaše i narodni zbor koji su bili dobro obezbedili sa rudničke strane. Na zboru je podržana i pozdravljena Karađorđeva poruka da se narod diže na ustanak, izabrano dvadestak naoružanih momaka koji će krenuti na zbor u Orašcu. Za svoga četovođu su izabrali Tanaska Rajića, koji se beše već afirmisao u selu kao dosledni borac u borbi protiv Turaka.

Na dan održavanja zbora u Orašcu Karađorđe i Stanoje su dobro obezbedili zbor naoružanim momcima Alekse Dukića i hajducima Janićija Đurića.

U Marićevića jaruzi opkoljenoj sa svih strana gustom šumom, na Sretenje, 15. februara, na zaravni između dva bresta, okupilo se po raznim procenama, od 300 do 500 ljudi. Na ovom zboru Karađorđe je jednoglasno izabran za vođu ustanka.

Prota Atanasije Antonijević iz Bukovika je očitao molitvu za Božju pomoć u ovom velikom narodnom poslu, a zatim zakleo Karađorđa da verno služi narodu, a potom i sve prisutne da budu složni i verni starešini.

KARAĐORĐE posle položenih zakletvi, naredi da mu prinesu jednu crkvenu zastavu, poljubi je i predade Tanasku Rajiću, koji od tada postade njegov barjaktar.

Tanasko uze i poljubi zastavu, zakle se da će je čuvati do smrti i stade sa njom pored Karađorđa. Kada se i ovaj svečani obred završi, Karađorđe reče okupljenom narodu:

- A sad braćo, neka svako ide u svoj kraj. Dižite narod na ustanak, palite hanove i ubijajte subaše i janičare, i nastojte da što pre očistite sela od Turaka.

Odred Stanoja Glavaša, čije je jezgro činila njegova hajdučka družina i odred Tanaska Rajića, koji su činili njegovi Stragarci, neposredno su pratili Karađorđa.

Pri pokretu vojske, Tanasko je stalno bio uz Karađorđa, s ustaničkom zastavom. Karađorđe, Stanoje Glavaš i Tanasko Rajić usput su davali i uputsta seoskim knezovima i četovođama kako da čuvaju svoja sela od Turaka, kuda da šalju svoju naoružanu momčad, koliko je ljudi, većinom starijih, potrebno da ostane radi zaštite sela, kako da se organizuje ishrana vojske...

(Nastaviće se)