JEDAN od najistaknutijih ustaničkih junaka, Karađorđev barjaktar i ustanički starešina Tanasko Rajić je rođen 1756. godine u selu Stragarima koje se nalazi na severoistočnoj strani Rudnika nedaleko od puta Topola - Kragujevac.

Selo krase reka Jasenica, lugovi, livade, bašte, njive i voćnjaci koji su kao cvetovi razasuti pored divnih šumadijskih kuća i mnogobrojnih gospodarskih zgrada.

Sada je to lepo i uređeno selo, prava mala varošica.

U vreme koje je prethodilo Prvom srpskom ustanku, Stragari su po broju stanovnika bili malo selo - jedva pedesetak kuća zaraslih u guste hrastove šume. Kuće su bile malene od brvana ili naboja, pokrivene šindrom ili krovinom, a ređe kamenim pločama, a uz kuće su bili vajati, mlekari, salaši i kačare od brvana.

Oko kuća na krčevinama prostirali su se voćnjaci, njive i livade. Seoske kuće su bile raspoređene sa jedne i druge strane reke.

JEDNA od najstarijih familija u selu su bili Rajići. Bilo ih je više kuća koje su živele u zadrugama, ali ih je bilo i pojdinačnih, kao što je bio slučaj sa Tanaskovim ocem, koji se odelio od svoje braće, otišao na krčevinu i tamo podigao veliku kuću brvnaru kao i ostale gospodarske zgrade.

Tanaskovi roditelji su imali više dece, među kojima je po muškoj liniji on bio najstariji.

Već kao dete, Tanasko je stekao svoje drugove u komšiluku, a najviše se družio sa Stevanom Rajakovićem i Milovanom Đurićem, a kasnije i dosta mlađim od sebe Janićijem Đurićem, koji će učestvovati u pripremama Prvog srpskog ustanka.

Igrali su se kao i druga deca toga vremena uje, klisa, tutumiša, ali im je najmilija igra bila borba Turaka i hajduka.

Na ovo je Tanasko svakako najviše bio inspirisan time što mu je majka pevala junačke narodne pesme, kao i to što mu je otac često gudio uz gusle i pevao junačke narodne pesme, među kojima je bilo i onih o hajducima.

Mnogo je voleo svoga oca, pomagao mu u raznim poljoprivrednim radovima i sa njim išao na pijace u Rudnik i Topolu gde su prodavali vino, rakiju i razne poljoprivredne proizvode.

Tanasku je otac rano umro, pa je čitava briga oko domaćinstva i izdržavanja porodice pala na njega. Sada već odrastao, on je veoma vredno radio i uz pomoć majke, braće i sestara gajio dosta stoke koja je u to vreme imala dobru prođu na austrijskom tržištu i dobro obrađivao njive, vinograd i voćnjake, pa je njegova kuća bila jedna od vodećih u selu.

Kada se oformio kao zreo čovek, Tanasko je bio visok i naočit. Živahan, plahovit, okretan, kose i očiju tamnomrke boje, velikih i tamnih brkova.

Rano se oženio i imao dosta dece.

UBRZO posle propasti Kočine krajine i povlačenja Austrijanaca i srpskih dobrovoljaca preko Save i Dunava 1789. godine, Austrija kao da dobi novi polet. Ona prikupi novu vojsku i sa srpskim dobrovoljcima opet nagrnu preko Save i Dunava.

U odsustvu Koče Anđelkovića, srpske dobrovoljce u Pomoravlju i Jasenici sada počeše da okupljaju Radič Petrović i Karađorđe Petrović, koji se pojavi i u Stragarima. Karađorđe prvo pozva u stroj dobrovoljce iz minulih austrijsko-turskih ratova i Kočine krajine, koji su iz ovih ratova doneli kućama oružje.

Karađorđe se raspita i za Tanaskovog oca koji je bio jedan od ovih dobrovoljaca, pa čuvši da je on umro, upita Tanaska da li bi on zamenio oca. Tanasko se dvoumio, bio je već oženjen, imao decu, a i letina je bila dobro ponela, ali čuvši da se i njegov dobar drug iz detinjstva Milovan Đurić opredelio za dobrovoljce, odluči se da i on pođe.

Oni se sa Karađorđem uputiše niz Jasenicu da i dalje okupljaju dobrovoljce, gde im se u Glibovcu pridruži i Stanoje Glavaš, kasnije poznati hajdučki harambaša. Kada Karađorđe okupi odgovarajući broj dobrovoljaca, okretoše prema Šatornji, gde se oformi Radičev dobrovoljački odred.

Sa okupljenim srpskim dobrovoljcima Radič i Karađorđe udariše na Rudnik čiju tvrđavu osvojiše na prepad. Ovde Radič uspostavi svoju bazu i zajedno sa Karađorđem poče dalje okupljati dobrovoljce u dolinama Gruže i Despotovice.

(Nastaviće se)