Piše: Sanja Antić
PETOG avgusta 1876. godine u oronuloj prizemnoj kući od ćerpiča, u Cetinjskoj ulici u Beogradu, rođen je Dragutin Dimitrijević Apis. Još u školi je, zbog kršne konstitucije i izuzetne energije, od svojih drugara dobio nadimak Apis, što na grčkom znači "pčela", a na egipatskom "bik".


Samo tri dana ranije, tačnije 2. avgusta 1876. godine, rođen je još jedan dečak, jedini sin kneza Milana Obrenovića, princ Aleksandar Obrenović.
Baš te godine, kada su rođena dva srpska dečaka o kojima će još dugo govoriti istorija, krajem juna, malene Srbija i Crna Gora su objavile rat silnom Otomanskom carstvu. Pošto su trpele stalne poraze, mladi knez Milan Obrenović obratio se velikim evropskim silama da posreduju u sklapanju primirja.

Krajem 1877. godine Srbija je opet zaratila sa Turskom
kao saveznik Rusije. Na Berlinskom kongresu 1878. priznat joj je pun suverenitet i nezavisnost, ali je potvrđena potpuna zavisnost od Austrougarske. Umesto nagrade što se pokorio Beču, Milan Obrenović je postao kralj Srbije 1882. godine.

U MEĐUVREMENU, u senci političkih dešavanja, u veoma siromašnoj porodici, odvijao se život malog Dragutina T. Dimitrijevića Apisa. Kada je dečak imao samo pet godina, teško mu se razboleo, a zatim i umro otac, kojeg Apis kasnije
skoro nikada neće spominjati. Dalje će se o malom Apisu, njegovoj majci, drugoj sestri i baki brinuti njegova odrasla sestra Jelena koja se zaposlila kao učiteljica u Kraljevu, gde je Apis i započeo osnovnu školu.

Potom Jelena biva premeštena u Niš, a Apis tu završava osnovnu školu i započinje klasičnu gimnaziju.
Verovatno se tu, u Nišu koji je bio pun vojnika koji su opčinjavali malog Dragutina, kod njega i rodila misao o vojničkoj karijeri. Takva težnja dečaka da se dokaže kao muškarac je i razumljiva s obzirom na to da je odrastao okružen ženskom ljubavlju i pažnjom.

Inače, uvek je završavao školsku godinu sa odličnim uspehom i bio je omiljen i među drugovima, a i među nastavnicima.
Jelena se verila sa Živanom Živanovićem, zatim su se venčali u Nišu, a odmah zatim i preselili u Beograd zajedno sa celom Jeleninom porodicom. Tu u Beogradu, u poslednjem razredu gimnazije, kada mu je bilo šesnaest godina, Dragutin donosi konačnu odluku da postane kadet u beogradskoj Vojnoj akademiji.
ZAKONOM od 1880. godine nekadašnja Artiljerijska škola pretvorena je u srpsku Vojnu akademiju.
Redovnim trogodišnjim školovanjem, nižom školom, oficiri su se obrazovali za sve vrste vojne službe. U tu školu su upisivani mladići dobrog ponašanja od šesnaest do dvadeset godina. Momci poput Dragutina su morali da polažu strogi prijemni ispit iz matematike, istorije, geografije, prirodnih nauka, književnosti, stranih jezika i crtanja. Disciplina, tačnost i urednost su osobine koje je Apis pokazivao kroz celu karijeru, a i koje je Akademija zahtevala od svojih učenika.

Pokazao se kao sposoban i vredan kadet i nižu školu je završio 1896. godine kao šesti u svom razredu.
Dok je Apis pohađao prvu godinu Akademije, sedamnaestogodišnji Aleksandar Obrenović je iznenada u aprilu 1893. godine, zbacio namesnike, raspustio Skupštinu, čiji je predsednik bio Apisov zet, i zaveo apsolutističku vladavinu. Aleksandar se tim postupcima pokazao još tvrdoglavijim i samovoljnijim od svoga oca, pa je u narodu postao najomraženiji Obrenović. Pošto je uobrazio da ima ogromnu moć, prezirao je narod, potcenjivao njegove vodeće političare, menjao vlade, raspustio je političke stranke i stvorio veoma lošu političku klimu u Srbiji.
(NASTAVIĆE SE)