KRIVOKAPIĆ: Da li je Kalabić bio siguran da ćete mu poštedeti život?

NEŠIĆ: Verovao je, da nije verovao ne bi sve to radio. Samo, moje je lično mišljenje: Kalabić je bio velika baraba. Jedna pijandura koja je sticajem okolnosti postala nešto... Bio je rezervni oficir, otac mu je bio žandarmerijski major; još kao dečak sigurno je bio kabadahija, onako visok, krupan. A u suštini: beda, kukavica.
Ne znam da li u svetu, da li u istoriji postoji takav primer: da prvi doglavnik i najintimniji prijatelj izda svog vođu. Bez obzira na to kakav je taj vođa.

Krivokapić: Nije imao još neku „kartu“, osim što je izdao Dražu?

NEŠIĆ: Nije, ništa više nije znao. Čim smo uhvatili Dražu, mi smo ostavili Kalabića. On za nas više nije bio interesantan. Sam je došao za nama, a mogao je da ode. Vikao je:
„Nemojte me ostavljati...“
Ubacili smo ga u drugu kuću, da ga Draža ne vidi. Draži nismo rekli da je Kalabić živ. Kalabić je nama i u istrazi mnogo koristio: sve ono čega Draža kao nije mogao da se seti, Kalabić nam je rasvetljavao. Otkrivao da je bilo tad i tad, itd.

Krivokapić: Koliko ste dana proveli u tom stanu s Kalabićem?

NEŠIĆ: Ne sećam se tačno, ali 10-15 dana sigurno... Možda i duže.

Krivokapić: I, Kalabić vas vodi kod Draže?

NEŠIĆ: Da... Sada je Kalabić komandant, a mi četnici s njim. Oslovljavamo ga: gospodine komandante... Već smo dobili i vaške, prljavi smo i smrdljivi i nikakvi. Pravi četnici.

Krivokapić: Ne znate Dražinu lokaciju?

NEŠIĆ: Ne znamo, kad bismo znali ne bismo se petljali s Kalabićem... I onda, jednog dana dođu kamioni, one „marice“. Odvezu nas do Dobruna, kod Višegrada. Tamo nas noću istovare. A mi uz brdo, u šumu.

Krivokapić: Od tog momenta, vi ste četnici?

NEŠIĆ: Četnici...

Krivokapić: I za Udbu i za vojsku?

NEŠIĆ: Za sve... Išli smo po tom terenu iznad Višegrada, Dobruna, pa Bijelog Brda.

Krivokapić: Ima li Kalabić jatake?

NEŠIĆ: Ima, stalno ide na svoje javke. Ide tamo gde ga znaju, da bi Draža čuo da je Kalabić tu, da je u tom kraju.

Krivokapić:Neka četnička organizacija još postoji? Kuće, porodice?

NEŠIĆ: Postoji... Kuće čiji su sinovi bili četnici, ili gde je Kalabić svraćao, hranio se itd. Obišli smo ceo teren Sandžaka, Višegrada, Dobruna, Bijelo Brdo... Sve na te jatačke veze. Hranimo se kod jataka, peku nam jagnjad, prasad, gibanice... Imali smo dosta zlatnika, plaćamo kao četnici - zlatom. Ali beležili smo ili pamtili gde smo dali zlatnike: kad je akcija završena, naši su otišli i sve pokupili.

Krivokapić: Ali, nema Draže?

NEŠIĆ: Nema... Dugo je to trajalo, sve smo obišli, ali nema Draže. Ipak, došli smo do zaključka da u selu Granju, kod porodica Tokovići i Gajići, mora da bude Dražina veza. Tu nas, međutim, nagazi naša milicija, počeli da pucaju... Pobegnemo. Dođemo na zborno mesto, „marice“ nas pokupe, vratimo se u Beograd.

Krivokapić: Da se odmorite ili da zavarate trag?

NEŠIĆ: Da zavaramo trag... Poterala nas milicija, odosmo u majčinu.

Krivokapić: Imate li vezu s Krcunom za to vreme?

NEŠIĆ: Pa, Krcun je s nama!...

Krivokapić: Kako s vama?

NEŠIĆ: S nama, i Kalabićem. Krcun je imao pseudonim Nikola, a zvali smo ga Žaca. Onako mršav, ličio je na žandarma. Ali on je odredio: Lazarević je šef. I Krcun je njegova naređenja izvršavao, kao i ostali... Išao na straže.
Kad smo se vratili u Beograd, Krcun je naredio na tom terenu strašnu poteru i pritisak, kao nas gone. Milicija je upadala, lom pravila, u kućama gde smo svraćali... I milicija i svi veruju da su bili četnici. Tako da i četnici, ako su negde tu, steknu utisak da je bio Kalabić. Pošto je bila velika potera, normalno je da nas nema jedno mesec dana.

Krivokapić: I, ponovo?

NEŠIĆ: Ponovo se pojavljujemo... Krcun više ne ide s nama. Postao je prvi ministar unutrašnjih poslova Srbije, izašla mu fotografija u novinama, besmisleno je da ide s nama.

Krivokapić: Ko je sada šef grupe?

NEŠIĆ: I dalje, Lazarević... Dođemo u selo Granje, tamo gde smo bili ranije, kod porodica Gajić i Toković. Tu su nas proveravali, u prvom redu da li je to Nikola Kalabić? Čuo sam priču da je Kovač, taj je bio s Dražom od 1941, da je taj Kovač, znate to seljačko zapažanje, primetio da Kalabić ima na rukama ožiljak od lisica. Ali, na našu sreću, Kovač se setio da je Kalabić imao ožiljak odranije, od pada sa motora, kad je slomio ruku.
Komandir grupe koja je čuvala Dražu bio je Gajić. Najzad, kažu nam da Gajić hoće da se sastane s Nikolom Kalabićem. Jedne noći na groblju.

Krivokapić: Stalno ste na nekom groblju?

NEŠIĆ: Stalno groblja... Bila je noć, mesečina, čekali smo na tom groblju. Kad, poče da se diže jedna ljudina, pa druga, treća... Činilo mi se 10 metara da su visoki, ogromne brade. To je bio jedan težak momenat. Šta ako Kalabić?... Ali Kalabić je odigrao ulogu izdajnika prve klase. Odmah je samouvereno rekao:
„Gajiću, jesi li to ti?“
„Jesam, Čiča Pero...“
Tako su četnici zvali Kalabića.
Tu se izljubismo, odemo u neku kuću, mi smo poneli rakiju, bilo je tu pečenih jaganjaca. A onda Čiča Pera (Kalabić) kaže kako je u Srbiji krenulo, da smo došli da izvučemo Dražu... Ali, i pored toga, nisu nas odmah odveli kod Draže. Proveravaju nas i dalje. Ipak, jednog dana kažu: noćas ćemo se sastati s Čičom, s Dražom.
Krenemo, došao i taj dan... Drugi težak momenat bio je kad smo došli do kuće u kojoj je Draža. Mnogo četnika, 20 i više... Kalabić se odvojio i prvi ušao unutra, kod Draže. Ništa više ne možemo, sve je u Kalabićevim rukama. S njim je ušao i Lazarević, ali samo da je Kalabić jednu reč kazao Draži... Svi da izginemo.

Krivokapić: Sumnjate li u Kalabića?

NEŠIĆ: Sumnjamo, naravno... Mi smo s četnicima napolju, na obezbeđenju, razgovaramo. Neugodno.

Krivokapić: Naređenje je: uhvatiti Dražu živog?

NEŠIĆ: Živog, ali ne po svaku cenu. Nije se moglo toliko planirati, onda je u Srbiji "operisalo" oko 3.000 četnika. Bio je i neki Konjodera, na Majevici, sa 600 četnika. Samo da je on došao kod Draže, nama ne bi bilo spasa.

DOŠTAMPAN TIRAŽ
KNJIGA Bore Krivokapića "Bes/konačni Tito (i Krležine 'masne laži')", koju su objavile "Novosti" u tiražu od 20.000 primeraka, rasprodata je za samo pet dana. Zbog ogromnog interesovanja čitalaca, doštampano je još 10.000 primeraka. Iz ove knjige prenosimo šire izvode.

(Nastaviće se)