ĐORĐE Nešić (1924-1992), Beograd. Kao sedamnaestogodišnjak otišao u partizane. Obaveštajni oficir Druge proleterske brigade. Šef Ozne za Stari grad 1944. Šef specijalnog poternog odeljenja Udbe, "zadužen za bandu - četnike, nedićevce, ljotićevce". Lovac na Dražu Mihailovića. Narodni heroj.

Krivokapić: Kad je formiran štab za hvatanje Draže Mihailovića?

NEŠIĆ: Nije postojao štab. Hvatanje Draže, to je ideja i zamisao lično Slobodana Penezića Krcuna. On je bio načelnik OZN-e za Srbiju; onda smo još bili pod Narodnom odbranom, u sastavu vojske.

Krivokapić: Zašto je bilo važno uhvatiti Dražu?

NEŠIĆ: Zbog raskrinkavanja izdajničke suštine četničkog pokreta i samog Draže Mihailovića. Četnici su bili veliko zlo, izdajnici i zločinci prvog reda. A zatim, u to vreme, odmah posle rata, na našim zapadnim granicama nije bila laka situacija. Četnici, ustaše, cela ta kvislinška emigracija, dosta brojna, bila je stacionirana prema našim granicama. Tu je bila i ona poljska, Andersova armija. Izbila je i kriza oko Trsta.
Zapadna propaganda raspirivala je priče o pokretu otpora koji jača u Jugoslaviji na čelu s Dražom Mihailovićem. Pretilo se i upotrebom te emigrantske vojske protiv nove Jugoslavije, intervencijom u korist Draže. Na sve se moralo biti spreman. Zato je bilo nužno razobličiti i uništiti Dražu. Jednom nam je Aleksandar Ranković rekao:
„Pustite Trst, to ćemo mi srediti... Samo da likvidiramo Dražu!“

Krivokapić: A ne da ga uhvatite?

NEŠIĆ: Želja je bila, naravno, da se pokuša sve, kako bismo Dražu uhvatili živog. Ako se ikako može. I Ranković je rekao:
„Ako ne može živ, onda likvidirati...“
Nešto se moralo učiniti. Po svaku cenu.

KRIVOKAPIĆ: To me zanima... Kako ste se skupili?

NEŠIĆ: Prvo su uhvaćeni neki četnici... Ja u tom delu nisam učestvovao. Slomili smo te četnike i oni sada rade sve što mi kažemo. Pisali su pisma, tako se došlo do jednog od vodećih četničkih komandanata, Nikole Kalabića. Tom prepiskom Kalabić se ubedio da u Beogradu postoji velika četnička organizacija. Doturane su mu cigarete, štampa, pare, sve, da ga primamimo. Tako je počelo s Kalabićem, negde u zimu 1945/1946. Onda je Kalabić poslao jednog četnika, da to proveri. Naravno, mi smo ga provodali svuda, smestili ga u hotel, sve kao „organizacija“. I ponovo ga pustili da ode, da izvesti Kalabića da je sigurno.
Posle je major Udbe Milovan Pejanović otišao na valjevsko groblje i sastao se s Kalabićem, kao predstavnik četničke „beogradske organizacije“. Predložio je Kalabiću da i on pređe u Beograd. Pošto je bio u vrlo teškoj situaciji - bez hrane, stalno gonjen od potera - Kalabić je u tome video izlaz... I prihvatio je. Organizovali smo dva kamiona, maskirana granjem, da pođu na valjevsko groblje, da prihvate Kalabića i njegovu grupu.

Krivokapić: Ko je išao da preuzme Kalabića?

NEŠIĆ: Mislim, samo Pejanović. To je bilo u strogoj konspiraciji. Niko živ nije znao. Sklonili smo sve, miliciju, da neko ne bi zadržao te kamione. Pratili smo ih izdaleka. I doveli u Beograd.
Kalabić, kao vođa, odveden je u jednu zgradu na Voždovcu. A njegove pratioce - Mišića, "Čerčila" (tako su ga zvali), i još jednog - smestili smo u Rumunsku ulicu, kasnije Užičku, u jednu vilu do Titove kuće. Tu vilu nam je ustupio pukovnik Pero Popivoda...

Krivokapić: Vojni pilot, Crnogorac, koji je 1948. prvo kod Tita ishodio čin generala, da bi koliko sutradan seo u avion i prebegao u Sovjetski Savez?

NEŠIĆ: Da, taj...
Krivokapić: Zašto je bilo potrebno da budu pored Titove kuće?

NEŠIĆ: Da bi bilo ubedljivije... Njima je rečeno da im se pruža prilika da izvrše atentat na Tita... Onda me zove Krcun:
„Uzmi još jednog i idi u Rumunsku ulicu, da razoružaš one četnike... Ali zapamti, ovi su nam potrebni živi!“
ODEM u Odeljenje, mislim da je bila nedelja, nema nikog... Samo dežurni, onaj Radoš. Povedem njega. Dođemo u Rumunsku ulicu, u tu kuću. Na obezbeđenju Nikola Bugarčić, Jože Štajnberger i ne znam još ko… Uđemo unutra, pogledam kroz ključaonicu... Oni kako smo ih doveli iz šume: s redenicima, mašinkama, bombama, sve na njima. Naši im dali rakiju i valjda im rekli da će sad doći neko da im da instrukcije za atentat na Tita. Pogleda i Radoš. I kaže:
„Đole, meni se piša...“
Vidim koliko je sati: uplašio se. Pošaljem ga u sobu pobočno od ove u kojoj su četnici. Ako me ubiju, da ih bar spreči da pobegnu... Ušao sam s dva pištolja:
„Gore ruke!“
"Čerčil" i onaj drugi dignu ruke. Ali Mišić, taj glavni, sedeo je u čelu stola, crn, visok, bradat - neće da digne ruke. Ponovim naredbu... Naslonio sam se na sto, da me ne gurnu, da me ne obore. Mišić vikne:
„Majku ti tvoju... Izdaja!“
Ne može da skine mašinku, sedi, ali vadi parabelum. I neće da digne ruke. Ja opet:
„Gore ruke, gore ruke, predaj se!“
Neće. Natezali smo se tako nekoliko sekundi. Nikola Bugarčić je to čuo, uleti u sobu... Mišić je već držao pištolj u pravcu mene. Pripucam, ali Mišić je uspeo da povuče obarač, valjda poslednji grč. Metak pogodi Bugarčića, on padne. Čujem ga:
„Jao, pogiboh!“
Ne smem da se okrenem, ova dvojica će me ubiti. Onda pripucam i u ovu dvojicu, pogledam: Bugarčić krvari... Mišić ga je pogodio u stomak, nije bilo opasno. Posle, stigao je Krcun... I na mene:
„A ti uvek moraš prvi da pucaš, pizda ti materina!“
„Druže Krcune“, nisam otrpeo, „kad budem drugi, nećemo razgovarati...“

Krivokapić: Time počinje operacija hvatanja Draže?

NEŠIĆ: Time počinje...

Krivokapić: Kad je Kalabiću saopšteno da je uhvaćen?

NEŠIĆ: Kad su ga doveli u tu kuću na Voždovcu, dali su mu da pije... Onda su naši navalili na njega. Posle, s Kalabićem se nagađalo... To su islednici radili. Prvo je izdao svoje četnike, koji su ostali na terenu. Napisao je pismo da je divno smešten... Doveli smo ih pravo u Zmaj Jovinu ulicu, tu je dugo bilo sedište Udbe. Onda je, ne znam po kojem kriterijumu i kako, nas dvanaest pozvao Krcun i rekao:
„Mi ćemo da idemo u jednu akciju... Idemo na hvatanje Draže Mihailovića!“

Krivokapić: Kad je to bilo?

NEŠIĆ: Valjda januar... Početak 1946.


RASPRODAT TIRAŽ
KNJIGA Bore Krivokapića "Bes/konačni Tito (i Krležine 'masne laži')", koju su objavile "Novosti" u tiražu od 20.000 primeraka, rasprodata je za samo pet dana. Zbog ogromnog interesovanja čitalaca, biće doštampano još 10.000 primeraka. Iz ove knjige prenosimo šire izvode.

(Nastaviće se)