ĐURIĆ Ljubodrag (1917-1988) - Užice, Srbija; učitelj. Član KPJ (1941). Komandant 2. proleterske brigade i divizije (1942/43); zamenik komandanta (Koča Popović) Glavnog štaba Srbije (1944). Prvi komandant oslobođenog Beograda (1944/45); šef kabineta maršala Tita.

Porodica Đurić, svi u partizanima od 1941; pored najmlađeg bra­ta Želimira (22; sekretar Okružnog komiteta KPJ za Uži­ce; na­rodni heroj) - poginuo braneći odstupnicu Titu i Vrhovnom šta­­bu prema Zlatiboru posle sloma Užičke republike (novembar-decembar 1941) - stradao i otac Novica (1943, Sutjeska).

Nabrajajući svoje mnogobrojne funkcije, Đurić kaže:

- Pored svega ovoga, bio sam, povremeno, član partijskih komisija, koje su razmatrale greške viših partijskih kadrova, starao se o ličnom obezbeđenju druga Tita, sa njim ručavao i večeravao, gledao filmove, igrao tenis, bilijar, kuglao se, išao u lov.
Đurićeva prva žena Zagorka (sin Vladimir) - kad je pročitala u beogradskoj kvislinškoj štampi da je njen muž ubijen (1943) - preudala se (1944); Đurić se drugi put 1946. oženio „drugaricom S.“ (bila je član Gradskog komiteta KPJ za Beograd /sin Želimir, ćerka Milena/).
U jeku Informbiroa (1949), prvo je uhapšen brat Đurićeve „drugarice S.“, a zatim i njeni sestra i zet (posle, njih dvoje pušteni). O tome, Đurića su obavestili Ranković i Tito. Tada mu je Tito i rekao:
„Đurić, biraj Partiju i mene, ili tvoju ženu S. Drugog rešenja nema!“

ĐURIĆ: Formalnosti oko razvoda braka izvršili su drugovi iz Uprave državne bezbednosti.
U poglavlju „Udba i Partija me žene“, Đurić opisuje svoj treći brak sklopljen 1951. s „drugaricom M. P.“ (borac 2. proleterske brigade; sekretar Sreskog komiteta Partije; polaznica Partijske škole). Venčani kum: Svetislav Stefanović Ćeća.

ĐURIĆ: U svojoj zdravici, Ćeća me je malo naljutio, kad je rekao da M. smatraju svojom saradnicom, te da joj on u ime Udbe daruje prsten od platine i zlata.
Depresivno, samoizolovano ponašanje „drugarice M. P.“ na dočeku Nove 1952. kod Tita izazvalo je Đilasa da upita Rankovića, ko je Đurića „oženio ludom ženom?!“.
Nešto kasnije, „drugarica M. P.“ otkrila je Đuriću da „od leta 1944. godine, ona živi sa Petrom Stambolićem - sve do ovih dana“. Sutradan je isto ponovila i „drugu Marku“ (Ranković). Besan, Tito je odredio partijsku komisiju: Ranković, Krcun Penezić, i profesionalni damoklov mač Partije, Spasenija - Cana Babović. P. Stambolić je priznao „sve“. Za razvod braka opet su se pobrinuli „drugovi iz Udbe". Problem „začetog deteta“ - „pošto je komisija bila u nedoumici čije je dete“ - rešen je preporukom „da abortira u Udbinoj ambulanti, što je ona prihvatila“.
Kazneno, Penezić i „drugarica Cana“ smatrali su „da Petra Stambolića treba lišiti svih partijskih i državnih funkcija i isključiti iz Partije!“. Prihvaćena je Titova poruka za „neku blažu partijsku kaznu“ - koju je preneo Ranković - u izreci motivisana „nedavnim smenjivanjem Blagoja Neškovića“. A kad se „situacija u Srbiji smiri, Petar Stambolić će biti neosetno uklonjen iz političkog života“.
Tako su i Đuriću saopštili „Tito i Marko“, uz samokritičku opasku da „im je i ovaj događaj pokazao da postoje mnogobrojne slabosti i u Udbi i, nažalost, u Partiji“.
Na Titovo insistiranje, krajem aprila 1952, Đurić je izabran i za prvog predsednika Udruženja rezervnih oficira Jugoslavije.
ĐURIĆ: Titov odnos prema meni poprimao je vid očinskog staranja.
Četvrtog dana 6. kongresa KPJ/SKJ (novembar 1952, Zagreb), istupio je i delegat Ljubodrag Đurić... Posvetio se temi „erozije moralnih principa“. Iz kongresne dvorane, prvi je uzviknuo Mijalko Todorović (osuđeni „liberal“, 1972):
„Laže!...“
Đurić je nastavio:
„Činovi, položaji, vile i automobili, pokvarili su te drugarske odnose!“
Aplaudirala je druga, zadnja polovina dvorane.
Posle neuspelih prilazaka govornici Aleša Beblera i Rata Dugonjića, ustao je bosanski delegat Hajro Kapetanović (uklonjeni „liberal“, 1973):
„Ovaj i dalje laže! Skidajte ga sa govornice.“

ĐURIĆ: Tada sam pretrpeo šok, i uzviknuo:
"Ko laže?!"
...Pa ugledavši Petra Stambolića u predsedništvu Kongresa, rekao sam pokazujući rukom na njega:
"Ovaj mi je preoteo ženu!“
Seksi kongres! (javili su zapadni dopisnici).
Đurić je na licu mesta uhapšen (43 dana u zatvoru; poslednji stanovnik beogradske Glavnjače; srušena).
O Đurićevoj labudovoj pesmi, kongresno i Tito:
"Ja sam duboko uvjeren da iza ovog luđaka stoji neprijateljska ruka..."
Đurić je isključen iz SKJ, i dve godine „interniran“ izvan Beograda. U međuvremenu - posredovanjem žene Osmana Karabegovića, Ljubice - Đurić se oženio Hajrom Šećibović (odmah „otpuštena iz državne službe i isključena iz SKJ“; ćerka Gordana).
Svih godina diskriminacije, Đurić pedantno čestita rođen­dane Titu (uzvraća zahvalnicom), a Tito Đuriću nove godine.
U Đurićevoj bolesti (1955), „dođe u stan jedan drug iz Marša­lata, te predade koverat sa novcem mojoj supruzi Hajri, sa napomenom da on to donosi po nalogu drugarice Jovanke i predsednika Tita“.
Na molbu da mu lično uruči prvi primerak knjige svog "Ratnog dnevnika", posle 14 godina Tito je primio Đurića (24. novembar 1966). Još kod vrata, priznanje Titovo:
"Slušaj, Đurić... nikad se nisam prevario o tebi, i, znao sam, da ćeš se držati tako kako si se držao..."
I dželatova pesma!
Kad mu je pokazivao „kako me je Marko prisluškivao“, Đurić je podsetio Tita da je to "ozvučenje izvršeno još dok sam ja bio kod njega...“ Tu je susret malo splasnuo, ali Tito je promenio temu:
„E... Đurić!... I ovo ti trebam reći: Znaš li ti... da je bio predlog da te likvidiraju u zatvoru! Ja sam te spasao! Ja to nisam dozvolio.“
U poenti, Tito još solidarnije:
„Dobro je, Đurić, kad smo ja i ti živi i zdravi!...“
     Naročito Đurić.
„Bila je nedelja, 10. jul 1988, Ljubodrag Đurić je, u svom stanu u beogradskoj Baba-Višnjinoj ulici, na komadu hartije, zapisao stihove legendarne partizanske pesme:
Partizan sam, tim se dičim,/ to ne može biti svak,/
umrijeti za slobodu,/ može samo div junak.
Sat kasnije, a bilo je tačno 20 časova i 45 minuta, Ljubodrag Đurić je pucao u sebe.
Smrt fašizmu - sloboda narodu!

RASPRODAT TIRAŽ
KNJIGA Bore Krivokapića "Bes/konačni Tito (i Krležine 'masne laži')", koju su objavile "Novosti" u tiražu od 20.000 primeraka, rasprodata je za samo pet dana. Zbog ogromnog interesovanja čitalaca biće doštampano još 10.000 primeraka. Iz ove knjige prenosimo šire izvode.
(Nastaviće se)