IZ puške srpskog lidera Jovana Veselinova, u lovu, ranjen je Edvard Kardelj.

Jovan Đorđević, akademik (april 1987):

"To je bilo negde 1959-1960. godine... Bio je dosta teško ranjen. Ali Kardelj je bio diskretan, ni reč nije hteo da kaže o tome. Jedino njegova žena Pepca, ona je osuđivala srpsko rukovodstvo, ciljajući verovatno na Rankovića i na sve nas. Smatrala je da Srbi ne vole Kardelja i da rade protiv njega."

Prema gospođi Vukici Prici (u čijoj sam kući upoznao gospođu Kardelj): Pepca Kardelj je reagovala "sumnjom u Srbe", pre svih u policijsku strukturu Slobodana Penezića Krcuna. Docnije je i gospođa Kardelj prihvatila da nije bilo namere.

Sam Kardelj je od prvog časa odbacio svaku nameru. Ostao je u prijateljskom odnosu s Veselinovim. Ni godinu pre smrti (1979) bio je s Pepcom na večeri u kući Stanke i Jovana Veselinova.

Vernost načelu tajnosti ostala je netaknuta i kod ranjavanja Kardelja. Svi učesnici lova - u sremskim šumama kod Morovića - potpisali su izjavu - obavezu ćutanja. Takvu izjavu potpisala je i Pepca Kardelj. Jedino se tih godina u novinama mogla zapaziti učestalost zajedničkih fotografija, dobro raspoloženih Kardelja i Veselinova.

Početkom 1987. međutim, ljubljansko "Delo" objavilo je deo iz knjige o Kardelju.

Ivan Bratko:

"Nasrnuli su na njega protivnici iz tabora etatista kojima nije bio po volji demokratski samoupravni razvoj (pogotovu u godinama pre Brionskog plenuma). Još je ostao bez objašnjenja pogodak tačno u glavu koji je dobio u lovu. Pravo je čudo što se spasao. Jedan od deset hiljada. Metak je ostao u glavi. Ponovo su ga pronašli sedamnaest godina kasnije, prilikom obdukcije. U vreme kada se vratio iz Engleske, sa lekarskog pregleda, na granici ga je dočekao samo ministar za unutrašnje poslove SR Slovenije. Uručio mu je isečak iz stranih novina, gde je epizoda iz lova bila opisana naširoko i sa posebnim prizvukom. Kardelj mu je odmah vratio list ne pogledavši ga, zahvalio mu se i nastavio put za Ljubljanu. Zbog ovog omalovažavajućeg dočeka na granici i sama nesreća u lovu poprimila je drugačiji ton."

A ljubljanska "Mladina" (11. mart 1987) objavila je pismo čitaoca koji podseća da je u "pretprošlom broju 'Mladine' Janez Janša napisao da su pre 50 godina narodni predstavnici pucali jedni na druge u Parlamentu, a pre 20 godina u lovu". Čitalac je i pitao:

"A šta se to dogodilo pre 20 godina u lovu?"

Tom pitanju "Mladina" se vratila krajem godine (11. novembar 1987), putem dve izjave.

Prva izjava pripada - posmrtno - Aleksandru Rankoviću, očigledno pisana posle njegovog smenjivanja... Takođe, očigledno, izjavu "Mladini" dostavila je porodica Ranković.

Ranković:

"Tipičan proizvod brionskih kuhinja jeste i najnovija intriga o mom fizičkom napadu na Kardelja i upotrebi vatrenog oružja. Ta perfidna priča je stigla i među slovenačke studente. U želji da saznaju istinu, oni su upitali Vidu Tomšič: da li je tačno da je Ranković pucao i ranio Kardelja? Umesto da im pošteno kaže pravu istinu, Tomšičeva ih sračunato, politikantski ostavlja u tom uverenju. Ali, jedna laž više nije nikada na odmet, kada je već stavljena u službu političke potrebe...

Ma koliko neželjeno i grubo delovala na ortake u lažima, ali istina je u ovome: Jovan Veselinov Žarko lakše je ranio Kardelja, pukom nepažnjom prilikom lova u Morovićkim šumama, koje spadaju pod vojnu upravu. Prema tome, ova naša Vida nije bila baš mnogo vidovita kad je ovaj incident poturila meni. Smetnula je s uma da su direktni svedoci ovog događaja oko četrdeset vojnika i podoficira, vojni lekar i šest generala, s Gošnjakom na čelu."

Javio se tim povodom i vojvođanski "liberal" Geza Tikvicki (jedan od učesnika spornog lova u Morovićkim šumama):

"Lovili smo puškama, sačmarama, koje se pune krupnom sačmom namenjenom isključivo lovu na divlje svinje. Kad je takva vrsta lova po sredi, pravilo je da se ne puca ni na kakvu ostalu divljač.

Izuzetno važno je objasniti kakav je bio raspored lovaca koji, po lovačkim propisima, stoje jedan pored drugog u pravoj liniji, na razdaljini od oko 20 metara. Dakle, prvi s desne strane od Kardelja bio je Jovan Veselinov. Do njega sam stajao ja. Levo od Kardelja stajali su Ivan Gonjšak, do njega Otmar Kreačić, i sasvim levo Aleksandar Ranković i drugi.

Iznenada, na četrdesetak metara ispred Jovana Veselinova pojavila se lisica. Videla nas je i uznemirena krenula prema nama, zatim približavajući se krenula prema Kardelju i Veselinovu. Tada je iz puške pod oštrim uglom opalio Jovan Veselinov. Istog trenutka pao je kao pokošen Edvard Kardelj. Video sam to."
I lisica.

Bolnica.
Ranjeni Edvard Kardelj hitno je prevezen u Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu. Tamo ga je primio već alarmirani general i glavni hirurg JNA, prof. dr Isidor Papo.

U privatnom razgovoru (mart 1988) dr Papo mi je potvrdio tačnost kazivanja Tikvickog, da se "operacija ne može obaviti, jer se sačma zarila u sam vratni deo kičmenog stuba s desne strane". I dodao:

"Moju ocenu prihvatili su i engleski lekari. Ni oni nisu hteli da operišu Kardelja. Rizikuje se potpuna oduzetost... Umro je s tim gelerom."

I o eventualnoj nameri:

"Isključeno. Klasični i srećni rikošet. Pri nameri, takva sačma bi svakog raznela."

Od mnogih, više nego "dobro obaveštenih", niko - baš niko - nije izrazio sumnju u nameru J. Veselinova. Najzad, cinično, ali tačno: to se ne radi pomoću partijskog sekretara najveće republike (bar ne s njegovim prstom na okidaču).

HEROJ I UBICA
U IZDANJU "Novosti", u tiražu od 20.000 primeraka, upravo je izašla knjiga Bore Krivokapića "Bes/konačni Tito (i Krležine 'masne laži')" u kojoj autor na više od 500 stranica dešifruje enigmu Tito. Koristeći ogromnu građu, našu i svetsku, Krivokapić osvetljava prelomne momente iz burnog i dramatičnog života Josipa Broza. Dragocene podatke autor je dobio iz prve ruke - od Titovih najbližih saradnika i njegovih protivnika.
Knjiga govori o Josipu Brozu heroju i svetskom državniku, i Josipu Brozu autokrati koji nemilosrdno gazi sve pred sobom. Krivokapić zaključuje: "Tito je svoj tvorac i svoj grobar". Iz ove knjige, koja je naišla na veliko interesovanje, za čitaoce "Novosti" odabrali smo šire izvode.

(Nastaviće se)