Piše: Živorad LAZIĆ
U ZIMU, nastupajuće 1914. Pašić i prestolonaslednik Aleksandar doputovali su u rusku prestonicu po želji cara Nikolaja Drugog i vlade njegovog carskog veličanstva. Ceo Petrograd se utrkivao da upozna dva Srbina, pogotovu je privlačio pažnju bivši carski kadet Aleksandar, koji je izašao kao pobednik iz dva balkanska rata. Pašiću su se odmah otvorile carske dveri i srdačno mu je u susret pošao ruski imperator Nikolaj Drugi.
- Baše carsko veličanstvo, pre svega, da vam zahvalim što me primate da vam lično donesem blagodarnost srpskog kralja i naroda na pomoći koju nam je Rusija ukazivala za sve vreme balkanske krize i što je sprečila Austriju da se umeša u balkanski rat.
- Rusija je samo vršila svoju slovensku dužnost kada je držala svoju armiju na austrijskoj granici - odgovorio je car Pašiću.
- Blagodarim što ste mi podarili orden Aleksandra Nevskog u briljantima.
- Svojim radom ste visoko odličje zaslužili.
Zatim je predsednik srpske vlade izložio caru da Srbija želi mir kako bi se oporavila od ratova i naoružala radi odbrane svojih granica, budući da joj prete Turska, Austrija i Bugarska, svaka sa svojim razlozima. Turska zato što je izgubila rat, Austrija što je izgubila izgled da prodire ka Solunu, a Bugarska što nije dobila one teritorije koje je tražila. Turska raspiruje nemire u Albaniji i u tome joj pomaže Austrija.
- I Nemačka - dodao je Nikolaj Drugi - mi pratimo događaje.
- Skrećemo vam pažnju da je Austrija isporučila oružje Bugarskoj - obavestio je Pašić.
- I Nemačka - dodao je car, čime je dao dokaze da je upućen u balkanske prilike.
PAŠIĆ je tražio vojnu pomoć: 120.000 pušaka i nešto haubica, a car ga je uputio da spisak vojnih potreba preda vladi, odnosno nadležnim ministrima. I upitao kakvi su srpski odnosi sa Crnom Gorom.
- Crna Gora želi da se ujedini sa nama, ali okleva kralj Nikolaj.
- Naš imenjak ne radi iskreno. Znam da je u dosluhu sa Austrijom i da smišlja svakojake intrige protiv Srbije i njene dinastije u strahu da ne izgubi krunu. Ujedinjenje Srbije i Crne Gore pitanje je vremena. Do toga mora doći. Jedan narod u dve države - ne biva.
- Mi smo za uniju, ali ne smemo to isticati, jer smo mnogobrojniji i jači, pa bi nam se prebacilo da smo silom isterali ujedinjenje. Zato Crna Gora treba da napravi prvi korak.
- Koliko Srbija može sada izbaciti vojnika?
- Mi držimo da možemo istaviti pola miliona dobro naoružanih i odevenih vojnika.
- To je dovoljno, to nije malenkost, time se može mnogo uraditi.
Najzad je valjalo preći na jedno intimno, osetljivo pitanje i Pašić je nekoliko trenutaka prikupljao snagu da izgovori još u Beogradu pripremljene rečenice:
- Ja molim, Vaše veličanstvo, da mi najmilosrdnije dopustite da iznesem jednu želju i jednu molbu našeg kralja i da se ne ljutite što ja to činim. Naš kralj želi da oženi svoga sina naslednika sa jednom od velikih kneginjica. Ako bi Vaše veličanstvo iz ma kojeg razloga nalazilo da to ne može biti, kralj će i tada sačuvati svoje simpatije za Rusiju i svoju vernost slovenskoj politici.
Nikolaj Drugi se nasmejao. Bilo mu je milo što prose njegove ćerke, imao ih je četiri, ali je odgovorio dvosmisleno:
- Nikako me ne ljuti kraljeva molba i ona je sasvim umesna, ali ja imam svoj princip da ostavim svojoj deci da odlučuju po srcu i ne želim uticati na njih u izboru njihovog budućeg druga u životu. Primetio sam da prestolonaslednik, kada je bio kod nas na porodičnom ručku, često pogleda u veliku kneginjicu Tatjanu. I trudio se da to drugi ne zapaze. Prestolonaslednik Aleksandar je veoma otmen i ne uveličava svoje ratne doživljaje, a čuo sam da je bio veoma hrabar.
- Zahvaljujem vam i obećavam da nikome, pa ni kralju, neću otkriti šta ste mi rekli. Samo ću prestolonaslednika obavestiti o ovome.
- Prestolonaslednik, kad god je kod mene bio, ništa o tome nije govorio - primeti car.
- BOJAO se otkaza... Ako nam bude suđeno da imamo ćerku ruskog cara za kraljicu, ona će uživati simpatije sveg srpskog naroda i može, ako Bog i prilike budu dopustili biti carica srpsko-hrvatskog jugoslovenskog naroda. Njen uticaj i njen sjaj obuhvatiće celo Balkansko poluostrvo. Prestolonaslednik može ostati još koji dan, a ja moram putovati u petak.
- Karađorđevići su se već orodili sa Romanovima, kraljeva kći je udata za mog brata... Pozdravite kralja i to ne samo s moje strane, nego od carice i cele moje porodice i poželite mu dobro zdravlje.
- Preneću mu vaše pozdrave i još jednom zahvaljujem na prijemu i korisnoj razmeni mišljenja.
- Za Srbiju ćemo sve uraditi... Recite kralju: Za Srbiju ćemo sve uraditi!
Pašić se poklonio i napustio carev kabinet, a u predvorju je pružio ruku ukočenom lakeju. Sluga je zapanjeno treptao, ali naposletku prihvati šaku sedobradog Srbina koji mu je drmusao desnicu s blaženim izrazom na licu. Pratnja je bila zaprepašćena ovim gestom visokog gosta.
Iz carskog dvora požurio je na susret s nestrpljivim Aleksandrom u njegovom apartmanu.
Da, bilo je reči o veridbi i ženidbi, potvrdio je Pašić:
- I tako, visočanstvo, car se osmehnu i reče: "Vrlo je to umesna kraljeva želja, a prestolonaslednik se kod nas na ručku držao vrlo otmeno i nije se hvalio svojim ratnim doživljajima". Sad se vi postarajte za dalje, i vaša sestra Jelena, takođe.
- Sve su lepe, ne znam koju da izaberem.
- Najstariju kneginjicu, visočanstvo. Mora se poštovati red. Jer kad se uda mlađa sestra, onda je osramoćena starija.
Lakej je najavio dolazak velike kneginje Jelene Petrović Romanov, sestre Aleksandrove.
Posle pozdrava i klanjanja, Jelena upita:
- Gospodine Pašiću, vi sutra putujete za Beograd?
- Putujem, visočanstvo, pošto me čekaju neodložni državni poslovi, a i kralj je nestrpljiv da čuje kako su protekli razgovor sa carem i vladom.
- Pa, kakve vesti nosite ocu?
- Sve lepše od lepše.
- A ti, brate? - okrete se Jelena Aleksandru.
- Ostajem još nekoliko dana da se odmorim i zabavljam.
- Divno, Sandro. Sad je vreme balova. Uvešću te u krug najlepših petrogradskih gospođica. Raspituju se za tebe. Mladi kraljević vodio dva rata i oba dobio. Ponosim se tobom, brate.
- Hvala, sestro.

POSLEDNjA AUDIJENCIJA
JEDAN od najvećih srpskih državnika Nikola Pašić imao je, pre 80 godina, audijenciju u dvoru. Tom prilikom, kralj Aleksandar se veoma grubo poneo prema starom političaru. Otvoreno mu je kazao da mu neće poveriti mandat za sastav nove vlade dok je njegov sin Radomir pod anketom skupštinskog odbora zbog mnogobrojnih korupcionaških afera i malverzacija. Vidno potresen, Pašić je jedva prevalio put od dvora do kuće, gde je pao pogođen moždanim udarom.
(Nastaviće se)