Piše: Uglješa Balšić i Veljko Lalić 14.
VERA Miletić kratko uspeva da ostane ilegalno u Beogradu. Od kraja avgusta, kada je iz Šumadije šalju za Beograd, do 5. oktobra 1943. godine, kada je agenti Specijalne policije hapse u Lastinoj ulici 9. Samo nekoliko časova ranije na istom mestu uhapšeni su i njeni jataci Parezanovići, a Vera je ostala sakrivena u specijalno napravljenom skloništu.

Prema prepisu zapisnika sa saslušanja Vere Miletić, koje je rađeno krajem novembra 1943. godine u odeljenju Specijalne policije, ona je rekla i sledeće:

"Veliki se značaj pridavao držanju kurseva, jer se pokazalo da je to vrlo korisno. Samo, velika smetnja u tome su bili stanovi. Trebalo je desetak ljudi da sedi u stanu neprimetno bar 15 dana. Mihajlo (Blagoje Nešković) i Braca (Vasilije Buha) su radi ovoga bili jako zabrinuti. Meni je bilo rečeno da odmah imam da se pobrninem da za sebe nađem još koji stan osim ovog u koji sam dovedena. Međutim, ja to nisam bila u stanju da učinim, jer sam tek kratko vreme poznavala svoje ljude. A pravilo je bilo da se ima više stanova, ako jedan bude ugrožen, da se pređe u drugi.

Pred sam moj pad bila sam sa Bracom u nekom stanu kod nekog Trošarinca - Mirka Đurovića, kojem me je Braca predstavio kao svoju prijateljicu Borku. Taj čovek je nekada radio u KP-u, ali se razočarao u partijske rukovodioce i način rada pa je odstupio. Braca mi je rekao da sa njim ne razgovaram o radu, jer on ima dosta oportunističkih shvatanja, već da ponekad tu svratim na ručak, jer dosta dobro materijalno stoje. Kod njega sam bila 3-4 puta".

I OLIVERA Parezanović se sećala pred islednicima o svojim prvim utiscima koje je stekla o Veri Miletić, kada je ova dovedena u njenu kuću krajem avgusta 1943. godine, u Lastinu ulicu. "O njoj sam saznala ponešto iz naših svakodnevnih razgovora. Naime, pričala mi je da ima druga koji je dosta stariji od nje i nalazi se kao funkcioner na terenu u Srbiji, da se ona u njegovoj blizini nalazila na terenskom poslu. Ima roditelje u nekoj varošici u Srbiji, kod kojih se nalazi njeno malo dete".

Vera je ispričala, prema zapisniku, da Parezanoviće nije poznavala pre nego što je po partijskom zadatku došla u Beograd. "Došavši u njihovu kuću, nisam se interesovala za njihovu raniju funkciju, samo sam iz privatnih razgovora sa Oliverom zaključila da su radili na prenošenju materijala i da je ona putovala nekada i u neko selo. Radi čega - nisam znala, ali sam pretpostavljala da je to u vezi sa materijalom. Pred svoj odlazak na desetak dana, Mihajlo mi je rekao da Mirko ima da drži neke ljude, ali da o tome neće obaveštavati mene, nego samo ja treba da znam kada on ima sastanak i da budem obazriva...

Mihajlo, kako sam razumela, neće se više vraćati za Beograd i u planu mu je da obiđe skoro svu Srbiju i da pokloni veću pažnju partizanskoj vojsci, naročito oko Leskovca, gde su velike snage. Tamo je došao i jedan član Vrhovnog štaba (to mi je rekao kapetan Marković) da pomogne našem štabu, u kojem su u izgledu neke reorganizacije. U prvom je redu bilo smenjivanje Bradonje (Radivoje Jovanović) i dolazak za glavnog komandanta u Srbiji Pere Stambolića. Mihajla (Blagoje Nešković), Jakova i Bracu (Vasilije Buha) nisam ranije poznavala, niti sam znala njihova imena. To je sve što imam da izjavim o svom radu uopšte", kraj je saslušanja Vere Miletić, mesec i po dana nakon što je uhapšena.
Istog dana, 5. oktobra, kada je "pala" Vera Miletić, uhapšen je i Vasilije Buha. Snašao se jedino Svetislav Kanački, koji je zapucao na zasedu i uspeo da pobegne. Dvoje čelnika beogradske komunističke organizacije bilo je u rukama agenata Specijalne policije. Počela su velika hapšenja u Beogradu, a kasnije i po unutrašnjosti Srbije. Već prvog dana, u ćeliju sa Buhom ubačeni su jedan agent i jedan pritvorenik, koji je sledećeg dana trebalo da izađe iz zatvora. Preko njega je Buha uputio poruku za Jovanku Bukumirović-Bogdanović, učiteljicu. Policija je ovo saznala i usledila su nova hapšenja. Buha je otkrio i sedište Pokrajinskog komiteta u Šumadijskoj ulici.
PROREŽIMSKI dnevni llist "Novo vreme" tek 23. decembra 1943. godine izveštava o hapšenjima komunista u Beogradu. Detaljno se opisuje hapšenje Vere Miletić u Lastinoj ulici i, između ostalog, navodi: "Ženska je bila Vera Miletić, studentkinja filozofije iz Petrovca na Mlavi, stara svega 24 godine, poznata vlastima još iz svog predratnog komunističkog rada. Uhvaćena je pod veoma teškim okolnostima, sa čitavom štapskom arhivom, sa lažnim ispravama, fizički iznurena, psihički skrhana raznim nepravdama, razočaranjima i maltretiranjima, konačno razočarana u komunističku partiju i u njene oružane partizanske odrede. Vera Miletić, odmah, na licu mesta, pristaje da sve prizna. Docnije njeno saslušanje navodi imena 268 lica s kojima je od 1939. godine dolazila u dodir po komunističkom radu".

Kako je zapisano, Vera Miletić je odmah po hapšenju dovedena u zatvor Specijalne policije Uprave grada Beograda, koji se nalazio u Đušinoj ulici. Tamo je čekao Božidar - Boško Bećarević, šef Četvrtog odseka antikomunističkog odeljenja. Isti onaj Bećarević kojeg su komunisti planirali da otmu. Navodno je Veri tada rekao: "Sto bogova da te brani, dani su ti odbrojani". Istraga nad Verom Miletić, bračnim parom Parezanović, Jankom Jankovićem i mnogim drugima koji su "pali" oktobra 1943. nije prekidana. Lukavstvom, batinama, pretnjama i mučenjem policajci su razbijali komunističku organizaciju. Vera Miletić, rođena 8. marta 1920, streljana je 7. septembra 1944. godine u Jajincima. Mada je od streljanja ove 24-godišnje žene prošlo nešto više od šest decenija, vreme nije donelo konačni sud. Za jedne je mučenik, za druge izdajnik. Vreme nije dalo konačni odgovor, možda će to učiniti ljudi.


TRIK ISTRAGE

PREMA sećanjima uhapšenih u istražnom zatvoru, pre jutarnje šetnje postavljan je sto u jedan ćošak za kojim bi sedela Vera Miletić. Na stolu, pred Verom bila je gomila papira. Bećarević je i na ovaj način želeo svima da pokaže kako je slomio volju Vere Miletić i kako ona sarađuje sa policijom. Hteo je pred svim zatvorenicima da pokaže kako ona opširno piše svoja sećanja na partizanski i ilegalni rad.
(NASTAVIĆE SE)