Piše: Roman PETROVSKI
ZNAČAJNO područje delovanja Al kaide je i Balkan, gde su se teroristi, tokom godina, infiltrirali među albanske teroriste u Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Za vreme sukoba sa albanskim separatistima u Makedoniji poslednjih godina 20. veka, makedonski obaveštajci su tvrdili da su najagilniji na strani terorista bili mudžahedini, naročito sledbenici Bina Ladena.
Mudžahedini su tada sačinjavali jezgro albanske OVK koja je marta 2001. izvodila napade na makedonske snage iz baza na Kosovu. Makedonski vojni analitičari pripisivali su uspeh OVK učešću više od 120 mudžahedina u njihovim redovima. Te godine pakistanska policija uhapsila je petoricu muslimanskih **boraca** sa makedonskim pasošima na avganistanskoj granici.
Kao jedan od dokaza učešća mudžahedina u nemirima na našim prostorima, je i brutalnost kojom se **muslimanski borci za slobodu** obračunavaju sa svojim žrtvama: protivnici su skoro uvek ubijani na najužasniji način sa raskomadavanjem tela i odsecanjem glava.
PREMA nekim procenama, od oko 150 mudžahedina, koji su se borili protiv Srba u Bosni i na Kosovu, najmanje 50 su i dalje aktivni pripadnici bivše OVK, koja je danas transformisana u Kosovski zaštitni korpus (KZK). Ovo je i indirekto potvrdila agencija Interpol, kada je oktobra 2001. objavila u jednom izveštaju ličnu povezanost Bina Ladena sa albanskom mafijom.
Naime, u izveštaju piše da je visoki pukovnik Al kaide predvodio elitnu jedinicu OVK na Kosovu tokom sukoba 1999. godine, kada je NATO intervenisao u korist Albanaca protiv Srba. Ovi podaci bili su poznati i američkoj CIA, što se vidi iz pojedinih medijskih izveštaja. Istog dana kada je navodno izvršen masakar u Račku, i tadašnji američki predsednik Bil Klinton najavio intervenciju NATO protiv Jugoslavije, 17. januara 1999. godine, grčki mediji su pisali da talibani stižu u Albaniju na poziv ekspredsednika Salija Beriše i bivšeg šefa tajne službe Baškima Gazidede.
Atinski list **Tribun** objavio je da je albanski zvaničnik Fatos Klozi potvrdio da je Bin Laden jedan od onih koji su organizovali i slali grupe da se bore na Kosovu. Među njima je bilo Egipćana, Saudijaca, Alžiraca, Tunižana, Sudanaca i Kuvajćana.
Samo desetak dana kasnije arapska novinska agencija Al Hajat izveštava da je jedan albanski komandant sa Kosova, pod nadimkom Monija, direkto povezan sa Osamom bin Ladenom i da on predvodi grupu od najmanje 100 mudžahedina. Pola godine ranije **Vašington post** je pisao da CIA ne samo da je bila upoznata sa vezom između Bina Ladena i albanskog režima, već da su američki operativci uspešno uhapsili četvoricu agenata Al kaide u Tirani.
U isto vreme pojedini zvaničnici Stejt departmenta su spekulisali da je bombardovanje američkih ambasada u Keniji i Tanzaniji možda bila Bin Ladenova osveta za hapšenja u Tirani. Uhapšeni agenti Al kaide u Albaniji radili su za **Fondaciju islamske obnove**, takozvanu **dobrotvornu** organizaciju koja je pružala masku Osaminim sledbenicima.
NOVE potvrde o povezanosti albanskih separatista sa Bin Ladenom pojavile su se decembra 1999. kada je agent Al kaide Klod Šeik Abdel Kader uhapšen u Tirani zbog ubistva svog albanskog prevodioca. Tokom suđenja Abdel Kader je priznao da je radio kao visoki komandant Bin Ladenove mreže i da je regrutovao oko 300 mudžahedina da se bore na Kosovu.
Evropski mediji koji su pratili suđenje izvestili su da je Osama bin Laden, iako je već bio traženi terorista, slobodno putovao u Tiranu 1994. i 1998. godine kako bi se sastao sa albanskim zvaničnicima. Abdel Kader je takođe naveo da je tokom anarhije koja je nastupila padom vlade Salija Beriše, došlo do pljačke vojnih magacina i vladinih ustanova. Tom prilikom od 10.000 komada teškog naoružanja i nekih 100.000 pasoša koji su nestali, mnogi su došli u ruke pripadnicima Al kaide.
Osama bin Laden, kome je oduzeto saudijsko državljanstvo 1994. godine, navodno je putovao sa bosanskim pasošem koji mu je izdat u Beču 1993. Prema pisanju bosanske štampe 1999. godine, tadašnji predsednik Alija Izetbegović je izdao Bin Ladenu pasoš u znak priznanja podrške mudžahedina njegovom nastojanju da stvori **fundamentalističku islamsku republiku** na Balkanu.
Bosanski mediji su takođe objavili da je pripadnik Al kaide Mehrez Aoduni uhapšen u Istanbulu sa bosanskim pasošem, koji je takođe dobio bosansko državljanstvo jer je bio pripadnik bosanske vojske. Kanadski pripadnici UNPROFOR-a su još 1992. godine prijavili prisustvo mudžahedina među bosanskim borcima.
Prema pisanju azijskog izdanja **Volstrit žurnala**, Bin Laden je postavio šeika Ajmana al Zavahirija, drugokomandujućeg u Al kaidi, da vodi operacije na Balkanu. Iako nema tačnih podataka, veruje se da je izmeđi 1.500 i 3.500 arapskih dobrovoljaca učestvovalo u građanskom ratu u Bosni. NJihov glavni region delovanja bila je Zenica, a većina ih je delovala u brigadi koju je predvodio general Sakib Mahmuljin. Poznati po crvenim i zelenim trakama oko glave sa nacrtanim polumesecom i ispisanim rečima **naš put je džihad**, pripadnici ove jedinice su brzo postali poznati po brutalnosti.
INOSTRANA štampa je izveštavala da je ova jedinica mudžahedina, pod komandom bosanskog generala Nasera Orića,
počinila najveće zločine tokom rata, u muslimanskoj enklavi Srebrenica. Odsecanje glava je bilo uobičajeno, a u nekim selima su dinamitirane kuće zajedno sa ukućanima zatvorenim unutra.
Mudžahedini nisu čak ni pokušavali da prikriju svoje zločine, već bi se često slikali ispred spaljenih sela ili sa odsečenim srpskim glavama. Alija Izetbegović je takođe bio ponosan da prikaže snagu svojih mudžahedinskih dobrovoljaca. Posle jednog uspešnog napada na srpske položaje 1995. godine, Izetbegović je upriličio dodelu medalja, na kojoj je 11 mudžahedina odlikovano najvišim ordenom za hrabrost, zlatnim polumesecom. Procenjuje se da je više od 1.500 mudžahedina posle Dejtonskog ugovora dobilo bosansko državljanstvo i da su se mnogi poženili i naselili u mestima oko Zenice.
Posle terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine, agenti FBI i CIA su otkrili dokaze da su dvojica samoubilačkih napadača potekli iz mudžahedinskih kampova u Bosni. Jedan od komandanata tih kampova, Alžirac Abu Mali, kasnije je uhapšen u Istanbulu sa bosanskim pasošem.
Američka vojska je pomno počela da prati aktivnosti mudžahedina od 11. septembra 2001, a nedavni teroristički napadi u Madridu pokazali su da su **islamski borci** koji su se borili na Balkanu i dalje veoma aktivni.

IZ BOSNE U MADRID
ŠPANSKA policija je uhapsila još četiri osumnjičena za napade na Madrid pre desetak dana. Policija je pretraživala madridski dom Marokanca Saida Čedadija, koji je u pritvoru već tri godine, zbog sumnje da ima veze sa napadima od 11. septembra 2001. godine. Čedadi je bivši mudžahedin koji se borio u Bosni.
Španska policija pretražila je i njegovu prodavnicu odeće u čijoj blizini se nalazi telefonske govornice koju su vodili trojica Marokanaca uhapšenih prošle subote. Glavni osumnjičeni DŽamal Zougam rekao je da se ne plaši španske pravde i da **jedino što ga brine je Bog**.

(NASTAVLJA SE)