DA BI se dokopao titule prvog Staljinovog izaslanika za Jugoslaviju Tito je prihvatao praktično sve što su od njega tražili šefovi sovjetske tajne policije u Kominterni. Nije odbijao ni one najopskurnije, da isključivanjem iz KPJ i lažnim optužbama za izdaju overava tragedije desetina najistaknutijih funkcionera svoje partije koje su agenti NKVD što streljali, što strpali u logore širom SSSR.
Na dugačkom spisku tih nesrećnika, među kojima su mnogi skončali bez traga i glasa, našle su se i supruge dvojice Titovih bliskih drugova. Bile su to Zora Miljuš i Jovanka Horvatin.

SOVJETI STRELJAJU - TITO OVERAVA
PRVA je bila poznato ime u beogradskim levičarskim krugovima. Zbog progona policije emigrirala je u Beč, a 1935. baš kad i Tito, obrela se u Moskvi. Radila je u izdavačkom preduzeću Kominterne **Strani radnik** čiji je urednik jedno vreme bio njen muž Simo Miljuš, jedan od osnivača KPJ i Titov poznavalac iz Zagreb.
Zora Miljuš je živela u Gogoljevskom bulevaru broj 14, stan 59, u Moskvi. Tu su je 1938. i uhapsili a uskoro i na osnovu isfabrikovanih optužbi likvidirali.
Čim se kandidovao za novog generalnog sekretara KPJ Tito je Zoru Miljuš po povratku u Jugoslaviju, marta 1939. izbacio iz svoje partije i proglasio je **destruktivnim elementom**.
Sovjeti su je posle Staljinove smrti rehabilitovali, Tito i njegova partija to u suštini nikad nisu učinili.
I Jovanka Mileusnić-Horvatin je posle emigriranja iz Jugoslavije i hapšenja i proterivanja iz Beča 1935. spas potražila u Moskvi. Tu je već odranije bio i njen muž Kamilo Horvatin, koji je već desetak godina sarađivao sa Titom. Horvatini su stanovali u sobi 261 Kominterninog hotela **Luks**.
Kamilo Horvatin uhapšen je 7.februara 1938. kao Boris Nikolaevič Petrovski. Vojni kolegijum Vrhovnog suda SSSR osudio ga je na smrt 15. marta 1938. Streljan je istog dana.
NJegova supruga je imala nešto više sreće. Osuđena je na osam godina robije, a u Jugoslaviju se vratila 1946.
Smrt njenog muža i njeno robijanje Tito je overio odmah po povratku u Jugoslaviju, kada ih je najurio iz KPJ i optužbio ih za **obezglavljivanje pokreta radničke klase Jugoslavije**.
Kad se iz jednog sovjetskog logora vratila u domovinu Jovanka Horvatin nije zatekla svog sina Damjana. U tek minulom Drugom svetskom ratu pridružio se Titovom pokretu i krajem 1944. godine poginuo kao politički komesar jedne njegove jedinice.

NEMORALNA BESPREKORNOST
SLIČNO su stradale i dve Titove supruge, Pelagija Belousova i Lucija Bauer. Prva, s kojom se venčao 1918, kada je imala 14 godina, bila je uhapšena 1938, upravo kad je on doleteo u Moskvu da Staljinovom režimu ponudi svoju kandidaturu za novog vođu KPJ. Druga, s kojom se u Moskvi venčao dve godine ranije, oktobra 1936, već punu godinu dana je bila zatvorena u jednom moskovskom zatvoru.
Kad su mu rezidenti NKVD u Kominterni krajem septrembra 1938. ponudili da kaže sve što zna o njegovoj prvoj supruzi, koja mu je rodila sina Žarka, i o drugoj, koja je **pristala da bude majka** tog njegovog sina, Tito je i to prihvatio. Govorio je o njima praktično sve najgore (o čemu su **Novosti** prve obavestile svoje čitaoce), pa su se njih dve tek posle višegodišnjeg robijanja na jedvite jade izvukle žive glave iz moskovskih kazamata.
Pola godine kasnije, kad se vratio u Jugoslaviju, Tito će u **Proleteru**, zvaničnom glasilu njegove partije, pisati:
- Od svakog člana Partije traži se u prvom redu besprekornost u njegovom ličnom životu.
Potom i ovo:
- Karakter čoveka je važniji od sviju njegovih ostalih ličnih osobina.

SEČENJE VENA U PARIZU
SLIČNOJ anatemi Tito će izložiti još dve žene, Margitu Marić i Kristinu Kusovac, supruge članova CK KPJ, dalmatinskog tribuna Ive Marića i crnogorskog advokata Labuda Kusovca.
NJih i njihove muževe, koji su bili članovi KPJ od njenog osnivanja, 1919. godine, Tito je marta 1939. izbacio iz KPJ **zbog razornog antipartijskog delovanja, pokušaja obnavljanja frakcijskih borbi u KPJ, unošenja zabune u redove partije u zemlji i širenja lažnih glasina iz inostranstva, zbog veza sa trockističkim i drugim sumnjivim elementima itd.**.
Iza ove pogromaške birokratske formulacije krio se jedan iskonstruisani greh kojeg Tito bračnom paru Marić i Kusovac nije mogao da oprosti. Oni su znali ono što se nije smelo znati. A nije se smelo znati da Tito tokom 1938. i početkom 1939. još nije bio dobio nikakav mandat Kominterne za novog lidera CK njene jugoslovenske sekcije, niti je ta sekcija u to vreme uopšte imala svoj Centralni komitet, koji je posle streljanja Milana Gorkića bio raspušten u jesen 1937.
Kad im je to u Parizu potvrdio i sovjetski general Mustafa Golubić, dobrovoljac srpske vojske iz balkanskih i Prvog svetskog rata, Marići i Kusovci su tu inforamciju saopštavali i drugim jugoslovenskim komunistima. Tito im to nikako nije mogao oprostiti, jer on se već uveliko predstavljao kao novi generalni sekretar CK KPJ, a pošto njegovi oponenti nisu popuštali samozvani šef KPJ im je objavio otvoreni rat. Upotrebljena su sva raspoloživa oružja. Došlo je i do fizičkih obračuna, a u jednom trenutku Tito se, da bi neutralisao svoje oponente, koristio uslugama čak i policije francuskog buržoaskog režima, koja je Kusovce i Mariće proterala iz Pariza, gde se tada nalazilo sedište KPJ.
Bežeći od sudbine koja im je bila namenjena neki Titovi suparnici su tad **sekli vene**, ali čim je pretendent na titulu mandatara Kominterne dobio dozvolu Moskve da marta 1939. održi prvi sastanak **privremenog rukovodstva KPJ dok naše pitanje ne bude rešeno u Kominterni** sudbina Marića, Kusovca i njihovih simpatizera bila je zapečaćena. Proglašeni su okorelim frakcionašima i žigosani za **unošenje zabune u redove Partije**.
Po povratku u Jugoslaviju Ivan Marić je **zaglavio** u jednom koncentracionom logoru u Italiji, a Labud Kusovac je posle rata vraćen u KPJ, ali je 1948. odveden na Goli otok.

BUDŽET
POSLE svojih nesporazuma sa Staljinom, 1948, Tito je pričao prave bajke o tome kako on i njegova partija po njegovom dolasku na njeno čelo uopšte nisu živeli na jaslama Moskve, a mnogobrojni dokumenti moskovskih arhiva svedoče suprotno.
U jednom od njih on 1940. postavlja pitanje **zašto smo već nekoliko meseci ostavljeni bez sredstava** i preklinje da mu se što pre pošalje **budžet za tekuću godinu i ostatak**.

VISOK POLOŽAJ
IAKO nije bila mačji kašalj, od Titovih represalija nije uspela da se spase ni Kristina Kusovac, koja je bila pod posebnom zaštitom NKVD.
U pismenoj izjavi datoj ministru unutrašnjih poslova Crne Gore Veljku Mićunoviću ona je 1945. **otkrila stvari strogo konspirativne prirode**. Rekla je da je kao sekretarica Milana Gorkića **bila ujedno i tajni saradnik** sovjetske tajne policije i da su joj njeni moskovski šefovi šifrovanim pismom javili kad je uhapšen Gorkić.
- Između ostalog saopštili su mi - rekla je ona - da su im pri tome moji podaci bili dragoceni.
Bez obzira što se u Moskvi veoma dobro kotirala njeni zaštitnici je nisu uspeli odbraniti od Titove odmazde, verovatno zato što su njegove usluge NKVD bile još krupnije, a položaj viši.

NASAVLJA SE