PIŠE: Pero Simić
MESEC dana posle Titove odluke da ih **s veseljem** najuri iz svoje partije i anatemiše kao izdajnike komunističke utopije, u Moskvi su samo u roku od nekoliko minuta streljana trojica osnivača KPJ. Desilo se to 19. aprila 1939. kada su pripadnici streljačkog odreda Staljinovog NKVD po kratkom postupku likvidirali Kostu Novakovića, Simu Miljuša i dr Simu Markovića.
Kosta Novaković je jedno od najkrupnijih imena srpske levice 20. veka. Rođen je u Čačku 1896. U Beogradu je završio Filozofski fakultet i postao član Srpske socijaldemokratske partije. Bio je sekretar Radničke komore Srbije, urednik listova **Budućnost**, **Radničke novine**, **Radnik** i **Borba**. Na osnivačkom kongresu KPJ izabran u njeno najuže rukovodstvo. Jugoslovenske komuniste je zastupao na dva kongresa Kominterne.

ZATEZANJE OMČE
POSLE kazne od šest meseci Novaković je osuđen na pet godina robije. Pobegao je iz kaznione i tražeći spas u **prvoj zemlji socijalizma** obreo se u SSSR.
U Moskvi je živeo i radio s promenljivom srećom, a crno mu se počelo pisati kada su ga vodeći staljinisti Kominterne optužili za frakcionaštvo. Tito je među njima igrao sve važniju ulogu već od 1935. od svog prvog dolaska u Kominternu.
Novakovićeva pozicija bila je iz meseca u mesec sve teža. To potvrđuje i njegov dosije koji je **Novostima** nedavno stavljen na uvid u Moskvi. Iako je imao završen Filozofski fakultet iz njega se vidi da je pre hapšenja radio kao pomoćni štamparski radnik, da je živeo u jednom zajedničkom stanu u Pešačkoj ulici broj 24 u Moskvi i da su ga tamo zvali Petar Petrovič Dragačevac.
Uhapšen je 19. jula 1938. a likvidiran devet meseci kasnije, upravo kada je Tito javio Kominterni da ga je proglasio velikim grešnikom i izbacio ga iz partije koju je Novaković osnovao.
Istog dana, 19. aprila 1939. ugasio se život i bivšeg pripadnika revolucionarne organizacije **Mlada bosna** Sime Miljuša.
Rođen je 1894. u Bosni. Kao osamnaestogodišnjak 1912. pridružio se srpskoj vojsci i sa majorom Vojislavom
Tankosićem učestvovao u oslobađanju južne Srbije i Makedonije od Turaka.
Bio je predsednik akademske socijalističke omladine na Zagrebačkom sveučilištu, gde je završio Pravni fakultet. Izabran je za poslanika Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, organizacionog sekretara KPJ i lidera Nezavisne radničke partije Jugoslavije za Srbiju. Jedno vreme bio je i vođa komunista Hrvatske i Slavonije, kada se sretao i sa Titom, koji je u partijskoj nomenklaturi zauzimao znatno niže mesto od Miljuša.
U SSSR je emigrirao 1933, gde je dobio ime Ilija Georgievič Kuburić. Uhapšen je 19. jula 1938. kao predavač Međunarodne lenjinske škole i urednik izdavačkog preduzeća **Strani radnik** u Moskvi. Stanovao je u Novinskom bulevaru broj 14, stan 59.
I njega je Tito čim se vratio u Jugoslaviju, marta 1939. proglasio štetočinom i isključio iz KPJ, a kad je taj glas stigao do Moskve Miljuš je smesta streljan.

DOZIRANA SMRT
ISTOG dana od iste ruke skončao je i dr Sima Marković, jedan od osnivača KPJ i njenih generalnih sekretara.
Doktorat matematičkih nauka stekao je 1913. kada je postao asistent čuvenog akademika Mihaila Petrovića, Mike Alasa. Posle Prvog svetskog rata, Marković je napustio univerzitetsku karijeru i posvetio se politici i filozofiji. Bio je poslanik Ustavotvorne skupštine i jedan od retkih komunističkih funkcionera među Srbima koji nije ignorisao nacionalne interese sopstvenog naroda i koji je smatrao da bi razbijanje Jugoslavije bila previsoka cena za uvođenje komunizma u prvu tek stvorenu jugoslovensku državu. Zbog toga je polemisao čak i sa Staljinom, pa je 1929. isključen iz KPJ, ali je u nju vraćen 1935.
Upravo te, 1935, odmah po dolasku na rad u Kominternu, Tito je rezidentima Staljinovog NKVD skrenuo pažnju na to da se oko Sime Markovića, **kao što je poznato, okupljaju mnogi nezadovoljnici**. Sugerisao je da u njega **ne treba imati povjerenja**, jer je **očigledno da nije iživeo svoje frakcionaštvo**.
Tri godine kasnije, kada je Sima Marković već bio uhapšen u Moskvi, Tito je, boreći se za vrh KPJ, Staljinov represivni aparat ponovo huškao na jednog od najobrazovanijih jugoslovenskih komunista. Krajem septembra 1938. agente NKVD pismeno podseća da je Marković bio **vođa desne frakcije** i s neskrivenim prezirom ističe da s njim nikad nije vodio **nikakve razgovore**.
- Nije imao povjerenja u mene, jer je znao da sam ja jedan od boraca za likvidaciju frakcija - napisaće Tito u ovoj izjavi.

HAPŠENJE U PODMOSKOVLJU
ISTOG dana je uhapšen i istog dana ubijen i bosanski komunista profesor Akif Šeremet.
Rođen je 1899. u Kladnju. Član KPJ je bio od njenog osnivanja, 1919. Završio je Pedagoški fakultet u Zagrebu. Zbog komunističke aktivnosti interniran je u Livno, odakle je 1930. emigrirao u Beč. Tu je radio u emigrantskoj komisiji CK KPJ i bio dopisnik Telegrafske agencije Sovjetskog Saveza TASS.
Tu je ubrzo postavljen i za organizacionog sekretara CK KPJ, da bi krajem 1931. bio pozvan u Moskvu, gde počinje najdramatičniji period njegovog života. Zbog optužbi za trockizam, koji je bio najopasnija komunistička jeres, isključen je iz KPJ i proteran u Kazahstan, pa u Dnjepropetrovsk i Alma Atu.
Kasnije su mu 1935. dozvolili povratak u Moskvu. Stavljen je na raspolaganje Kominterni, a stanovao je u podmoskovskom odmaralištu Lenjinskoje, zaselak Zeleni bor broj 4.
Tu je 19. jula 1938. i uhapšen.
Streljan je kad i Kosta Novaković, Simo Miljuš i dr Sima Marković, 19. aprila 1939, čim je u Moskvu stigla poruka da ga je Tito proglasio balastom svoje partije i štetočinom koja je **varala Kominternu**.

POTVRĐENO OTKRIĆE **NOVOSTI**
U MOSKVI je nedavno zvanično objavljeno da su Kosta Novaković, dr Sima Marković, Simo Miljuš i Akif Šeremet posle streljanja kremirani u krematorijumu Donskog groblja u Moskvi, gde su njihovi posmrtni ostaci i sahranjeni u jednu veliku kolektivnu grobnicu.
Taj podatak **Novosti** su prve objavile, još oktobra 1991, u feljtonu **Titove tajne iz podzemlja Kremlja**.

ULOGA STALJINOVE TAŠTE
TRAGIČNOM kraju Titovog prethodnika Milana Gorkića, koga doživotni predsednik Jugoslavije nikad nije rehabilitovao, po svemu sudeći doprinela je i Staljinova tašta. U bivšem Arhivu CK SKJ o tome je jednu zanimljivu priču ispričao Titov saradnik Nikola Kovačević, crnogorski učitelj i novinar, kome se svojevremeno u NJujorku poverio sovjetski general Mustafa Golubić.
- Reći ću ti nešto - počeo je Golubić - ali ako kome kažeš ubiću te.
- Ajde, kome ovde mogu da kažem - uzvratio je Kovačević.
- Tada mi je Mustafa opet napomenuo da ćutim - nastavio je Kovačević - i rekao da je Gorkić špijun. Upitao sam ga: **Ko ti je kazao?** Rekao je: **Sada mi valjda možeš verovati, to sam čuo od Filipa (Filipovića, jednog od osnivača KPJ). Upitao sam: **A ko je rekao Filipu?**
- Čuo je od Staljinove punice - odgovorio je Mustafa Golubić, koga su nemački nacisti pod čudnim okolnostima uhapsili i likvidirali u Beogradu u leto 1941.

NASTAVLJA SE