DOK se Tito u Moskvi u jesen 1938. svojski borio da zasedne na komunistički presto Jugoslavije u **prvoj zemlji socijalizma** su samo u jednom danu iznenada uhapšena trojica Jugoslovena. Pored bivšeg šefa jugoslovenskih komunista Vladimira Ćopića, koga su Staljinovi agenti kidnapovali praktično u Titovom prisustvu, slobode su lišeni i jugoslovenski Nemac Vilim Horvaj i mačvanski učitelj Janko Jovanović.
Vilim Horvaj je rođen 1901. u Beloj Crkvi kod Vršca. Bio je lider beogradske i visoki funkcioner komunističke omladine Srbije i Hrvatske. Posle bekstva iz Jugoslavije živeo je u Beču, Berlinu i Moskvi, gde je postao jedan od istaknutih zvaničnika svetske Komunističke omladinske internacionale.

HAPŠENJE USRED REDAKCIJE
U DOKUMENTU koji je **Novostima** ovih dana stavljen na uvid u Arhivu Federalne službe bezbednosti u Moskvi stoji da su Horvaja njegovi partijski drugovi zvali Milan Belić, a da mu je moskovski pseudonim bio Stepan Antonovič Švarcman.
Uhapšen je 3. novembra 1938. na radnom mestu kontrolnog urednika izdavačkog preduzeća **Strani radnik** u Moskvi. Stanovao je u Gogoljevskom bulevaru broj 14, stan 49.
Streljan je 19. aprila 1939, čim je Tito obavestio Kominternu da ga je izbacio iz KPJ i proglasio izdajnikom.
Ista sudbina zadesila je i Janka Jovanovića. Rođen je 1901. u selu Ravni kod Bogatića. U Beogradu je završio Višu pedagošku školu. Kao vođa mačvanskih komunista 1935. upućen je na školovanje u Moskvu. Naredne godine odlazi u Španiju, gde se bori protiv Frankovih falangi. Uhapšen je 3. novembra 1938, samo nekoliko nedelja pošto se vratio u Moskvu. U trenutku hapšenja radio je kao referent u **štabu svetske revolucije**, u Kominterni. Stanovao je u Kominterninom **Luksu** u sobi 153. Imao je dva ilegalna imena - Dušan Pavlović Drenovski i Ivan Ivanović Daskal.
I on je likvidiran 19. aprila 1939, tačno mesec dana pošto ga je Tito optužio za navodne veze sa **klasnim neprijateljem**.

PREPOZNATLJIV STIL
DVE nedelje posle Horvaja i Jovanovića, dok se Tito još nalazio u Moskvi, agenti Staljinove tajne policije su u sovjetskoj prestonici na prepad uhapsili i bivšeg generalnog sekretara jugoslovenskih komunista Jovana Mališića.
Biografija ovog crnogorskog levičara bila je mnogo bogatija od Titove. Rođen je 1902. u Danilovgradu. Član KPJ je od njenog osnivanja, 1919. U zemlji je završio učiteljsku školu, a u Lenjingradu je 1927. okončao studije na Vojnopolitičkoj akademiji Crvene armije. Devet godina kasnije bio je šef katedre filozofije na Inženjersko-tehničkoj akademiji u Moskvi. S te dužnosti otišao je u španski građanski rat, a po povratku u Moskvu 1938. bio je raspoređen u jedan od najvažnijih delova Kominterne, u njeno Odeljenje kadrova.
Na toj dužnosti uhapšen je 16. novembra 1938. kao Ivan Pavlović. Stanovao je u moskovskoj ulici Velika Serpuhovka 34, stan 194.
Stradao je istog dana, 19. aprila 1938, kad i Horvaj i Jovanović, mesec dana posle odluke Tita i petorice njegovih pomagača da ga najure iz KPJ i optuže za **obezglavljivanje pokreta radničke klase Jugoslavije**. U donošenju ove i svih drugih istorijskih odluka o onima koji su **gore sjeli** Titu su asistirali Edvard Kardelj, Milovan Đilas, Ivo Lola Ribar, Franc Leskošek i Josip Kraš.
Rezidentima Staljinovog NKVD Tito je skrenuo pažnju na Mališića još dve godine ranije, 31. avgusta 1936, kada im je u poverenju rekao da je ovaj njegov partijski drug **sklon avanturizmu** i da ispoljava ono što je Titu samo kod drugih smetalo, **težnju da postane vođa**.
U maniru koji je veoma sličan agenturnom Tito je tad, pred odlazak iz prve misije u Moskvi, o Mališiću rekao i ovo:
- Za vreme mog boravka u Moskvi i razgovora sa njim nije ispoljavao nezadovoljstvo rukovodstvom KPJ, može biti iz nekih razloga.
A onda još slikovitije:
- Bez obzira na sve naše zahteve da o tome u pisanom vidu napiše izjavu, on je to izbegao.

MERENJE KARAKTERA
NEPUN mesec dana po Titovom dolasku u Moskvu da moli Kominternu da ga postavi za novog poverenika za Jugoslaviju u jednom selu pored glavnog grada SSSR, 19. septembra 1938, uhapšen je jedan od najistaknutijih jugoslovenskih levičara Radomir Vujović.
Ovaj visokoobrazovani intelektualac, rođen 1895, u Požarevcu, školovao se na pariskoj Sorboni. Tita je poznavao i s njim blisko sarađivao još od 1928, kada su se zajedno
našli u zatvoru u Lepoglavi kod Zagreba.
Vujovićevo ime imalo je znatno veću težinu u komunističkom svetu od Titovog. Dok je Tito bio provincijski partijski funkcioner Vujović je bio šef komunističke omladine Balkana, predstavnik KPJ u Kominterni i organizacioni sekretar KPJ.
Dve godine pre njegovog hapšenja, Tito je zahvaljujući svojim vezama sa NKVD bio u poziciji da im Vujovića kao Franca Dmitrieviča Lihta preporuči za **rukovodeće poslove u našoj Partiji**, ali im je već tada signalizirao na **negativne osobine njegovog karaktera**:
- To su mekoća i neodlučnost, što se delimično objašnjava njegovim fizičkim osobinama.
U to vreme Vujović je bio pomoćnik urednika izdavačkog sektora Kominterne, a u trenutku hapšenja radio je u Izdavačkom preduzeću za književnost na stranim jezicima i u Svesaveznom komitetu za radio-stanice. Uhapšen je 20. novembra 1938. u odmaralištu Lenjinskaja kod Moskve, zaselak Iljinskaja, Internacionalna ulica broj 10.
Dva meseca kasnije Tito napušta Moskvu i odlazi na Bohinj da sa petoricom svojih pomagača sve Jugoslovene koji su u SSSR već bili pobijeni, ali i sve koji su u ta mutna vremena u toj zemlji bili samo osumnjičeni, optuži za **varanje Kominterne**. Da im on presudi i zapečati sudbinu.
Čim je do Moskve stigla vest da je i njega isključio iz KPJ Radomir Vujović je streljan u Moskvi. Bilo je to 19. aprila 1939.

NEKO MORA
TITOV dolazak u Moskvu, avgusta 1938, da se uključi u borbu za novog Staljinovog izaslanika za Jugoslaviju omogućio je visoki sovjetski obaveštajac Josip Kopinič.
- Ne može se ovako živjeti - rekao mu je Tito jednog julskog dana 1938. u Parizu.
Žaleći mu se da još nije dobio sovjetsku vizu Tito je molio Kopiniča:
- Pošto si ti jedini koji imaš sovjetski pasoš i možeš da ideš u Rusiju kad hoćeš, molim te idi gore i interveniši za tu vizu.
Posle toga Kopinič je, prema sopstvenom priznanju, **sa 200.000 (francuskih) franaka u džepu** otišao u Moskvu i javio se generalnom sekretaru Kominterne Georgiju Dimitrovu.
- Vize daju Rusi - rekao je Dimitrov i nastavio: - Ja bih želeo da Valter (Tito) dođe, da raspravimo sve te stvari. Neko na kraju krajeva mora da se imenuje za rukovodioca Partije pa da vidimo je li to Valter ili neko drugi.

NASTAVLJA SE