МЛАДОЈ глумици Тамари Алексић (26) већ на почетку каријере почеле су да стижу награде као потврда за таленат, којим је освојила публику. Једна од њих је и она са фестивала "Златни витез" у Москви, за улогу Мирјане Маринковић у серији и филму "Шешир професора Косте Вујића", редитеља Здравка Шотре. У остварењу истог редитеља Santa Maria della Salute, за тумачење лика Ленке Дунђерски, на Филмском фестивалу у Нишу, припала јој је престижна "Царица Теодора".

Упркос великом успеху, популарност јој није "ударила" у главу, јер, каже, награде само потврђују да треба да пређе у следећи "ниво игрице", и да не сме да заборави шта је научила у претходним:

- Велика је то част и бескрајно сам захвална, aли признања не смеју да утичу на мој его, већ би требало да ми у тренуцима пада морала поруче: "Ниси лоша, мала, ајмо сада даље" - искрена је ћерка редитеља Горана Алексића и новинарке Тање Петернек која се радује новим улогама.

Tренутно je гледамо као заводљиву, тајанствену Рускињу Настасју Рахманову, у теленовели "Погрешан човек" на ТВ Прва (радним данима од 20.00). Због те роле, уметница наглашава да је захвална продуценткињи и сценаристкињи Јелени Вељачи, јер сматра да би ретко ко управо њу звао да игра "женску" попут Настасје.

Прочитајте још - Тамара Алексић: Мој свет чине ситне радости

* Она делује као неко ко не бира средства да дође до циља. Како сте бранили њен лик?

- Сматрам да је Настасја сјајан доказ како не треба судити о људима ако их нисмо боље упознали. Најбитније је да покушам да разумем особу коју тумачим, јер сам ја једино "средство" које може да исприча њену причу, њену истину. Трудим се да то урадим са сваким ликом који играм, а у "Погрешном човеку" имам срећу да сарађујем са дивним тимом списатеља који воле Настасју исто као ја.

* Шта вас је определило за бављење глумом?

- Позориште "Пуж", мој други дом, где сам ишла на хор и задржала се на представама код Цаце Алексић и Бранка Милићевића Коцкице. Ту сам и данас, са мојим "пужевцима" Вујом, Пеђом, Алекс, Ђолетом, Кристином, Ципијем и Мирком. Они су ме научили шта је заједништво и да без тога представа не може да постоји. Због њих се родила љубав према глуми коју су само усмерили и одржали Мика Алексић и Биљана Масић у групи "Ствар срца", а затим и мој професор Драган Петровић Пеле, код кога сам била на класи на Академији драмских уметности у Београду.

фото Н.Фифић

* У којим представама може да вас гледа позоришна публика?

- То су "Ана Карењина" (Југ Радивојевић), "Велики Гетсби" (Ана Радивојевић), "Љубав и мода" (Александар Николић), "Долче Вита" (Југ Ђорђевић) у Мадлениануму, "Последњи рок" (Валериј Кирилов) у Београдском драмском позоришту, затим, "Ивица и Марица" (Слободанка Цаца Алексић и Бранислав Милићевић Коцкица), "Мачка у чизмама" (Слободанка Цаца Алексић и Бранислав Милићевић Коцкица) у позоришту "Пуж". Реч је о дивним представама које ми уносе радост кад треба да их играм. Имам срећу што "живе", што људи долазе да их гледају и радују се с нама. Али и даље патим за "Догвилом" редитеља Кокана Младеновића.

Прочитаје још - Тамара Алексић: У глуми је најважније заједништво

У чему се разликује глума у театру од оне пред камером?

- Разлика је у величини покрета, континуитету, средствима којима се изражавамо, а онда и у жанровима, порукама које желимо да пошаљемо, публици којој је представа намењена... Много је фактора који утичу на начин глуме, али суштина је иста: само да је истинито.

Имате ли животни мото или циљ?

- Верујем да су то променљиве ствари, јер зависе од фаза кроз које човек пролази и расте. Ипак, мој крајњи циљ и мото увек је исти - буди човек.

Који вам је омиљени хоби?

- Волим да пробам што више различитих ствари: вез, оригами, баратање ножевима, писањем...

Шта ћете пожелети себи у Новој години?

- Радујем се сусрету са својим креветом 31. децембра. И да тако дочекам 2019. Надам се и да ћу следеће године коначно успети у својој жељи да коначно изађем на кафу сама са собом. Дуго нисмо.

фото Н.Фифић

КАФЕ КУВАРИЦА НА СЕТУ

* ВАША мајка Тања Петернек открила нам је да сте недавно били у Риму на снимању новог филма. О чему се ради?

- Она није потписала уговор по коме не сме ништа да прича о томе, а ја јесам. Рећи ћу само да се ради о новом филму редитеља Горана Паскаљевића и да ми је то остварење сна, да радим са тим човеком. Довољно би ми било да сам кафе куварица на сету, само да будем део његове екипе.