ЗАОСТАВШТИНА НАЈБОЉЕГ ТИТОВОГ КОМАНДАНТА: Коча оставио златни орден са 61 брилијантом
13. 05. 2018. у 14:00
У Историјском архиву Београда, где се чува заоставштина најбољег Титовог ратног команданта. У колекцији и дневници, цртежи, белешке... И Пашићев унук Никола има свој фонд
Слободан Мандић у радном кабинету Поповића са 7.378 књига и колекцијом ордења / Фото З. Јовановић
ДЕЛА Троцког и Лењина на руском, Стендала, Пола Валерија и Малармеа на француском, уметничке монографије на енглеском, томови и томови енциклопедија на српском и француском, књиге бајки, "Историја српске револуције" и "Задужбина Косова", али и зборници са разних конгреса КПЈ, Дедијерова и Скерлићева дела, "Основи космичког права"... Све су то само капи у мору од 7.378 књига, колико су Коча Поповић и његова супруга Лепа Перовић оставили Историјском архиву Београда (ИАБ), где се чува њихов легат.
И не само то. Архиву је остао и Кочин радни кабинет, од пуног дрвета, у дуборезу, у коме су књиге поређане истим редоследом како су стајале у њиховој кући. Један од највреднијих делова легата је колекција ордења, медаља, плакета и захвалница. Међу 59 вредних ордена издваја се Орден слободе, као највише војно одликовање СФРЈ, које је додељено само девет пута. Израђен је од злата и платине, а у њега су уграђени 45 рубина и 61 брилијант.
Ту су и Орден ратне заставе од сребра и злата са брилијантима и рубинима, француски Велики крст националног ордена Легије части и Орден Суворова. Иза Коче и Лепе остала је и колекција од 392 грамофонске плоче, махом класичне и џез музике, као и 53 кутије с материјалом у вези с путовањима брачног пара. У моменту примопредаје, на свакој од кутија стајала је етикета с називом државе или града, а у њима ауто-карте, планови градова, бедекери, разгледнице...
ПРЕМА речима Слободана Мандића, помоћника директора Архива Београда, легат Константина Поповића и Лепосаве Перовић приман је у више наврата од 1981. године.
- Приликом предаје, брачни пар је изразио жељу да њихова лична документа, преписка и фотографије буду обрађени као посебне целине. Тако су документа Коче Поповића сређена и смештена у 64 кутије, а документа Лепе Перовић у 49 архивских кутија. Све остало чува се као њихова заједничка заоставштина - каже Мандић.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Зашто је Коча Поповић самовољно пробио немачки обруч на Сутјесци?
Кочина документација и белешке сложени су од периода детињства и школовања у Швајцарској. Ту су школске свеске, похвалнице за одличан успех, студентске бележнице са цртежима девојака на маргинама... Коча Поповић, сорбонски ђак и надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, чувени први командант Прве пролетерске бригаде, иако касније на највишим и најодговорнијим државним функцијама, никада није престао да буде уметник. И маргине његових каснијих бележака с најразличитијих партијских и државних састанака украшене су надреалистичким цртежима, карикатурима и крокијима саговорника.

У оквиру легата налазе се и експонати из Кочиног надреалистичког периода, међу којима је и преписка с пријатељима, с којима је размењивао цртеже. Нарочито је атрактивно писмо Гојка Николиша, исписано у кружној линији, као лавиринт.
ИЗ РАТНОГ периода сачувани су дневник, бележница и фотографије. Архиву је остало укупно 100 албума са сликама из различитих периода Кочиног и Лепиног живота. Посебно су занимљива издања "Политике" из осамдесетих година, у којима је Коча поред текстова писао ироничне примедбе.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Историјски архив Београда чува лични фонд Јована Ћирилова
Историјски архив Београда, према Мандићевим речима, чува мноштво легата, личних и породичних фондова. Између осталих, ту је и лични фонд Драгослава Драже Марковића, стрица Мирјане Марковић, некадашњег председника Скупштине Србије и члана првог Председништва СФРЈ, као и његове супруге, народног хероја, Божидарке Кике Дамјановић. Дража је Архиву, између осталог, оставио Орден југословенске звезде првог степена, библиотеку са око 500 књига, дневнике, говоре, излагања, магнетофонске и стенографске белешке са седница Централног комитета СКЈ, документа са ознаком "строго поверљиво", интервјуе и Кикина одликовања. Архивску грађу је 2006. предала Невенка Поповић, дугогодишња Дражина секретарица, као извршилац његове воље.

Чувена песма Ивана Горана Ковачића штампана за време рата
И народни херој Светозар Вукмановић Темпо оставио је библиотеку са 712 књига, 83 албума са фотографијама и 46 архивских кутија са исечцима из штампе, док су Благоје Нешковић, шпански борац и партизан, касније директор Лабораторије за експерименталну окнологију Медицинског факултета, и његова супруга Бранислава, партизанка и касније директорка Института у Винчи, оставили богату документацију - од илегалних партијских дана до конгреса СКЈ и научних скупова.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "НОВОСТИ" ИМАЛЕ УВИД У ДОКУМЕНТАЦИЈУ БИА: Патријарха Гаврила пратиле све тајне службе
У ИАБ се чувају и рани радови чувене сликарке Милене Павловић Барили, у оквиру породичног фонда Главинић, као и балетски костими балетског играча Милорада Мишковића. У депоу су цртежи и скице костима за представе у којима је играо, од којих је један дизајнирао Пјер Карден, и скице с коментарима Жана Коктоа.

Орден Драже Марковића
У Историјском архиву чувају се и документација академика Михаила Марковића, оружје Саве Анђелковића, илегалца и партизана, касније уредника листа "Борба", као и фотографије, књиге и документација породице Крагујевић: Стевана, једног од најзначајнијих домаћих фотографа и фото-репортера, његове супруге Лепосаве, спикера Радио и ТВ Београда, кћерке Татјане Крагујевић Вујић, песникиње, и њеног мужа Василија. Ту је и легат Драгомира Ацовића, нашег чувеног архитекте, хералдичара и председника Крунског савета, затим лични фонд једног од водећих емиграната, Николе Пашића млађег, унука чувеног српског премијера по ком је и добио име, породични фонд породица Главинић и Гаћиновић-Шотра, и фонд Анте Тадића, некадашњег управника београдског Зоо-врта, са планом ове институције из 1939.
ФОНД ЋИРИЛОВА И НОВАКА НОВАКА
ОД чувеног драматурга, редитеља, оснивача Битефа и дугогодишњег управника Југословенског драмског позоришта Јована Ћирилова, Архив је грађу преузимао од 2004. У његовом фонду налазе се фотографије, рукописи песама и ауторских текстова, прикази, бележнице, дневници с путовања, лична документа, ауторски уговори, изводи из банака...

У личном фонду Новака Новаковића, познатог као Новак Новак, аутора сатиричних текстова за радио-емисију "Весело вече" и сценаристе серије "Позориште у кући", сачувана су лична, војна и службена документа, приватне и фотографије са снимања серија, грамофонске плоче, Новакови састави из школских дана, укоричена колекција часописа "Јеж", дневник и мемоари "Позориште у срцу", написани непосредно пред смрт.
КРАЉИЦА НАТАЛИЈА
ВОЈИСЛАВ Вељковић, творац југословенског динара, односно његова породица, оставио је Архиву, између осталог, тапије на турском језику из 18. века, дописнице са фронта и из расејања за време Првог светског рата, дописнице и писма краљице Наталије Обреновић и извештаје краљичиних издатака и прихода. Фонд Вељковића садржи грађу из периода од 1792. до 1936.
"ЈАМА"
АРХИВ чува и ратно издање поеме "Јама" Ивана Горана Ковачића и редак ратни примерак "Стојанке мајке Кнежопољке" Скендера Куленовића, у легату народног хероја и функционера Вицка Крстуловића. "Јама" је штампана 1944. у 250 примерака, литографском пресом, конструисаном у партизанској радионици. Аутори литографија су Едо Муртић и Златко Прица.
Gavrilo Princip
13.05.2018. 14:20
Ostaje nada da ćemo iz zaostavštine Koče Popovića i njegovih komunističkih saboraca saznati punu istinu o tome koliko su zla i štete Broz i njegovi sledbenici naneli Srbiji i srpstvu.
Dzaba sve to kada je izdao srpstvo...
@DNS - za Vas ocigledno srpstvo nisu izdali oni sto su u Kragujevcu ucestvovali u streljanju Djaka ! Treba li da podsetim da su u tome ucestvovali Nedicevici i Ljoticevci ..
@DNS - А да се ти прво распиташ зашто су ти ђаци стрељани ? Зато што су партизани убили вод немачких војника и онда су “храбри” партизани побегли у шуме, а недужан народ у Крагујевцу оставили Немцима на милост и немилост
@DNS - Hoces da kazes da nisu krivi nedicevci i ljoticevci koji su sa nemcima streljali djake nego partizani jer su se borili za slobodu. Zasto nisu nedicevci i ljoticevci zabusavali u streljanju ili rekli necemo da streljamo nasu decu?Sa nemcima su mogli da budu protiv srba i vi trazite krivca u partizanima.To je zato jer ste na strani izdajnika koji su i hteli da se predaju nemcima pa trazite samo izgovor da se predate, a partizani su shvatili da se za slobodu mora nesto zrtvovati.
Коментари (18)