ПОЛИТИКА проширења је високо међу приоритетима Аустрије која од понедељка званично преузима полугодишње председавање ЕУ. То, међутим, не значи да ће Србија, и поред велике воље председавајућег, експресно напредовати на путу ка Унији.

- Европска перспектива Западног Балкана је један од три главна стуба аустријског председавања ЕУ у наредних шест месеци и наш циљ је да у томе постигнемо опипљиве резултате - истичу за "Новости" у аустријском председнштву.

У свом програму, званични Беч истиче да је ЕУ, која својим грађанима нуди стабилност, мир и сигурност, једино могућа у стабилном и сигурном окружењу. У том циљу, током свог председавања, Аустрија најављује да ће се усредсредити на промовисање јаких односа између ЕУ и њених суседа.

Прочетајте још - Боља економска сарадња региона значи бржи пут у ЕУ

Аустријско председништво намерава да се, заједно са својим европским партнерима, залаже за развијање конкретне перспективе ЕУ за све земље Западног Балкана, надовезујући се да постигнућа бугарског председавања и Стратегију проширења коју је Европска комисија представила у фебруару.

Период је, с те стране, доста повољан, јер после Бугарске, која се веома залагала за политику проширења, исте намере има и Аустрија, док од ње штафету од јануара преузима Румунија, такође осведочени пријатељ Србије. Али, објективне околности унутар саме Уније нам не иду наруку. И за Софију је, уосталом, проширење ЕУ на Западни Балкан било високо на листи приоритета, па је, уз Самит на коме је поновљена генерална подршка, наша земља, ипак, отворила свега два преговарачка поглавља, иако је била спремна за пет.


РАЧУНИЦА ДО 2025. ГОДИНЕ

МИНИСТАРКА за европске интеграције Јадранка Јоксимовић је нагласила да би Србија, уколико отвара седам до осам поглавља годишње, могла све да их отвори до 2021, или, евентуално 2022. Само тако би била у позицији да крене у затварање и финални процес који би претпостављену 2025. годину за пуноправни пријем учинио реалном.