Коментар: Раскол

ЗЛОКОБНИ дух из боце је пуштен. Неодговорна, неутемељена и неканонска одлука патријарха васељенског Вартоломеја да призна независност отпадницима у Украјини измамила је осмехе црквеним сепаратистима широм православне Европе.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - И Жика остао без Наде

И док се верници с правом брину како ће убудуће изгледати њихов црквени свет, Вартоломеј добија честитке. Његову сумануту одлуку поздрављају украјински неофашисти, Порошенко, Стејт департмент, па и нама добро познати распоп Мираш Дедеић.

Заиста није важан назовипоглавар који деценијама лажно проповеда аутентичну црногорску црквеност. Проблем је, међутим, што су већински православне земље пуне сличних Дедеића, који се радују свакој врсти неслоге и дрмања вековног поретка.

Последице "вартоломејства" већ се виде. Света Гора почиње да се дели по канонској надлежности. Руски верници неће се убудуће молити и причешћивати на Атосу, будући да је он под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Москва планира отварање својих цркава у Истанбулу, а помиње се и оснивање турске православне цркве.

На све стране преврћу се старе повеље и томоси, све у страху од нових удара и подела. Најављују се и отимања и одбране храмова, манастира и других црквених добара.

Као да се остварује вишедеценијски наум западних центара моћи да растуре једну и недељиву Православну цркву, као најснажнију везу међу народима источне Европе. Јер када се њихове цркве заваде, поделе, раздробе и растуре, лакше ће прогутати причу о интеграцијама, мирољубивом НАТО, америчкој помоћи у тобожњој заштити људских права...

Било је раскола и расколника у историји доста. "Вартоломејство" ће добити пресуду на суду историје, а његови промотери, попут Дедеића, неће чак ни то. Њих чека место - у забораву.