Više serotonina manje strasti!

Sanja Kostić

28. 09. 2009. u 13:28

Више серотонина мање страсти!
 Šta nam sve “rade” serotonin i endorfin, popularno nazvani “hormoni sreće”: Kada ih imate dovoljno, nema razloga da se ne osećate sjajno. Ako ih je, pak, premalo, organizam šalje negativne signale, poput bezvolj

 Kada ih imate dovoljno, nema razloga da se ne osećate sjajno. Ako ih je, pak, premalo, organizam šalje negativne signale, poput bezvoljnosti, nesanice, čestih glavobolja... Ipak, mnoga istraživanja na temu serotonina i endorfina, prouzrokovala su bezbroj zabluda kada je u pitanju njihov uticaj na ponašanje, razmišljanje, raspoloženje. Neka su toliko površno izvedena da ih pojedini bukvalno tumače, pa tako izgleda da od ova dva sastojka najviše zavisi koliko ćemo biti zadovoljni sami sobom. Popularno ih zovu i “hormonima sreće”, terminom koji je uobičajen, ali nije tačan. O tome da li je naša sreća “u njihovim moćima”, kako i koliko zaista utiču na nas i zbog čega su neophodni, razgovarali smo sa psihijatrom i psihoterapetuom dr Aleksandrom Bubera.
- Serotonin i endorfin su supstance koje nazivamo neurotransmiteri, nastaju u nervnoj ćeliji, prenose informacije od jedne do druge nervne ćelije i odmah deluju. Dok hormone luči neka od žlezda, i oni imaju efekte na neke udaljene organe i metabolizam. Serotonin ima razne funkcije – ubrzava motorne funkcije, reguliše krvotok u mozgu, utiče na regulaciju telesne temperature, ima analgetičko dejstvo, utiče na apetit (odnosno smanjuje ga), ukoliko ga ima previše smanjuje seksualnu želju ili onemogućava erekciju kod muškarca. Njegov uticaj na raspoloženje najčešće se povezuje sa depresijom. Ukoliko postoji smanjeno stvaranje serotonina u nervnom sistemu, dolazi do poremećaja raspoloženja u vidu depresije, a veoma je česta i anksioznost. U praksi se pokazalo da deperesija zavisi od mnogo faktora, i da nije serotonin jedini krivac za njeno nastajanje. Ali, činjenica je da se depresija i anksioznost leče grupom lekova koji povećavaju nivo serotonina u mozgu.
A kako deluje endorfin?
- Njegov efekat sličan je dejstvu opijata – morfijuma, opijuma, heroina. Endorfin se stvara u situacijama koje su stresne, bolne ili jako prijatne. Na primer, ako pojedete čili papričicu stvoriće se velika količina endorfina koja ublažava ljutinu koju osećamo, što više papričice to više i endorfina. Veoma je jak, postoji podatak da je od 50 do 100 puta jači od opijuma. On smanjuje bol, izaziva prijatnost (koju na primer osećamo dok jedemo čokoladu), ali ima i euforičan efekat. Imala sam priliku, na primer, da razgovaram sa osobama koje su bile i teško povređene u ratu, koje su mi rekle da kada im je bila pogođena ruka ili noga, ili su imali otvoren prelom, nisu ništa primetili, niti ih je nešto zabolelo, dok se nisu sklonili od opasnosti. Upravo endorfin daje snagu i energiju da pobegnete i kada ste teže fizički povređeni i zbog toga je važan za preživljavanje u ekstremnim situacijama.
Od čega zavisi nivo serotonina u organizmu, da li ga možemo povećati i kako?
- Na stvaranje serotonina utiče više faktora. Važna je genetika, zato što za sintezu bilo kojih supsatnci u organizmu uvek je odgovorno ćelijsko jezgro koje ima DNK, a nosilac nasleđa je vrlo različit kod svakog od nas. Prema tome mogu da se stvaraju različite količine serotonina i različite varijante i količine receptora (koji su mnogo bitniji od samih neurotransmitera, jer jedan neurotransmiter se može vezati na više podvrsta receptora, a kakav će biti njegov efekat zavisi od toga na kojem receptoru je serotonin vezan). Nivo serotonina zavisi i od toga da li hranom unosimo aminokiselinu triptofan, koja utiče na njegovo stvaranje. Ovu aminokiselinu organizam ne može sam da sintetiše i mora se unositi hranom. Najviše je ima u ćuretini, integralnim žitaricama, mleku, kikirikiju, semenu suncokreta, sojinom mleku, grašku, ribi, jajima i bananama. Takođe je važno i da konzumiramo namirnice bogate vitaminima B grupe i složenim ugljenim hidratima, kojima je potrebno vreme da se razlože i apsorbuju i zato imaju bolji i trajniji efekat od slatkiša, koji trenutno dovode do skoka serotonina i brzo potroše u organizmu. Najbolji efekat dobićete kombinacijom složenih ugljenih hidrata i belančevina. Na količnu serotonina značajno utiču i mentalne aktivnosti, na kojima se zasniva psihoterapija. Ukoliko ponavljate neke mentalne aktivnosti određeni neurotransmiteri će više da se stvaraju, dok će drugima nivo opadati. A manjak ili višak nekog neurotransmitera utiče na ponašanje, razmišljanje, osećanje. Kao što i ponašanje, razmišljanje i osećanja utiču na nivo neurotransmitera. Na primer, u jednom eksperimentu naloženo je učesnicima da pričaju o veselim temama, ali da, pri tom, budu tužni. Niko od ispitanika nije uspeo da uradi eksperiment, zato što mimika lica povlači određeni emocionalni ton i određeno razmišljanje. Tako da kada razmišljamo o nečem tužnom ili lepom, to povlači emociju, odnosno ponašanje.
A kako se stvara endorfin?
- Ovaj sastojak se ne luči konstanto kao serotonin, nego samo u pojedinim situacijama, kada smo pod velikim stresom, osećamo bol, opasnost ili nešto jako lepo. Endorfin ima takozvani SOS efekat, stvara se po potrebi. Da bismo imali povišen endorfin trebalo bi stalno da radimo nešto jako prijatno ili jako neprijatno. Tako da on nije povezan sa globalnim osećajem zadovoljstva, dok serotonin jeste. Ali, ako neko stalno ponavlja neke aktivnosti koje konstantno utiču na stvaranje endorfina, kao što je preterano vežbanje, onda mogu postati zavisni od tog osećanja prijatnosti. Da bi se endorfin stvarao, intezitet vežbanja mora stalno da se povećava do granice bola i izdržljivosti. Zato se dešava da neko može da vežba i po 12 sati.
Da li osobe koje u jutarnjim satima imaju potrebu za slatkišima imaju nedostatak serotonina?
- Nedostatak serotonina može da izazove osećaj neprijatnosti iz koje nastaje žudnja za slatkišima, ali ona može biti izazvana i drugim faktorima (na primer gladovanjem, nivoima insulina...). Pre svega, ovde je važno naglasiti da je, za prijatnost koju osećamo dok jedemo, na primer, čokoladu, zadužen endorfin, i upravo nam on trenutno pričinjava zadovoljstvo, iako se povećava i stvaranje serotonina, ali to nema takav trenutan efekat osećanja zadovoljstva, već deluje na malo "duže staze".
Šta je za nivo serotonina značajnije, genetika, hrana ili mentalne aktivnosti?
- Teško da ćete biti zadovoljniji ako promenite samo način ishrane, ali ako promenite ponašanje, razmišljanje i osećanje, onda možete postati zadovoljniji sobom. Što se tiče genetike, istina je da svi imamo određeni genetski potencijal, ali u kakvu ćemo se ličnost razviti najviše zavisi od toga kako smo vaspitavani ili kakve smo poruke dobijali od roditelja. Tako, na primer, kada čovek ima neki problem, mi kao psihoterapeuti možemo da pomognemo osobi da se seti tih roditeljskih poruka, zaključaka i odluka koje je na osnovu njih doneo, a koje mogu biti negativne ili destruktivne. Najbolje od svega jeste to što možemo osobi da pomognemo da ih se seti, da uvidi koliko su one bile disfunkcionalne, da ih promeni i na osnovu njih donese nove, zdrave odluke. Ovo je mnogo povoljnija situacija, jer je podložna revidiranju i promeni, za razliku od genetike koja je nepromenljiva.
Ima li razlike u količini serotonina kod muškaraca, odnosno žena?
- Kod muškaraca se serotonin stvara čak i do 52 odsto više, pa se pretpostavlja da su žene zbog toge podložnije depresiji. Ali, za ovo postoji psihološko objašnjenje: naime postoje određene emocije koje su poželjne i nepoželjne kod muškaraca i kod žena. Pa tako je muškarcima dozvoljeno da budu ljuti, besni, gnevni, agresivni, dok je ženama sve ovo “zabranjeno”, ali je zato normalno da budu plačne, tužne, nesrećne, jadne... što muškarcima, nije dozvoljeno. A već smo rekli da emocije utiču na nivo serotonina, stoga je moguće da je to razlog zbog čega jači pol ima više ove supstance. Oni su agresivniji, više sebe podržavaju, samouvereniji su... a žene su naučene da budu pasivne i kada imaju neki problem. Inače, serotonin i endorfin stvaraju se u odgovarajućim količinama za funciju koju imaju u datom trenutku. Sav višak se razgrađuje i vraća u neuron koji ga je proizveo i tamo “čeka novi zadatak”.

TERAPIJA SVETLOM

Ukoliko nemate dovoljno seratonina, onda se smanjuje i nivo melatonina u organizmu, što može da poremeti ciklus spavanja, koji je kod depresije uvek narušen, kaže dr Bubera.
Interesantno je i da se neke vrste depresije leče jakim svetlom, koje takođe utiče na nivo serotonina i melatonina. Ovo su takozvane "sezonske depresije" i javljaju se u delu godine kada ima manje svetla.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Bracan

15.12.2017. 14:29

Ja sam imao visok nivo seratonina i to 4 puta veći i to mi je uticalo da dobijem na tanko crijevo neuro endokrini tumor, koji sam operisao.