Da bi čovek bio dobro raspoložen, u dobrom dnevnom ritmu i oran za rad, treba dovoljno da spava. Spavanje ne predstavlja puki predah od dnevnih obaveza, već je potreban za zdravlje, mentalne i emocionalne funkcije. Ako ne spavamo dovoljno, mogu se ispoljiti mnogobrojne neželjene posledice. Koliko puta smo pomislili da ćemo zaspati u hodu, zbog pospanosti koja nas je obuzela. Koliko puta smo diskretno gledali na sat na sastancima, željno iščekujući kraj, jer nam se pridremalo. Ovakvih situacija je sijaset, kada čovek probija prag izdržljivosti, i želi samo jedno - da utone u san.

A zašto nam se to dešava, i šta spavanje predstavlja, objašnjava neuropsihijatar prof. dr Nikola Ilanković iz Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije:

- Spavanje je deo prirodnog dvadesetčetvoročasovnog ritma, uslovljenog smenom dana i noći, odnosno svetla i tame. Taj ritam je praktično katalizator i svih funkcija u organizmu. Šta to zapravo znači? To znači da su ljudi dnevna bića, aktivna u poslovima koje obavljaju, a da je noć vreme kada se odmaraju. Naše spavanje je rezultat prilagođavanja prirodnom ritmu, iz dva razloga - zbog štednje energije i zbog skrivanja od opasnosti koju nosi noć.

* Logično je da ljudi tokom života različito spavaju. Od čega to zavisi?

- U različitim periodima života ljudi spavaju različito. Beba istim ritmom spava pre rođenja i tokom prve godine. Ima takozvano polifazno spavanje u trajanju od 10 do 12, pa i 14 sati. Praktično se budi samo kad treba da jede, a onda ponovo tone u san. Već od druge godine počinje da spava jedanput ili dva puta dnevno i polako prelazi u bifazno spavanje. Svojim “uvremenjivanjem” počinje da se prilagođava fizičkim okolnostima kao što je svetlo, električna rasveta, večernja televizija. Međutim, bez obzira na moć “uvremenjivanja”, deca bi trebalo da imaju svoj ritam spavanja. Vrlo je važno da legnu na vreme, jer se određeni hormoni rasta luče u prvom delu noći. Ukoliko se njihovo spavanje poremeti, dolazi do poremećaja cirkadijalnog ritma. Taj ritam predstavlja biološki dnevni ritam na koji je naviknuto naše telo. Ovaj ritam u mozgu reguliše proizvodnju hormona, a deluje i na rad srca, jetre, želuca, odnosno podržava normalno funkcionisanje celokupnog organizma. Zato, ukoliko se poremeti ovaj ritam dolazi do vegetativne disfunkcije, hormonskog poremećaja, i, na kraju, nesanice. U kasnijem dobu razvoja deca postaju napeta, nezadovoljna, depresivna, sa vrlo izraženom sklonošću ka uzimanju droga! Ovo bi, pre svega, trebalo da bude opomena roditeljima koji popuštaju pred zahtevima dece i dopuštaju im noćobdijenje, nauštrb kojeg oni sutradan ostaju u krevetu do jedan, dva sata po podne. Tako se nikada neće ispavati i vratiti u dobru psihofizičku formu, jer za noćno spavanje apsolutno ne postoji alternativa.

* Koliko treba da spavaju odrasli?

- Dužina spavanja kod odraslih osoba iznosi od 6 do 8 sati. S obzirom na to da ovaj prosek nije dovoljan za ispavanost svih, nekima je potrebno i više sati spavanja. Zbog toga se ljudi svrstavaju u kratke i duge spavače. U svakom slučaju, osoba treba potpuno da se ispava kako bi njene funkcije mozga bile u potpunosti oporavljene.

* Šta je još važno za dobru ispavanost?

- Osim dužine, važan je i ritam odlaska na počinak. Ako je ikako moguće, trebalo bi uspostaviti relativno ustaljeno vreme spavanja i ustajanja. Jer, i svako produženo spavanje od uobičajenog stvara osećaj mrzovolje, lošeg raspoloženja i smanjene koncentracije. Zato je produženo spavanje vikendom, kao nadoknada za prethodne radne dane, potpuno kontraproduktivno. Veoma je bitno da osoba tokom spavanja, “po svaku cenu”, uđe u najdublju, takozvanu REM fazu, koja je najzdraviji deo spavanja. Bez nje čovek nije do kraja ispavan, odnosno njegov organizam nije u potpunosti odmoren i oporavljen. REM spavanje traje od 20 do 30 minuta, pet do šest puta tokom noći, a kod dece čak između deset i dvanaest puta.

* Neretko odlazimo u krevet opterećeni problemima. Kako se to odražava na kvalitet spavanja?

- Zaspati opterećen problemima, znači često buditi i imati košmaran i isprekidan san... Praktično, može celu noć da spava, ali njegov subjektivni osećaj po buđenju je - neispavanost! Ako je učestala ona može da dovede do poremećaja spavanja, koja, na duže staze, vodi u psihosomatske poremećaje i depresiju.

* Do čega dovodi loše spavanje?

- Iskidano spavanje ili iskidan san izaziva zapušen nos, loš položaj prilikom spavanja, intoksikaciju, odnosno otrovanost nervnog sistema cigaretama. Zato, ukoliko je osoba pušač, poslednju cigaretu bi trebalo da zapali od šest do sedam sati pre spavanja. A ujutru obavezno svi da doručkuju. Pojedine osobe, zbog teških organskih oboljenja mozga i stresa, mogu san i da izgube. Takvi ljudi spavaju vrlo malo, ili kad im to bolest, ili stresno stanje, dozvoli. Suprotno tome, zdrav san je garancija ravnoteže svih organa, ćelija, svežine kože... Kod ljudi koji rade noću, kao i onih koji “noću žive”, loše posledice nespavanja neće se ispoljiti odmah već tek posle deset do petnaest godina. Takve osobe najčešće imaju poremećaj krvnog pritiska, metabolizma, hormona, kao i seksualne funkcije.


NEISPAVANOST

Neispavani ljudi nisu u stanju da se usredsrede na određene poslove koje obaljaju, jer gube koncentraciju. To može biti intelektualni rad ma koje vrste, ili manuelan, pri čemu vožnja automobila posebno može biti opasna. Zbog lošeg i nedovoljnog sna kratkoročno može da se gubi i pamćenje, zbog čega posebno trpe osobe koje se bave umnim poslovima.

Nespavanje ili loše spavanje nepovoljno utiče na celokupan organizam, jer ruši odbrambene mehanizme i otvara prostor za delovanje svih infekcija. Zato su nedovoljno ispavani ljudi podložniji oboljevanju od prehlade i gripa.

Vrlo je važno pronaći način da se odspava dovoljno i kvalitetno. U suprotnom, premalo sna može dovesti do povećane mogućnosti nesreće u saobraćaju, oboljevanja od dijabetesa i srčanih bolesti, kao i gojaznosti. Istovremeno, smanjuje se mogućnost reakcije i pamćenje novih podataka, a povećava mogućnost upadanja u depresivna stanja.


TOPLO MLEKO I MIRISNA KUPKA

Radi dobrog spavanja trebalo bi izbegavati alkohol, teška jela, kofein i nikotin. Pred spavanje treba pojesti nešto lagano i popiti šolju toplog mleka, nikako u krevet ne treba odlaziti gladan. Na spavanje, uvek treba ići u isto vreme, da bi organizam prepoznao da je vreme za počinak. Treba spavati na udobnom krevetu, i u sobi gde vlada tišina. Pred spavanje ne treba gledati televiziju i ne raditi teške vežbe, osim laganih vežbi za rastezanje. I obavezno se okupati u toploj mirisnoj kupki.