ZA pet do 10 godina pacijentima sa uznapredovalim karcinomima koji su prošli sve vidove lečenja, i sa lošom prognozom, imunoterapija će produžiti život za dve godine, a trećinu će moći da izleči!

Ovo su tvrdnje stručnjaka, onkologa i naučnika iz razvijenih država koje ubrzano rade na uvođenju novih, već ispitanih lekova. Imunološka terapija uspešno se koristi u lečenju metastatskog melanoma, zasad u SAD i mnogim evropskim zemljama, dok je našim pacijentima i dalje nedostupna. Neki od lekova su još u različitim fazama kliničkih ispitivanja.

Imunoterapija je pre nekoliko godina uvela revoluciju u lečenju raka. Nakon što je ranije, ciljana terapija raka znatno poboljšala mogućnosti lečenja kod nekih malignih oboljenja, imunoterapija sada daje još više nade.

- Radi se o metodi lečenja koja koristi odbrambeni sistem organizma za uništavanje tumora, a onkolozi tvrde da bi mogla radikalno da izmeni uobičajene metode lečenja raka i poštedi neke pacijente toksičnih efekata hemoterapije. Sva dosadašnja klinička ispitivanja pokazala su revolucionarne efekte u lečenju karcinoma jajnika, želuca, mokraćnog sistema i drugih oblika raka - otkriva u intervjuu za "Večernje novosti" profesor dr Eduard Vrdoljak, onkolog Klinike za onkologiju i radioterapiju u Splitu, koji je u Srbiji bio gostujući predavač na nedavnom Simpozijumu onkologa.

* Na čemu se zasniva imunoterapija?

LEK KROZ INFUZIJU
* KAKO se primenjuje lek?
- Reč je o monoklonalnim antitelima koji se daju u obliku infuzije u tronedeljnim intervalima i vrlo se lako podnose i primenjuju, znatno lakše od hemoterapije.

- Imunološki sistem nadzire i kontroliše organizam i uništava rak u njegovom nastanku. To se zove teorija nadzora raka. Po toj teoriji rak stalno nastaje u našem organizmu, pod uticajem recimo pušenja, ili lošeg genetskog materijala, ali ga imunološki sistem prepoznaje na vreme i uništava. Što znači, rak je greška imunološkog sistema, odnosno predstavlja slabost imuniteta. Tek nedavno smo to otkrili.

* Kako dolazi do te greške?

- Rak ima sposobnost da blokira imunološki sistem, i to čini pomoću posebnih molekula, koji se zovu CTLA4 i PDL1. Istraživanjem ovih molekula stvoren je pre desetak godina lek protiv raka kože - "ipilimumab", koji blokira molekul CTLA4. Zahvaljujući tom otkriću danas je svaki peti bolesnik sa metastatskim melanomom živ. Onda smo saznali da postoje i drugi receptori kojima rak blokira imuni sistem i na osnovu toga razvili smo dva leka - "nivolumab" i "pembrolizumab". Oni "napadaju" protein PD-1, molekularnu kočnicu koja sprečava imuni sistem da vidi tumore kao napadače, omogućavajući raku da preživi. Moje verovanje je da ćemo uspeti da izlečimo svakog četvrtog bolesnika sa uznapredovalim rakom, a koji su inače živeli najviše godinu dana.

* Da li će se ovaj lek koristiti i za druge vrste raka?

- Lečiće se pacijenti sa nemikrocelularnim i pušačkim tumorima pluća, zatim tumorima bubrega, malignim melanomima, tumorima mokraćnog trakta, kao i takozvanim mikrosatelitsko nestabilnim tumorima debelog creva. Verovatno će se ovako lečiti 50 do 60 odsto svih tumora, a izlečiti od 15 do 30 odsto teško obolelih.

* U kojoj fazi će se primenjivati lek?

- Zasad imamo rezultate samo za karcinome u završnoj fazi, ali izgleda da je imunoterapiji svejedno. Jer, kad nešto deluje, deluje.

* Da li postoje pacijenti koji, ne bi mogli da se leče na ovaj način?

- Već se razvijaju određeni biomarkeri da bi se suzila populacija za primenu tih lekova.