GOJAZNA deca su gotovo sigurno budući pacijenti na kardiologiji, endokrinologiji, imaće mnogo veći rizik od dijabetesa, i drugih hroničnih bolesti koje prerano odnose živote. Iako smo svi svesni koliko je gojaznost opasna po zdravlje, gotovo svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma. Poslednje istraživanje zdravstvenog stanja stanovništva, koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", pokazalo je da se po broju mališana sa viškom kilograma uklapamo u svetski trend - epidemiju gojaznosti.

Za samo nekoliko godina, broj gojazne dece je sa 8,5 odsto porastao na 13,7, ali su te brojke realno i veće, upozorava profesor dr Dragan Katanić, pedijatar-endokrinolog, načelnik Odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine:

- Kada se navedenim procentima dodaju i prekomerno uhranjena deca, broj dece koja imaju višak kilograma iznosi verovatno oko 17 odsto. Gojaznost je u najvećem broju slučajeva rezultat povećanog unosa kalorija i smanjene energetske potrošnje. Deca previše sede, satima su ispred televizora, računara, čak i kada idu na sportske aktivnosti, vozimo ih automobilom.

* Da li to znači da je glavni uzrok epidemije gojaznosti preterana ishrana uz premalo aktivnosti?

- Broj gojazne dece uporno raste u Americi i Evropi, kao i kod nas. Učestalost hormonske gojaznosti (snižena funkcija štitaste žlezde - hipotireoza i povećana funkcija nadbubrežnih žlezda - Kušingov sindrom) minimalna je. Takođe, sindromna gojaznost (Prader - Vili) slabo je zastupljena i povezana je sa mentalnom retardacijom, tako da se Svetska zdravstvena organizacija na globalnom planu do sada mnogo više borila protiv infektivnih bolesti (tuberkuloza, malarija, HIV) i dijabetesa. Verovatno će zbog epidemije gojaznosti kod odraslih i dece narednih godina morati da razvije strategiju za borbu protiv ove bolesti.

UTIČE I DOJENjE * Manje od 13 odsto beba isključivo sisa do šest meseci, da li i to nosi rizik od kasnije gojaznosti?
 - Razmatrajući neonatalni period, poznate su činjenice da su deca sa malim porođajnim parametrima kasnije sklona gojaznosti i dijabetesu. Kada majka nema dovoljno mleka, namerno prave koncentrovanije preparate, kada dete plače zbog žeđi, što majka tumači kao glad i tako mu dodaje kilograme.

* Kada se može reći da dete ima preteranu težinu, a kada je gojazno?

- Gojaznost se definiše kao uvećanje težine (telesne mase) za najmanje 20 odsto od idealne ili povećanje Body Mass Indeksa (BMI) iznad 97 percentila na krivuljama prema uzrastu deteta. BMI se dobija deljenjem težine, izražene u kilogramima sa kvadratom visine, izražene u metrima. Prostor između idealne težine i gojaznosti pripada prekomernoj uhranjenosti.

* Da li deo uzroka gojaznosti leži u kulturološkim faktorima, kod nas majke često strahuju da dete nije dovoljno uhranjeno?

-Glavni razlozi nastanka obične gojaznosti su upravo kulturološki. To znači pogrešan stav o hrani i fizičkoj aktivnosti. Na Balkanu, koji je patrijarhalno uređen, rizici za gojaznost su prvo muško dete, male porođajne mere, kontakt sa bakama, operacije (slabija pokretljivost i obilje hrane) i polazak u školu (više sedenja). Takođe, lekovi za neke hronične bolesti (lekovi za epilepsiju, kortikosteroidi) tokom tretmana uvećavaju težinu. Dnevno-noćni ritam, preko hormona kortizola, takođe ima veze sa gojaznošću. Dugotrajna budnost u kasne noćne sate doprinosi pretvaranju mišićnog tkiva u masno tkivo.

* Istraživanje je pokazalo da se bar 80 odsto dece jednom do dva puta nedeljno bavi fizičkom aktivnošću - da li je ovo dovoljno?

- Svako dete, a naročito gojazno, trebalo bi da ima organizovanu rekreativnu aktivnost najmanje četiri puta nedeljno po sat vremena, koja aktivira sve mišićne grupe. Šetnja nema mnogo efekta jer rade smo listovi. Vožnja biciklom takođe nema velikog efekta, jer rade uglavnom butni mišići. U dečjem uzrastu se preporučuju plivanje, kolektivne igre, borilački sportovi, aerobik, džez balet. Vreme koje dete provodi pred ekranom kompjutera ili televizora treba redukovati na 45 minuta dnevno.

* Kakve su mogućnosti za lečenje gojazne dece?

- Osnovni pristup lečenju gojaznog deteta je eliminaciona dijeta - bez sokova, mineralne gazirane vode (otvara apetit), slatkiša, domaćih kobasica i kulena (crvena paprika otvara apetit), grickalica, banana i začina (origano, biber, crvena paprika, beli i crni luk). Polovina tanjira treba da je povrće (obično dve vrste), četvrtina belančevine (jedno jaje ili meso ili riba ili sir), a preostalu četvrtinu čine jedno parče hleba ili pirinač ili testo ili krompir.

*

Šta kada promena ishrane nije dovoljna?

- Na Zlatibor u Specijalnu bolnicu Čigota upućuju se ekstremno gojazna deca starija od 12 godina, radi edukacije i redukcije težine pod lekarskom kontrolom. Kada je dete morbidno gojazno (BMI najmanje 40 kg/m2), ima komorbiditet (sklonost dijabetesu, poremećaj lipidnog statusa, hipertenziju), a konzervativno lečenje je bezuspešno tokom šest do 12 meseci, razmišlja se o hirurškoj intervenciji, koja podrazumeva resekciju želuca (smanjenje njegove zapremine i rada).

* Da li većina gojazne dece postaju gojazni odrasli?

- Zabluda je da se sva gojazna deca izduže u pubertetu, jer polni hormoni (testosteron i estradiol) otvaraju apetit. Ukoliko dete uđe gojazno u pubertet, velika je šansa da tako ostane i u odraslo doba.

* Koje posledice možemo da očekujemo za zdravlje odraslih ako problemu dečje gojaznosti ne pristupimo ozbiljno?

- Obično se gojaznost u dečjem uzrastu smatra rizikom za šećernu bolest, poremećaj masnoća u krvi, povišen krvni pritisak, srčana oboljenja, zglobne smetnje i depresivne krize.

* Gojaznost je faktor rizika i za kasniji infertilitet?

- Gojazni mladići često će imati problem sa potencijom i sterilitetom, a devojke poremećaje menstruacije. Kod gojaznih devojaka povećan je rizik za tumore dojke u kasnijem životu, jer se kod njih muški hormoni (koje normalno luče nadbubrežne žlezde) transformišu u masnom tkivu u ženske, i dolazi do hiperestrogenemije. Masno tkivo pretvara muški hormon (testosteron) u ženski hormon (estradiol).

PIKVIKOV SINDROM

* Gojazna deca imaju problema i sa disanjem?

- Kod morbidno gojazne dece, zbog sala u stomaku, ne postoji dijafragmalno disanje (grudni koš ne može da se širi prema dole prilikom udaha), te oni imaju smanjenu plućnu ventilaciju. Zbog toga dolazi do porasta ugljen-dioksida u krvi, sa posledičnim padom koncentracije i pospanošću. Ovo stanje se naziva Pikvikov sindrom.