Margarin ili maslac, mnogima omiljeni namazi, ujedno su i izvor dileme koja je od ove dve namirnice više kalorična, koja sadrži više holesterola, koliko je često konzumirati... Nutricionisti ističu da između ova dva proizvoda postoji drastična razlika u strukturi, ali im je kalorijska vrednost približno ista.
Margarin se koristi najčešće kao namaz ili za kuvanje i pravljenje kolača. Dobija se iz ulja i masti koje su mnogo jeftinije sirovine od onih za proizvodnju maslaca. Za razliku od njih, maslac u osnovi sadrži mleko, slatku, kiselu ili kiselu pasterizovanu pavlaku. Osnovnu masu predstavlja mlečna mast, sa čak 83 odsto.
Za proizvodnju margarina najčešće se koriste palmino, kokosovo, kikirikijevo, sojino i pamukovo ulje, pri čemu se vodi računa da nijedan prirodan ukus masti i ulja ne sme preći u margarin. Margarin mora biti bez ukusa, sličan, ali ne i identičan ukusu maslaca, treba brzo da se otopi u ustima. Na sobnoj temperaturi trebalo bi da je lako maziv, a na temperaturi frižidera umereno čvrst.
Najbolji su margarini od biljnih ulja, jer ne sadrže holesterol. Mana dijetalnih margarina je što sadrže najviše vode, a samo malo masti. Margarini su, inače, obogaćeni liposolubilnim vitaminima A, D i E, sadrže lecitin kao emulgator, kao i neophodne aditive. Iskoristljivost ovih sastojaka je između 94 i 96 procenata.
Maslac ima veliku biološku i nutritivnu vrednost, jer sadrži oko dvadeset optimalno izbalansiranih masnih kiselina, od kojih najveću biološku vrednost ima esencijalna arahidonska kiselina. Maslac je najsvarljivija mast iz grupe životinjskih, jer mu tačka topljenja odgovara temperaturi ljudskog tela. Osim toga, predstavlja prirodnu emulziju masti i vode, u kojoj ima lecitina.
Maslac sadrži dosta natrijuma, kalcijuma, fosfora, kalijuma i magnezijuma, kao i male količine gvožđa. Važan je izvor vitamina A, kao i provitamina vitamina A, odnosno karotena, koji varira u odnosu na godišnje doba. Ima i izvesnu količinu vitamina E i D, a iskoristljivost maslaca je 96 odsto!
Za razliku od margarina, maslac sadrži veliku količinu holesterola. Ali, da bi ovaj holesterol uticao na nivo holesterola u krvi, čovek bi morao da unosi nezamislivo velike količine maslaca.

LOŠI ZA SRCE I HOLESTEROL

Najnovija istraživanja obavljena sa ove dve namirnice na Harvardu, pokazala su zanimljive rezultate. Nekontrolisano konzumiranje margarina može povećati srčane bolesti za 53 odsto kod žena u odnosu na konzumiranje maslaca. To je zato što margarin ima izuzetno visok sadržaj masnih kiselina. Upravo one utrostručuju rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Margarin, takođe, povećava loš, a smanjuje dobar holesterol, petostruko povećava rizik za nastanak raznih oblika karcinoma, smanjuje kvalitet majčinog mleka, imunitet i imune reakcije organizma, kao i proizvodnju insulina.
Što se tiče maslaca ovo istraživanje iznosi niz prednosti u prilog ovoj namirnici. Pa tako, konzumiranje maslaca povećava apsorpciju mnogih drugih hranljivih sastojaka iz drugih namirnica. Maslac je ukusniji od margarina i može poboljšati ukus druge hrane. Međutim, maslac sadrži masti i holesterol zbog čega ga treba konzumirati u manjim količinama. Važno je i podsetiti da je maslac prisutan u ishrani vekovima, dok se margarin koristi od pre sto godina.

PROTIV PODLIVA
Bol praćen podlivom, nastao usled snažnog udarca, može da se ublaži i umiri margarinom na krajnje jednostavan način. Zagovornici narodne medicine tvrde da se margarinom brzo i efikasno umiruje bolno mesto, sprečava nastanak hematoma i kod dece i kod odraslih.
Ova namirnica je delotvorna jer zbog hladnoće donosi trenutno olakšanje, a vitamini A, D i E doprinose izlečenju bolnog mesta kada se upiju u kožu. Prilikom odabira margarina treba voditi računa da sadrže što veći procenat nezasićenih masnih kiselina i vitamina i da ne poseduju transmasne kiseline.