Šetnja oazom Mediterana nad kanjonom Nišave

Boris Subašić

10. 10. 2016. u 11:43

Шетња оазом Медитерана над кањоном Нишаве
Reporteri "Novosti" prošli rimskim putem na litici Sićevačke klisure. Lepota se rečima ne može iskazati, niti opisati. Na ovim čudesnim prostorima su živeli ljudi još u ledenom dobu

JEDINO mesto u Srbiji gde može da se doživi čudesno kupanje u mirisu žalfije nalazi se na svega dvadesetak kilometara od centra Niša, na obronku Svrljiških planina koji se vertikalno survava u Sićevačku klisuru. S druge strane ove divovske vodene probojnice, koju samo Đerdapska klisura prevazilazi veličinom, nalazi se Suva planina na kojoj takođe buja retko i lekovito bilje, kakvog nema sve do primorja.

Reči francuskog putopisca Lamartina kad je prolazio Sićevačkom klisurom: "To se rečima ne može iskazati, niti se perom može zabeležiti, to se samo golim okom može videti", najbolje ilustruju utisak koji na posetioca ostavlja ovo mesto.

Ipak, uprkos blizini Niša i dobroj saobraćajnoj povezanosti, posetilaca nema mnogo, iako se ovaj čudesni kraj reklamira lepim fotografijama na mnoštvu turističkih brošura i sajtova. Razlog je slaba praktična turistička signalizacija i nedovoljno obeležene pešačke staze kroz prostor nedirnute prirode koji nikoga ne može ostaviti ravnodušnim.

Mali trud i ulaganja su potrebni da prvo sama Srbija, a zatim i svet, otkriju Sićevačku klisuru koja je čudesna bilo da se govori o njenoj klimi, prirodnim lepotama ili istoriji. O blagorodnosti ovog prostora govore nedavna arheološka otkrića u pećini Balanici koja svedoče da je Sićevačka klisura bila prijatno mesto za život gde su ljudi obitavali čak i u vreme ledenog doba. Naučnici kažu da su otkrića u Sićevačkoj klisuri dokaz da je ovaj deo Balkana bio tada kapija Evrope i utočište u kome su kao u Nojevoj barci, ljudi, biljke i životinje našli sklonište od večnog leda.

Čudo Sićevačke klisure najlepše je doživeti u Gradištanskom kanjonu, njenom najdramatičnijem delu dugom 5,5 km čije se litice spuštaju vertikalno u dubinu oko 400 metara. Nedaleko od ivice ponora, zaklonjen zelenilom teče dobro očuvani ogranak najvažnijeg puta antičkog sveta, rimski Vija Militaris, koji je spajao sredozemne luke s Podunavljem. Retko preostalo stanovništvo sela nad klisurom sačuvalo je kroz predanje sećanje na burnu prošlost, pa i današnju poljsku saobraćajnicu naziva Rimski put. Njegove bankine od naslaganog velikog kamenja i danas su očuvane u velikoj dužini kao i podzidi na mestima gde je bio ugrožen erozijom. Put iznad klisure je bio namenjen pešacima i karavanima konja, pa je projektovan tako da su usponi lagani i prijatni za hodanje i povremeno izlaze na fantastične vidikovce. Nažalost, nije preporučljivo kretati šetnju Rimskim putem bez iskusnog vodiča, jer je samo delimično obeležen, a povremeno je zarastao u žbunje i šumu, iako je reč o potencijalnoj turističkoj atrakciji.

ANTIČKI VINOGRADI

Žalfija, lekovita biljka karakteristična za topla mediteranska područja, svoje stanište daleko od mora našla je u Srbiji, u Sićevačkoj klisuri zahvaljujući njenoj čudesnoj klimi. Posmatrajući sa uspona Rimskog puta koji vodi ka vrhu Pleš bregove kraj sela Gradišta, jasno su uočljivi prastari terasasti vrtovi koji obavijaju kupasta uzvišenja u koncentričnim krugovima, u mediteranskom stilu. Na tim kružnim poljima i sad se mogu pronaći izdanci drevne podivljale vinove loze po kojoj je ova klisura bila čuvena.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije