Homolje u pesmi i zlatu

Miroslav Stefanović

26. 04. 2016. u 14:19

Хомоље у песми и злату
Kučevo sa okolnom ima poseban šarm i zanimljivu istoriju. Kraj je poznat po jagnjetini, medu, pečurkama, siru i lekovitim travama sa obližnjih planina. U mnoštvu pećina najpoznatije su Ravništarka i Ceremošnja

DREVNI narodni običaji, neobična, često mistična verovanja, burna istorija, šarm i patina davnih vremena. I, zlato! Kad se pomenu Homolje i Kučevo prva asocijacija su planine, šume, u davna vremena hajduci, narodna nošnja živopisnih boja, bogata kuhinja i, naravno, zlato.

Kučevo je simpatična varošica koja kao da se sakrila u nedrima Homoljskih i Zviždskih planina, zaklonjena masivom Severnog Kučaja. Priroda je ovom mestu i ovom kraju podarila ono što bi svako poželeo: zlatonosnu reku Pek.

-Čitav ovaj kraj je prepoznatljiv po rudarstvu i po tome što je bogat zlatom -pojašnjava Nebojša Brsanović, direktor Turističke organizacije Kučeva.-Nekada je na obalama Peka bilo mnogo tragača-ispirača zlata. Danas, tek po koji. A da zlata u Peku ima, to niko ne spori...

Početkom 20. veka zlato se ovde vadilo i bagerima. Hroničari su zabeležili da je od 1934. do 1955. godine specijalni bager izvadio oko sedam tona zlata. Uporni tragači su se, ipak, uzdali u zlatonosni Pek.

-Najvažniji alat svakog tragača su lopata, pralište i ispitak - tvrdi Živorad Jakobović, ispirač zlata iz sela Voluje.- Mukotrpan je to posao, pun neizvesnosti, ali ako sreća posluži, zarada je sasvim pristojna.

Nije Kučevo poznato samo po zlatu i po njegovim ispiračima, po tragačima za ovim plemenitim metalom. Ovde se već decenijama održava Smotra izvornog stvaralaštva "Homoljski motivi". Prelepa manifestacija koja je uspela da sačuva autentičnost, drevne narodne običaje i da okupi folklorna društva iz cele Srbije.

Imaju ova varošica i njena okolina i mnogobrojne pećine, od kojih su najpoznatije Ravništarka i Ceremošnja. Prva se ponosi samo jednom kitnjastom dvoranom po imenu "Crni dvorac", a Ceremošnja sa tri velike dvorane. Sve ostalo im je zajedničko: prelep pećinski nakit i ambijent koji odmah oduševi svakog posetioca. Po lepoti je takođe poznata i Dubočka pećina. Sa puno uvažavanja svoje bogate prošlosti, u Kučevu će vam kazivati i o arheološkom nalazištu Kraku Lu Jordan, rimskom rudarsko-metalurškom centru iz trećeg veka nove ere.

Iznedrio je ovaj i mnoge poznate ličnosti: u Kučevu je rođen Đorđe Marjanović, legenda domaće zabavne muzike; obližnje selo Neresnica je rodno mesto velikog srpskog pesnika Stevana Raičkovića, a čuvena predratna glumica Žanka Stokić je deo detinjstva provela u Rabrovu, selu nadomak Kučeva.

Reke, vodopadi, vrela, jezera, vodenice. Široka je lepeza prirodnih lepota Kučeva i njegove okoline. Ako je išta priroda mogla da podari ovom kraju onda su to šume i reke. Ali, zlatonosne reke! Nije zato neobično što svaka priča ovde počinje i što se završava o zlatu. Uostalom, ispiranjem zlata na Peku bavili su se Kelti, Rimljani, Sloveni. Opčinjen lepotom Zvižda, ali i zlatom kralj Aleksandar Karađorđević je u blizini Peka sebi sagradio vilu, a njegov bager je iz reke vadio zlato.

Homoljsko jagnje, med, pečurke, sir, lekovite trave sa obaližnjih planina. Hrana je ovde iz netaknute prirode, a recepti mnogih specijaliteta se prenose s kolena na koleno. Bili smo u prilici da probamo i da vidimo kako Miladin Sulejmanović iz Petrovca na Mlavi priprema čuvene "vlaške žmare".

-Ovčije meso se kuva celu noć - zabeležili smo njegov recept.-Od ostalih sastojaka tu su ovčije mleko, praziluk, kukuruzno brašno i zaprška. Dobro se sve to promeša, i eto hrane koju možete da probate samo u homoljskom kraju.

Kad sa brda "Jelena stena" pogledate na panoramu Kučeva i krivudavi, zlatonosni Pek učiniće vam se kao da je po ravnici Zvižda neko prosuo najlepše bisere. Na ovom brdu je iznikao i veliki metalni krst, i ono sada važi za omiljeno gradsko izletište, za vidikovac sa kojeg se, kao na dlanu, vidi kučevska varoš i čitava kotlina Zvižda.

Iako nove tehnologije i ukupna zbivanja u društvu i ovde donose promene, Kučevo je uspelo da sačuva ponešto od starog šarma i patinu prohujalih decenija. Zato ovde možete videti temperamentne vlaške igre i drevne narodne običaje, neobičnu nošnju, zaostavštinu koja se čuva i prenosi, osetiti kulturne vrednosti, čuti legende o hajducima, posebno o čuvenom Ivanu Babejiću, ali i legende o zlatu. Ponosi se Kučevo i Međunarodnim festivalom televizijskog etnološkog filma, baš kao i pozorišnim svečanostima "Žanki u čast".

Živi Kučevo životom simpatične, mirne varošice u uvek mističnom Homolju. Samo se reka Pek ne menja. Ona je podjednako zlatonosna kao i u davna vremena, krijući i dalje zlatni tovar i strpljivo čekajući nove tragače zlata...


KLISURE I POTOCI

KROZ stoletne bukove šume Zvižda teku brze reke i potoci, od kojih mnogi, baš kao i Pek, kriju zlato. Bistri planinski potoci, kako su zabeležili ovdašnji hroničari, ne protiču samo kroz živopisne klisure, već i kroz prelepe pećine. Jedan od takvih potoka, ili kanala kako ga ovde nazivaju, je u pećini Ravništarka. Dugačak je oko 500 metara.

Kad je vedro, sa najviših vrhova Zvižda se može videti i Dunav, i to u delu kad ulazi u Đerdapsku klisuru.


KAKO STIĆI

KUČEVO je od Beograda udaljeo oko 135 kilometara. Putuje se autoputem Beograd-Niš do isključenja za Požarevac, zatim zaobilaznim putem za Požarevac i dalje magistralnim putem do ovog mesta.

Od Požarevca je Kučevo udaljeno 54 km, od Majdanpeka 45, od Petrovca na Mlavi 30 km, koliko ima i do Golupca, na Dunavu. U gradu možete odsesti u hotelu "Rudnik".


Foto: Miroslav Stefanović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Sasa

26.04.2016. 15:02

Sve je tacno sto je napisano, ali samo treba razlikovati Zvizd i Homolje. To su geografska podrucja koja se granice. Homoljske planine ih razdvajaju. Kucevo je uslovno receno glavni grad Zvizda, a glavni grad Homolja je Zagubica. Posle drugog svetskog rata partijski mocnici su iz nekih razloga to izjednacili i zato se manifestacija Homoljski motivi odrzava u Kucevu, sto je besmisleno. To je isto kao kad bi se sabor u Guci odrzavao u Cacku, umesto u centru Dragaceva - Guci.

Boban

26.04.2016. 21:08

Sve je lepo napisano,za prirodu,za hranu i jos mnogo toga. Ali..... prava istina je da je taj grad stao u vremenu,prosto receno propao. Kada je bilo ovo zadnje glasanje nisam hteo a nisu ni mnogi ljudi koje znam da glasam za ni jednu stranku,jer od obecanja nema nista. Tacno je da imamo dve prelepe pecine,pravo prirodno bogatstvo. Verujte mi ljudi na rec,ko jednom ode taj vise nikad ne dodje. Put do pecina je unisten,skoro da asfalta vise ne postoji. Vrlo je opasno za autobuse sa decom .

Boban

26.04.2016. 21:15

Niko vise za taj put ne pita i ne vodi racuna. Vrlo je rizicno. Moteli samo sluze da se goste ljudi iz opstine jer oni ne voze njihove automobile vec drzavne. Opozicija grada Kuceva nista ne preduzima ni ona,i oni bi isti bili. Grad je propao,mladi odlaze sve vise. Deca su pocela da idu u Petrovac na Mlavi u izlazak. Ima nesto malo privatnih prodavnica i nekoliko kineskih,ali ni Kinezi nece dugo. Verujte mi ljudi da je jadno i bedno,žalosno.

Boban

26.04.2016. 21:21

Imali smo šumsko industrijski kombinat ( Šik ) to je sve propalo,pokradjene masine i prodate mnoge u stari gvozdje,sramota. Niko za nista ne odgovara. Putevi su nam uzasni.beda i jad. Sramota kako su nasi funkcioneri dozvolili,kako ih samo nije stid. Ko ne veruje neka dodje,neka ode do pecina,ali verujte mi da je istina,docice te tada i nikad vise. Jadno da jadnije ne moze biti. Sramota!!!

istok

26.04.2016. 22:09

I premijer je dosao pre neki dan u Kucevo i nikad vise...odneo je pobedu, gradjani su mu dali mnogo glasova i dobili obecanja (opet) da ce ovaj kraj dobiti moderne saobracajnice....istocna Srbija je lepa ali odavno zaboravljena od nasih politicara, putevi su nam kao u doba osmanlijskog carstva !