Gde si, brate... Te reči dobrodošlice uputila nam je žena, na tečnom srpskom jeziku, egipatski vodič u čuvenoj biblioteci u Aleksandriji. Čuvši da smo iz Srbije, iskoristila je priliku da nam se pohvali jedinim rečima koje zna na našem jeziku.

- Tome me je naučio Ivan, prijatelj iz Novog Sada. A ja njega našoj najlepšoj reči, “habibi” - ponosno je rekla.

Posle tri dana provedena u toj divnoj zemlji, dobro smo znali šta ta reč znači. “Ljubavi moja” - čulo se u skoro svakoj domaćoj pesmi koju smo slušali i programu koji smo gledali na egipatskoj televiziji. “Habibi” se preslikavalo i u skoro svakom kontaktu koji smo ostvarili s našim domaćinima tokom svojevrsnog vremeplova kroz istoriju najstarije civilizacije, kolevke ljudskog roda.

Obilazak mističnih piramida, hramova i katakombi i vožnju rekom Nil krunisali smo posetom kosmopolitskoj Aleksandriji i jednom od njenih čuda - najvećoj javnoj čitaonici na svetu.

Svaki pedalj te svetske riznice knjiga i znanja koja sažima kulturu čitavog sveta u pisanoj reči, opravdava taj epitet. Aleksandrijska biblioteka je u pravom smislu reči - čudo. Bila je to i onda, 300 godina pre nove ere, kada je u vreme dinastije Ptolomeja sazidana po ideji Demetrija iz Falerona, Aristotelovog učenika, i kada je posedovala 70.000 svitaka od papirusa. To je i danas, izgrađena kao moderno, nesvakidašnje zdanje na 40.000 kvadratnih metara, sa dva miliona knjiga napisanih na 80 jezika.

A sve je počelo davno, kada su u tu, nekada zamišljenu prestonicu sveta počeli da pristižu istraživači i naučnici svetskog glasa. Oni su se okupljali u biblioteci koja je bila mesto za inspiraciju, gde su pisali veliki učenjaci onoga doba, smišljajući izume, poput Heronovih koji se i danas koriste. Tada su stvoreni katapult, mašina za proricanje, mehanizmi za otvaranje vrata, za paljenje vatre, preteča današnjeg mitraljeza... U to vreme je, u toj biblioteci, na osnovu posmatranja rasporeda zvezda i merenja Sunčeve senke u Aleksandriji i Asuanu, otkriveno i da je zemlja okrugla i izračunat je njen obim sa, za ono vreme, zanemarljivim odstupanjem od oko 80 kilometara. Iz te kuće nauke stizali su i proračuni za svetionik Faros, jedno od sedam svetskih čuda antičkog doba.

Jedan od izvora znanja naučnika bile su knjige koje su pristizale iz celog sveta. Do njih se, između ostalog, dolazilo i obavezom posada svih brodova koji pristaju u aleksandrijsku luku da ih daju na prepisivanje prevodilačkoj radionici kako bi primerke upućivali drugima, a jedan ostao matičnoj biblioteci.

Tako je bilo tokom tri veka, sve dok 48. godine, u vreme Cezara i Kleopatre, biblioteka nije izgorela u požaru. Svesna gubitka, Kleopatra je, po ugledu na uništenu biblioteku, na drugom kraju grada podigla novu, koja će u narednih 400 godina biti centar pisane reči, kulture i nauke na Mediteranu. I kasnije su je, poput kalifa Omara Damaskog, koji je 642. godine spalio sve zapise koji su bili u suprotnosti s Kuranom, razni osvajači uništavali, mada su njenom nestajanju doprineli i zemljotresi, poplave...

Ideja o osnivanju moderne Aleksandrijske biblioteke potekla je sa Univerziteta tog grada 1974. godine. Unesko je podržao ideju, i 1989. godine norveška arhitektonska kompanija “Snoheta” izradila je projekat biblioteke. Realizacija ovog ambicioznog projekta koštala je 220 miliona dolara i trajala je oko 20 godina. Tako je 2003. godine stvorena jedanaestospratnica od stakla i betona koja oblikom podseća na ogromni solarni disk okrenut ka moru, koji simbolizuje rađanje Sunca. U blizini je i Planetarijum, arhitektonsko ostvarenje u obliku kugle koja simboliše Mesec.

Krov je staklen, unutra izgleda kao kapak, a spolja kao trepavice, kako bi sunce nesmetano osvetljavalo unutrašnjost. Na granitnom zidu koji gleda na jug uklesana su slova većine svetskih pisama, što predstavlja promociju nacionalne, kulturne i jezičke šarolikosti koja se čuva u ovoj građevini.

MIROSLAVLjEVO JEVANĐELjE

U svom sklopu Biblioteka poseduje najveću javnu čitaonicu na svetu, kapaciteta pet miliona knjiga, u koju može da stane 2.500 čitalaca. Dostupno je 320 računara sa besplatnim internetom. U njenim odajama smešten je i Muzej starina, a u riznicama je i kolekcija naših vrednih knjiga, među kojima je i Miroslavljevo jevanđelje, dar naše zemlje ovoj prestižnoj kulturnoj ustanovi.