Tuđe cenimo, a zaboravljamo svoje duhovno blago

Tatjana Loš

05. 01. 2015. u 13:12

Manastiri Srbije - sveta zemlja, nacionalni simbol i svedoci zadivljujuće istorije. Na teritoriji države se nalazi 212, od kojih 54 ima status spomenika kulture

Dok čekamo da uđemo u evropske i svetske duhovne hramove, spremni da izdvojimo i vreme i novac, često zaboravljamo na sopstvena bogatstva. A ako je Srbija u nečemu bogata, onda je u manastirima. Na našoj teritoriji nalazi se čak 212, od kojih 54 ima status spomenika kulture, a Sopoćani, sa Đurđevim stupovima i crkvom Svetog Petra i Pavla, Studenica, srednjevekovni sakralni objekti na Kosovu - Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodica LJeviška, uvršteni su na Uneskovu listu svetske baštine.

Nemanjići su nam u amanet ostavili neke od najlepših hramova, ali su tradiciju ktitorstva nastavili i ostali srpski vladari, vlastela, narod... Manastiri su nekada predstavljali crkveno-administrativne centre, sedišta patrijarha, mitropolita i episkopa, ali su dugo bila i glavna učilišta, a ne samo molitvena mesta i čuvari nacionalne svesti. Neprijatelji su ih rušili i palili, a oni su ponovo dizani iz pepela i nastavljali život.

Svaki od njih je priča za sebe koja vraća u prošlost, pruža spokoj i nudi uživanje u tišini. Ne kaže se bez razloga da se jedan narod ne može upoznati ako se ne poznaje istorija njegovih duhovnih objekata. Zato, ukoliko već niste, uvrstite ih na listu "obavezno videti", saznajte zbog čega im je arhitektura posebna, kakve riznice čuvaju, po kojim freskama se prepoznaju...

Studenica

Ako vas put nanese u okolinu Kraljeva, obavezno posetite jedan od najvećih i najveličanstvenijih srpskih manastira u dolini borove šume, uzor kasnijim zadužbinarima, čuven po riznici prelepih fresaka iz 13. i 14. veka i monumentalnoj kompoziciji "Hristovog rođenja" na središnjem delu zida. Studenicu, u dolini istoimene reke, podigao je veliki župan Stefan Nemanja kao glavnu zadužbinu i dinastički mauzolej. Prvi deo radova je završen do 1196, a kada je Nemanja otišao u Hilandar i ustupio presto sinu Stefanu, novi vladar je postao i novi zadužbinar. Sava Nemanjić je u Studenicu preneo mošti oca, koji se zamonašio pod imenom Sveti Simeon, čime je ovaj hram stekao status Velike Lavre, postajući politički, duhovni i kulturni centar srednjevekovne Srbije. Sređivali su ga i ulepšavali i knez Vukan i kraljevi Radoslav i Milutin.

U sklopu ovog manastirskog kompleksa nalaze se Bogorodičina, crkva Svetog Nikole, Svetih Joakima i Ane, dobro očuvani temelji one posvećene Svetom Jovanu Krstitelju, Gornja i Donja isposnica Svetog Save, konačište i monaški konaci. Spoljašnost Bogoridičine crkve osvaja na prvi pogled poliranim belim mermerom i ukrasima na fasadi i vratima. Romanika i vizantijski stil ovde su se savršeno "sudarili", stvarajući novu arhitektonsku školu - rašku. U prvoj polovini 20. veka ovaj manastir je imao sopstvenu hidrocentralu, što je govorilo o njegovoj vrednosti. Pre nekoliko godina je sagrađen konak koji pruža kompletan užitak u manastirskom okruženju, čarobnoj prirodi, pa i ukusnoj tradicionalnoj trpezi.

Mileševa

Iza sina Stefana Nemanje, kralja Vladislava, ostao je manastir Mileševa kod Prijepolja. Podigao ga je po uzoru na Studenicu i Žiču, u raškom stilu i u njega položio mošti strica, Svetog Save, ali su ih Turci 1594. godine preneli u Beograd i spalili.

Na težini dobija i zbog činjenice da je bilo mesto krunisanja cara Dušana i Tvrtka Prvog Kotromanića, Stefan Vukčić je u njemu 1446. godine sebe proglasio "hercegom od Svetog Save", a kralj Vladislav je tu sahranjen.

NJegova najveća vrednost možda su freske, a među njima dominira jedna od najlepših u čitavoj Evropi - Beli anđeo. Nastala je u 13, ali je u 16. veku preko nje naslikana druga. Tek četristo godina kasnije je izvorna slika ponovo zasijala. Nema sumnje da će vas anđeo odeven u belo koji, dok sedi na velikom kamenu, mironosicama pokazuje prazan grob Isusa Hrista, osvojiti.

Đurđevi stupovi

Na šumovitom uzvišenju iznad Novog Pazara nalaze se velelepni Đurđevi stupovi, zadužbina Stefana Nemanje. Nastali su tako što se njihov zadužbinar, dok je bio zatvoren u jednoj pećini, zavetovao da će izgraditi manastir posvećen Svetom Đorđu. Kralj Dragutin je potom dogradio crkvu i oslikao njenu pripratu. Međutim, njegova sudbina nije bila svetla, jer je opustošen 1689. godine, posle Austro-turskog rata, kada su monasi morali da ga napuste. Čak 200 godina je stajao pust i razoren, da bi u drugoj polovini prošlog veka počeli arheološki i restauratorski radovi. Na Đurđevima stupovima se vide i Istok i Zapad, jer su građeni kao kombinacija vizantijskog i romanskog stila, sa dve kule (stupa). Freske su uglavnom oštećene, mada je deo prenet u Narodni muzej u Beogradu, a svakako je najimpresivnija slika Svetog Đorđa na konju, koja se nalazi iznad glavnog ulaza u crkvu.

Sopoćani

U Rasu, nekadašnjem središtu srpske države, kralj Stefan Uroš I je "Raški na izvoru" podigao manastir Sopoćane sa crkvom posvećenom Svetoj Trojici, ali se ne zna tačno kada, jer je mesto na kojem je zapisana godina podizanja oštećeno. Stradao je u 17. veku od Osmanlija, da bi 300 godina kasnije bio obnovljen. Srećom, sačuvane su slike čija lepota ostavlja bez daha, predstavljajući najveći domet evropskog slikarstva u vreme kada su freske nastale. Sopoćanski živopis je poznat kao stilski najčistije ostvarenje tog doba u slikarstvu Vizantije, na kojem su prvi put ilustrovani Vaseljenski sabori, biblijske priče o Josifu, Strašni sud i Rodovno stablo Hristovo. Posebno je značajna istorijska kompozicija "Smrt kraljice Ane Dandolo.

LJubostinja

Nedaleko od Trstenika, u dolini male planinske reke, nalazi se LJubostinja - zadužbina kneginje Milice s kraja 14. veka, posvećena Uspenju presvete Bogorodice. Arhitekta je bio Rade Neimar iz narodnih srpskih pesama, koji je svoje ime uklesao na pragu unutrašnjeg portala. Iz LJubostinje je za vreme Kočine bune narod pozvan na ustanak, da bi posle toga Turci zapalili manastir i uništili većinu fresaka. Tada je otkrivena tajna riznica koja je bila sakrivena u zidu iza ikone, a među opljačkanim blagom nalazila se i kruna kneza Lazara koja se danas nalazi u Istanbulu. U LJubostinji su sahranjene kneginja Milica i monahinja Jefimija, koje su se posle Kosovske bitke zamonašile sa mnogobrojnim udovicama srpskih vlastelina poginulih u bojevima na Marici i Kosovu polju.

Gračanica

Vrhunac srpskog graditeljstva u vizantijskom duhu postignut je sa Gračanicom. Po narodnom predanju, kralj Milutin je zaspao pred bitku na reci Gračanki, kada mu se prikazao anđeo rekavši mu da će pobediti i da iz zahvalnosti prema Bogu mora da sagradi crkvu čiji će mu se oblik pojaviti. Pošto je na nebu ugledao beli oblak koji je imao formu crkve i pobedio u tom boju, pozvao je najbolje graditelje. Manastir je izgrađen 1321. godine u blizini Lipljana, na ruševinama crkve Svete Bogorodice Gračaničke, ali je prilično stradao tokom Kosovske bitke. U drugoj polivini 16. veka to je bilo središte novobrdskog mitropolita koji je doneo prvu štampariju. Posle Drugog svetskog rata obnovile su ga monahinje, pretvorivši ga u ženski manastir, a od 1999. godine u njega je preneto sedište episkopa raško-prizrenskog koji je morao da napusti Prizren. Manastir je tada postao duhovno, nacionalno i političko središte srpskog naroda ovog kraja.

Žiča

Između Kraljeva i Mataruške Banje smeštena je Žiča. Manastirska crkva posvećena je Svetom Spasu Vaznesenju Gospodnjem, a podigao ju je kralj Stefan Prvovenčani, koji je tu i krunisan 1217. godine. Crkva manastira pripada raškom arhitektonskom stilu i pod uticajem Svetog Save građena je po uzoru na one sa Svete Gore. Iako su freske uglavnom stradale, i dalje su svedoci visokog kvaliteta, a najznačajnija među njima je kompozicija "Uspenje Bogorodice".

Manasija

Manastir iz 15. veka, Manasija - jedan je od najznačajnijih spomenika srpske srednjevekovne kulture, i to moravske škole. Za nju je zaslužan despot Stefan Lazarević, koji ju je učinio i kulturnim centrom zemlje. Prevodi i prepisi koji su ovde pravljeni iznedrili su nadaleko čuvenu Resavsku školu. Turcima je Manasija bila trn u oku, pa je razarana i pustošena, ostala je i bez olovnog krova, zbog čega je većina fresaka nepovratno izgubljena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

Manastirki turizam

05.01.2015. 16:55

Ne treba manastire da posecujete da bi prevashodno videli arhitekturu,riznice ili freske kao deo slkarstva.To mozete da vidite iz monografija.Posete manastirima treba da budu molitvene i sluze za duhovno okrepljenje.

alex miles

09.01.2015. 03:49

@Manastirki turizam - "duhovno okrepljenje", ma ajde, to ti je kada odes tamo pa te pop duhovno okrepi po dzepu. Te tvoje manastire ja zaobilazim u sirokom krugu. Bicu "duhovno" bogatiji.

dani sd

05.01.2015. 18:06

Zanimljivo mi je da se spominju samo manastiri, valjda ovoj drzavi pripadaju i sve dzamije, katedrale i sinagoge ili to mozda nije deo nase srpske kulture?

ranko75

08.01.2015. 00:48

@dani sd - Mi zato nismo dozreli,nosioci kulture tih sto su gradili su bili neprijateljski raspolozeni prema nama i mi ih ne dozivljavamo kao svoje. Treba prvo da prestanu da se neprijateljski odnose prema nama i da pokazu da su prijatelji,da bi postali prijatelji.Za sada je to iz oblasti fantastike.Medjutim ovo sto ja pisem je slepa ulica,jer smo srbe koji su se pokorili neprijatelju i primili njihovu veru otpisali,i pretvorili u trajne neprijatelje,a da su bili prihvaceni bili bi prijatelji i srbi.

alex miles

10.01.2015. 05:43

@dani sd - Ma ajde Ranko, biti prijatelj sa srbinom je suluda ideja. Cim imas samo jedan zuti gros vise od njega, jeva ceka i zeli da ti "crkne krava". To je Srbin i prijateljstvo na srpski nacin.

Aleksandar

05.01.2015. 21:36

Lepa prica o nasoj istoriji i nasem verskom, istorijskom, arhitektonskom, kulturnom, umetnickom i drugom nasledju. Uvek je trava zelenija preko plota, ali treba da budemo ponosni na ono sto imamo i da to cuvamo, pa i obilazimo, da ucimo nasu decu da vole i postuju svoju zemlju. Manastiri i tvrdjave su jedini sacuvani "spomenici" naseg postojanja u srednjem veku na ovim prostorima (ne samo u onome sto je danas Republika Srbija, vec i na sirem balkanskom prostoru).

NN

08.01.2015. 02:55

@Aleksandar - Ja moram da priznam, dok sam zivela u SRBIJI. Ove nase vrednosti nisam ni zapazala, sad kadSam starija , obišla dosta tudjih zemalja, tek sadVidim koliko smo mi bogati. (Napustila sam srbijuVrlo mlada) . Sad kad dodjem u srbiju uvek iskoristimSvoje vreme da sto vise obidjem. Sad stvarno vidimSve ono sto nekad nisam videla.

Горан

06.01.2015. 19:54

То је зато што имамо поремећене вредности, увек је туђе боље и лепше, а нисмо ни свесни шта све поседујемо. Ми ни своје писмо не волимо, народ је неписмен, не знамо ни своју историју. Људи слушају хрватску музику, купују у хрватским маркетима, и шта да очекујете од људи, да воле своје кад слушају и купују код оних што су нас клали и убијали, покрштавали, протеривали,.... Људи брзо заборављају, продане смо душе, национално неосвешћени,....

Milutin

07.01.2015. 17:41

Lepota srpkih hramova pravoslavlja nadaleko su čuveni, sveštenstvo i narod ćuva kolko može od zla svakolika, a između ostalih i od dojučerašnjih tlačitelja. U portama mnogih crkava naših tražili su oprost za grehe svoje bez obzira na veru i večeru. Bog naš je veliki i prašta, ali neki put zna da kazni one koji ga se kasno sete. Setite se ovih crkava i manastira kad Vas put nanese pokraj njih, pogledajte u oltaru gde pada svetlost sa istoka, pogledajte istorijske živopise, ...

krle - dron

07.01.2015. 19:49

Nikakvo cudo,istina se i posle 70-godina mentalnog zlostavljanja prokletih komunjara tek polako pomalja na svetlo dana.Nacisti su 41- pokupili u 40-vagona kompletno istorijsko kulturno nasledje srbije i oterali u austriju na smetliste,komunjare koje su potom okupirale srbiju 44- sve sto je bilo vredno od kulturnog blaga zamazali su katranom i proglasili da je srbska istorija zaceta u necijem jajcu 43-,50% popova je pristupilo centralnom komitetu.Tek od pre dve godine uklanja se katran sa mozga.

ranko75

08.01.2015. 00:42

@krle - dron - Nisu te komunjare pale s marsa,u tom momentu je bila situacija da su oni imali nekakvu istorijsku funkciju,a njihovo kasnije vladanje je cena koju smo morali da platimo zato sto su organizovali NOB.Cetnici ga nisu organizovali,neko je morao.Medjutim oni ne vladaju vec vise od 21 godine i mi se ne popravljamo a propadamo sto znaci da nije stvar u njima,nego u nama.Nemoj mi reci da je 21 godina malo da se vide rezultati. 1966-1967 SFRJ je imala rast industrijske proizvodnje i BDP veci od Japana.

Мирсад Ђоковић

07.01.2015. 20:09

Прихватајући туђу вјеру, Срби већ у другом кољену лако и свјесно заборављају своје поријекло, обичаје и културу и подсвјесно постају највећи непријатељи свог народа и рушиоци свега што их на претке подсјећа. Својим српским корјенима, без обзира на вјеру, враћали су се само великани, као Мехмед-паша, Иво Ћипико, Меша Селимовић, Иво Андрић... Емир Кустурица.