Trst: Nekad je bio naš

Jelena MATIJEVIĆ

12. 03. 2012. u 12:36

Трст: Некад је био наш
Reporter „Novosti“ u Trstu, moderan grad kome poseban pečat otmenosti i moći daju impresivne građevine iz doba Habzburške monarhije

Za njega su se borili i osvajali ga Rimljani, Vizantinci, Franci... Vekovima je neprijateljevao sa Mletačkom republikom, dok zaštitu nije zatražio od Habzburške monarhije.

Posle Prvog svetskog rata pripao je Italiji, a posle Drugog neki su gotovo deceniju uzvikivali „Trst je naš“. Geografski, ipak, nikada nije bio, ali je od sredine šezdesetih godina prošlog veka pa do raspada Jugoslavije bio naš najdraži, najbolji, najpouzdaniji „prozor“ u zapadnjački svet mode i neprikosnovena prestonica šopinga.

Tokom gotovo tri decenije čuvenih, pomalo ritualnih šoping tura, malo ko je sa torbama u rukama i najmanje dva para farmerki na sebi mogao da se bavi kulturnoistorijskim nasleđem ovog grada. I prava je šteta što su znamenitosti Trsta za mnogobrojne Jugoslovene ostale nepoznate i u senci šopinga.

Zato, ako vam se ukaže prilika, ne propustite da ga obiđete, upoznate i što više uživate u njegovoj raskoši. Jer, Trst je prelep, univerzitetski i poslovni centar, moderan grad kome poseban pečat otmenosti i moći daju impresivne građevine iz doba Habzburške monarhije. Arhitekte i istoričari umetnosti kažu da je, kada je o građevinama reč, „Trst netipičan za Italiju“ i da „više nalikuje Beču nego Rimu ili Veroni“.

Eto odličnog povoda da se naoružate strpljenjem i krenete u razgledanje. Upućeni kažu da je najbolje ako se pođe od Kanala Grande, koji je u prošlosti bio najcenjenije mesto za stanovanje budući da je sve brodove vodio direktno u centar grada.

Napravljen u vreme Mletačke republike, a preko njega izgrađeno je nekoliko mostova i svaki ima neko ime. Bliže moru je Ponte Verde, a drugi, čuveni Ponte Roso tik uz istoimeni trg. Na ovom mostu je i bronzana statua irskog književnika Džemsa Džojsa, koji je desetak godina živeo u ovom gradu. Koliko ga je voleo najbolje svedoče reči: „Moja duša je u Trstu“, napisane na postamentu ispod spomenika, a izvod su iz pisma koje je poslao supruzi Nori.

Osim Džojsa u ovom gradu stvarao je i Rajner Marija Rilke, a student medicine Sigmund Frojd proveo je neko vreme istražujući u Trstu. Preko trećeg mosta Ponte Bjanko nekada je išao voz koji je povezivao staru i novu luku, a na kraju kanala nalazi se „Pjaca Svetog Antonija“.

Ipak, iako su palate i mostovi lepi, Kanalom Grande i trgom Ponte Roso, dominira Srpska pravoslavna crkva Svetog Spiridona, izgrađena od belog mermera sa plavim kupolama i pozlaćenim mozaicima.

Na kanalu je i velelepna kuća Jovana Kurtovića, najbogatijeg Tršćanina srpskog porekla s kraja 18. i početka 19. veka. Bio je i najveći darodavac crkve Svetog Spiridona, a kuću je sagradio preko puta hrama. Još jednu zgradu u susedstvu, u kojoj je danas neodoljivi kafe „Stela Polari“, sagradili su znameniti tršćanski Srbi.

Na putu prema centru grada, nalazi se i rimski amfiteatar iz drugog veka. Sagrađen je za vreme cara

Trajana i mogao je da primi 6.000 gledalaca. Na brdu-vidikovcu iznad nalaze se katedrala i kastel San Đusto. Katedrala je prava riznica istorije, arheologije i umetničkog blaga koji svedoče o dugoj istoriji Trsta kao važne luke. Istoimeni kastel, opasan je zidovima i sa njih se pruža nezaboravan pogled na Tršćanski zaliv.

Za glavno gradsko okupljalište, Trg Ujedinjenja, kaže se da je najveći evropski trg. Smešten je uz more i, možda, na najbolji način oslikava duh Trsta. Sagrađen je za vreme Austrougarske, kao i zdanja i palate oko njega. Najdominantnija je Gradska skupština, a jedna od najznačajnijih Teatar „Đuzepe Verdi“. U centru samog trga je fontana Macoleni, spomenik Karla Šestog, izrađena u baroknom stilu, a priča priču o „stranama sveta" i o tada poznata četiri kontinenta. Sa Trga turisti uglavnom prošetaju do doka na obali odakle se pruža pogled na pučinu s jedne i brda s druge strane grada.

Kada dođe vreme, predahnite u nekom od kafića na trgu Ponte Roso. Tršćani tu, u kafeu "Tomazeo", od davne 1830. godine piju "lili", kako tvrde, najbolju i najfiniju kafu na svetu. Ako vam se ukaže prilika da ga posetite, dobro je da znate da je još od 1839. godine nezaobilazan "Kafe delji speki", a da „San Marko“ s pravom nosi naziv najstarijeg, najnostalgičnijeg i najromantičnijeg tršćanskog kafea. Pauzu od šetnje i razgledanja grada nije loše napraviti ni u vreme aperitiva, u kasnim popodnevnim ili ranijim večernjim satima. U



Trstu kao i u celoj Italiji, aperitivo je mali obrok od maslina, koštunjavih plodova, sireva i salata, mada se poslednjih godina služe i mini pice, sendviči i razne vrste salate od povrća i voća. Sve se, naravno, „zaliva“ čašom izvrsnih vina iz tršćanske regije ili spricom, popularnim koktelom pripremljenim od belog vina (proseko), sode i slatkog likera "aperola" koji mu daje jaku narandžastu boju. Za one koji vole gorka pića, tu je "kampari spric", u kome je je "aperol" zamenjen "kamaprijem".

Svakako vredi videti Kastel Miramare, koji je okružen prelepim, impozantnim parkom, a do dvorca, tršćanskim zalivom može da se stigne i peške i prevozom, jer je od centra grada udaljen oko pet kilometara.

Svakako ga vredi obići i sa njegovih terasa uživati u predivnom pogledu na grad. Ako odlučite da u Trstu ostanete nekoliko dana, krenite vinskim putevima, jer je autonomna regija Friuli-Venecija-Đulija, čiji je Trst glavni grad, poznata po proizvodnji izvrsnih vina.

Obiđite i predgrađe Opicine, ali obavezno starom tramvajskom linijom koja povezuje Trst sa Opicinom, a potom i vidikovac Obelisko i veliku pećinu Grota đigante smeštenu u tršćanskom krasu, a od grada udaljenu samo 15 kilometara. Centralna „prostorija“ pećine visoka je 107 metara, široka 65 i duga 160 metara. Godine 1995. ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća pećina na svetu koju mogu da obilaze turisti. Pećinski ukrasi koje ćete tamo zateći, zapanjujuće su lepote...

OBILIĆ NA KANALU GRANDE


Osim crkve Svetog Spiridona, mnogobrojna tršćanska zdanja duž Kanala Grande i na trgu Ponte Roso, koja krase grad i privlače pažnju turista, u 18. i 19. veku podigli su bogati Tršćani srpskog porekla.

Lepotom plene palate Kurtović, Ivanović, Vučetić, Nikolić i blizu autobuske stanice, palata Tripković. Jedna od najlepših je zadužbina Spiridona Gopčevića na Kanalu Grande.

Upečatljivu fasadu krasi crveno-beli kamen u obliku talasa i četiri kamene figure srpskih junaka iz Kosovskog boja - kneza Lazara, kneginje Milice, Miloša Obilića i Kosovke devojke. Ništa manje lepa nije ni unutrašnjost Palate „Gopčević“, danas reprezentativne galerije i sedišta gradskih institucija kulture.

Gopčević je bio prijatelj Đuzepea Garibaldija i predsednik Srpske pravoslavne opštine u Trstu od 1847. do 1854. godine, a jedan od njegovih naslednika, Marino Gopčević, osnivač je Neurološkog odeljenja tršćanske bolnice.

Poznato je da je većina Srba u Trst stigla polovinom 18. veka, a istoričari su zabeležili da su se izdigli zahvaljujući „bogatstvu Kurtovića i gospodstvu Vojnovića“. Bili su vlasnici desetina raskošnih palata, flota, trgovačkih preduzeća... Istina je i da su i njihovi potomci, današnji Srbi-Tršaćani, cenjeni koliko i preci.

Nisu više toliko bogati i uticajni, ali su i dalje priznati stručnjaci, inženjeri, lekari, trgovci... U ovom gradu boravili su i radili Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Petar Petrović Njegoš, Aleksa Šantić i Ivo Andrić, a u jednoj kući na rivi, 1875. godine, završio se život Svetozara Markovića.

ŠOPING I PROVOD


U odnosu na vreme kada je bio centar jugoslovenskog šopinga, Ponte Roso se mnogo promenio. Sada su tu parking i pijaca na kojoj se prodaju cveće, voće, povrće i zdrava hrana.

Duž kanala smeštene su radnje sa garderobom i obućom poznatih svetskih marki, a prodaju se po cenama koje baš i nisu pristupačne većini srpskih turista. Jeftinija roba i autlet radnje izmeštene su u velike tržne centre na periferiji Trsta.

A kada je reč o večernjim izlascima, ukoliko niste tinejdžeri ili studenti, nećete pronaći nijedno pristojno mesto koje radi posle 22 časa. Posle ponoći radi nekoliko barova i centralna diskoteka, kojima vikendom caruju mladi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (20)

DJUBRETARKA

12.03.2012. 18:22

Nasi roditelji su skandirali **Zivot damo - Trst ne damo** toliko o moralu Srba nekad i danas. To sto smo izgubili Trst ne znaci da ne umemo da sacuvamo Kosovo.

alex miles

13.03.2012. 04:13

@DJUBRETARKA - Sve sumnjam !Na Kosovu ima daleko vise "djubreta" nego sto je u Trstu ikada bilo.

alex miles

14.03.2012. 03:00

@DJUBRETARKA - A koja je to, pa neka nauka o zastiti zivotne sredine ?Bez ikakve sumnje diploma se stice na Kosovu !

Nebojsa

14.03.2012. 12:07

@DJUBRETARKA - @Djubretarka: "Mi" ili tacnije bivsa Jugoslavija, nikada nije "izgubila" Trst, jer je oduvek pripadao Italiji. Drugo je pitanje sto je Tito pred kraj rata zeleo da ga okupira i aneksira (krilatica "Trst je nas") zbog cega su se saveznicke zapadne armije i JNA utrkivali ko ce prvi uci u taj grad. Prvi su usli Britanci (Novozelandjani).

Srbi u Trstu

12.03.2012. 21:36

Jako lepo, ali, autorko teksta, mogli ste da se potrudite da i razgovarate sa danasnjim istaknutim Srbima u Trstu, i pokzete da mi Srbi i Srpkinje i te kako imamo cime da se ponosimo. To je ono sto sakrivaju jugoslovenski komunistii dan-danas.

vuk-maniti

13.03.2012. 14:08

@Srbi u Trstu - Danasnji Srbi u Trstu nemaju nikakvu genetsku i kulturnu sponu sa Srbima koji su ostavili tragove i Trstu!? Knjiga univerzitetskog profesora Marije Mitrovic " Svetlost i senke" utemeljena na naucnim dokazima prvog i drugog reda objasnjava slicnost samo u imenu!? Nazalost moj omiljeni list NE zeli da cuje istinu nego ucestvuje u stvaranju dogme koju je lansirao Josip Broz prvi put 1945.g. Danasnji Srbi u Trstu datiraju od kraja 80-ih i pocetka 90-ih godina proslog vijeka?!Istina je samo jedna!!!

Dragan Vujovic

13.03.2012. 14:40

@Srbi u Trstu - Od Srba-komunista su gori samo ovaj njihov nus-proizvod sto upravlja "Srpskom Pravoslavnom opstinom u Trstu"!!! Oni ne-daju da iko bude Srbin osim njih!!!?

alex miles

14.03.2012. 02:52

@Srbi u Trstu - E Neko, to je lako. Istaknuti "srbi" po svetu, pa i u Trstu su ti popovi. A isticu se po tome sto hodaju u crnim mantijama sa zlatnim krstovima koji im vise oko vrata. Inace neuredni i dlakavi. Lako ih je prepoznati.

nemam pojma

13.03.2012. 13:31

Kafa je illy, a Miramare je stvarno predaleko da bi se išlo peške do njega. To niko ne radi.

Maja - bg

14.03.2012. 15:29

@nemam pojma - PA ko je tebi kriv kad ne volis da setas@ :)a da jedva cekam ponovo leto i da zasija iu punom sjaju

statistika

13.03.2012. 15:41

@udine - Region Friuli-Venezia-Giulia=(Friuli-Udine)+(Venezia-Venezia)+(Gulia-Trieste)

Bruno - Trst

13.03.2012. 16:14

@udine - Udine ali samo za Friuli, za celu provinciju FVG Trst ili ako volis Trieste.

udine

15.03.2012. 14:13

@udine - Udine je glavni grad regiona Friuli-Venezia,Giulia,a GRAD Venezia uopste ne spada u tom regionu vec se nalazi u Veneto :)Trst je mozda lepsi grad i ima more,ali Udine je glavni grad FVG.

Ulysse

13.03.2012. 20:19

Pozdrav iz prelepog Trsta, vec se oseca miris mora i proleca :) Tekst je prilicno tacan, osim imena kafe naravno koje je pogresno ali necemo o reklamama :) Jedina je steta sto Austrougari nisu opstali i Trst nije ostao pod njima, Italija i takozvani Triestini su ovaj lepi i cisti grad zaista unazadili. Ovde zivim vec nekoliko godina i kako pise Dzejms Dzojs, moja dusa je u Trstu. Pozdrav!

englez

14.03.2012. 07:34

Trst srpski, a dole na na nasem Kosemtu Srbe ugnjatavaju, o tome ni rjeci jos vodite i kampanju protiv njih, promovisete politiku ovih izdajnika, zaludjujete ljude Trstom za koji smo uludo davali zivote.

Marko

14.03.2012. 12:00

Trst je odavno doziveo privredni pad i izgubio nekadasnju privlacnost.Dok je bilo SSSR-a, Istocne Evrope i bivse YU, zbog svog ekonomskog polozaja bio je glavna pijaca, ali su se vremena promenila.Stari "sjaj" ne moze povratiti ni danas, jer je cela Italija u teskoj ekonomskoj krizi. Trst nije vise privlacan za strane turiste.

ww

15.03.2012. 10:48

@Marko - Da te malo informiram. Trst je grad koji ima u prosjeku najvise naucnika na svijetu. Tu se nalaze mnogi znacajni centri nauke. A sto se tice Italije, ona je jos uvijek treca ekonomska sila u Evropi, poslije Njemacke i Francuske, negdje u istom rangu kao Rusija.