U KUĆI od blata, koja bi svakog časa mogla da se sruši, u jedinoj sobi u kojoj "može da se živi", skućila se sedmočlana porodica Božinović. U jednom krevetu spava baka Mitra (87) sa osmogodišnjim, odnosno sedmogodišnjim unucima Aleksandrom i Jasminom. Dvojica braće Slađan (11) i Ivan (9) spavaju u drugom, a majka Velinka i otac Ljubiša u trećem krevetu.

- Eto, snalazimo se, nekako - krije pogled Ljubiša, kao da ga je sramota tavana prekrivenog samo plastikom ili zemljanog poda. - Najteže mi je što nam je, zbog duga od 65.000 dinara isključena struja, i što deca moraju da uče uz svetlost sveća.

Pročitajte još - Sedmočlana porodica Aleksić živi u selu Tijovac u teškim uslovima

Kada zagudi zima, četvorica braće, koja sa roditeljima i bakom žive u zaseoku Alun, desetak kilometara od Brze Palanke, kod Kladova, Ljubiša sa njima krene pešice kroz smetove do dva kilometra udaljene škole, kako bi svoju decu odbranio od šakala i vukova.

Ljubiša ne voli da priča o svojoj situaciji. Kaže da mu deca nikada nisu gladna.

Dečaci imaju samo jednu želju - da imaju računar.

- Ma, možda bismo se nekako i skrpili, jer smo čuli da moja majka ima pravo na tuđu negu - nastavlja Ljubiša. - Ali, bismo, zbog toga, trebalo da odemo do Bora, a nemamo para za put.