PROSEČNA starost stanovništava u Kikindi je 44 godine, na 1.000 stanovnika rodi se osam beba, a umre 16 osoba. Oko 800 ljudi napusti grad, što je mnogo više od broja onih koji dođu ovde da žive. Unutrašnje migracije su veliki problem, jer mladi ljudi ostaju da žive u Beogradu i Novom Sadu, a neki odlaze i u inostranstvo.

To je regionalni problem. Zato planiramo da izradimo zajedničke projekte sa UN i Komesarijatom za izbeglice i da definišemo koje investicije su nam potrebne i šta bi to mlade ljude zadržalo u Kikindi. Jedan od tih projekata trebalo bi da bude lociran ovde, a možda nam to bude i pilot projekat - naglasila je Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja, nakon sastanka sa Pavlom Markovim, gradonačelnikom Kikinde.

Ministarka je rekla da će razgovarati i sa rukovodstvom fabrike "Toza Marković" o učešću poslodavaca u populacionoj politici, jer želi da zna koliko su poslodavci raspoloženi da razgovaraju o eventualnim zajedničkim vrtićima i o tome koliko zaposlenima daju mogućnost da biraju radno vreme, odnosno smenu u kojoj će raditi, jer to dozvoljava Zakon o radu.

- O tome treba više da razgovaramo. I država je veliki poslodavac i ona mora da bude uključena u te teme, jer u manjim mestima veliki broj građana radi u opštinama i javnom sektoru - objasnila je ministarka.

Kako smo već izveštavali, ova tema je pokrenuta u maju upravo iz Kikinde, iz Saveza samostalnog sindikata, koji je predložio da se formira agencija za čuvanje dece zaposlenih roditelja koji rade po smenama. U Sindikatu smatraju da u gradu ima nekoliko stotina roditelja kojima nema ko da čuva decu dok oni rade u drugoj i trećoj smeni.

VELIKA IZDVAJANjA - IZ gradskog budžeta godišnje izdvajamo oko 90 miliona dinara za mere populacione politike. Mislim da smo među deset gradova u Srbiji u odnosu na ukupan budžet. Dogovorili smo se o konkretnim projektima, a Grad će još više novca opredeliti za ovu oblast - najavio je gradonačelnik Pavle Markov.

- Na evidenciji nezaposlenih ima dovoljno vaspitača, koji bi prihvatili taj posao i stručno ga radili. U agenciji bi radili školovani vaspitači, dakle oni koji su stručni, a roditelji bi bili opušteni dok su na poslu, jer bi bili sigurni da su im deca zbrinuta. Plate za njih trebalo bi da obezbedi država. Naša inicijativa je deo projekta "Primena mera populacione politike na teritoriji grada Kikinde". U Kikindi bi mogao da počne pilot projekat, da lokalna samouprava bude medijator, a da sve troškove rada agencije snosni država - obrazložio je ranije Ilija Drljić, predsednik Veća samostalnog sindikata Kikinde.

Pročitajte još: Kikinda: Čuvanje dece dok roditelji rade po smenama

Ministarka je rekla da je potrebno uspostaviti jaču vertikalnu saradnju između državnih i organa lokalne samouprave, pa Kikinda treba da izradi projekat kako bi dobila bespovratna sredstva od države za rešavanje nekih pitanja u ovoj oblasti. Pohvalila je što Grad izdvaja više od 50 miliona dinara iz budžeta za besplatan prevoz srednjoškolaca sa sela do škola u gradu, kao i studenata iz Kikinde do većih gradova u kojima studiraju.

DESET MERA

GRADONAČELNIK Markov kaže da Grad ima deset mera za unapređenje populacione politike. Od prošle godine izdvaja do tri prosečne zarade u Srbiji za vantelesnu oplodnju zaposlenih u javnom sektoru oba pola, plaća prevoz srednjoškolcima sa sela i studentima do mesta studiranja, pomoć dobija svaka novorođena beba, u vrtićima nema liste čekanja...