TRADICIJU prela u zimskim večerima porodica Slobodana Đukića, poreklom iz Peulja, kod Bosanskog Grahova, zadržala je i u Banatu, gde žive već 24 godine. U njihovoj kući u Vincaidu, kod Kikinde, na ovakvim druženjima rado se okupljaju prijatelji, rođaci i komšije, a najradije zemljaci iz Bosanske Krajine. Kada se sastane Slobodanovo muško društvo iz zavičaja, kojem se obraduju i supruga Dana i sinovi Mišo i Braco, obavezno se zapeva, domaćin zagusla, ali se redovno igra i potkapica, zabavna igra skrivanja prstena ili novca pod kapu, koja se od davnina igrala na prelima u njihovom zavičaju, u Donjem Livanjskom polju, od Peulja do Kazanaca, na polovini puta između Grahova i Livna.

- Potkapica je isključivo muška zabavna igra. Kad se muškarci zaigraju, traje i po čitavu noć. U jednoj ekipi može da bude neodređeni broj ljudi i nije obavezno da imaju isti broj članova. Najčešće učestvuje ukupno od deset do 15 muškaraca. Prsten, a mi koristimo i novčić, krije se pod 11 kapa. Pod kapu se stavlja zatvorena šaka sa prstenom. Samo onaj ko krije prsten zna pod koju kapu ga je ispustio. Igrači traže prsten i to zovemo boškanje. Neko iz ekipe bira koja će se kapa otkriti. Igra se u tri strane, a svaka strana broji 51 poen - objašnjava Marko Čakar, iskusni igrač potkapice.

Pročitajte još: Uz balote leče čežnju za zavičajem

LjUBITELjI ove igre su i Vojo Ivetić, Špiro Rosić, Boro Janjić, Ranko Ljuboja, Jovo Šegrt, Markov sin Željko, Slobodanov sin Mišo. Sa njima je i Boško Rnjak, Dalmatinac iz Benkovca.

- Potkapica mi je bila potpuno nepoznata dok u Kikindi nisam upoznao prijatelje iz Bosanske Krajine. Mi smo rođeni sa dve strane Dinare, a povezalo nas je izbeglištvo posle "Oluje". Novi život doneo nam je veliko prijateljstvo - kaže Boško, koga drugari zovu krajiški Dalmatinac.

Cilj ekipe je da što duže ima pravo da krije prsten i da sakupi 51 poen. Kada jedna ekipa osvoji toliko bodova, igra se druga strana.

Pročitajte još: Krajišnici pamte korene

- Ako se prsten nađe odmah, čim se otkrije prva kapa, ekipa dobija 11 poena. Ako ga ne nađe, onda igrač ponovo stavlja ruku pod kapu, vrati je i otvori da pokaže da prsten nije kod njega. Potraga se nastavlja, ali je cilj da se prsten ne nađe sve dok ne ostanu tri kape. Tada ekipa koja traži uzima dve i prsten bi trebalo da je ispod jedne, da bi preuzela prsten. Ako ne nađu prsten u te dve kape, onda protivnička ekipa dobija tri poena i nastavlja da krije. Ako se prsten pronađe u toku igre, ekipi se računa onoliko poena koliko je ostalo kapa - opisuju igrači pravila.

Slobodan Đukić


IAKO, možda, izgleda monotono, potkapica ima žara, prati je žustro komentarisanje, jer oni koji gube ne mogu to mirno da podnesu. Igrači se nadmeću, prozivaju jedni druge, ispituje se osećaj gde bi prsten mogao da bude, šale se na taj račun. Suština je - iskreno druženje.

A čim grane proleće, igrači potkapice okrenuće se drugoj zabavi. Okupljaće se da bi igrali balote ili boćanje. To je, takođe, navika iz zavičaja koju su preneli u Banat.

DOMAĆICA DANA

DRUŽENjE Krajišnika uz potkapicu kod Đukića nije samo prelo, već i prava gozba. Za to je najzaslužnija Slobodanova supruga Dana, koja igračima sa zadovoljstvom priprema večeru. Na stolu su domaći hleb, koji ona pravi, bogata meza: sušena teleća i svinjska pečenica, domaća kobasica, dimljena slanina, bosanske pite. Kafa, rakija i ostala pića kod Đukića se podrazumevaju.