U SELU Donje Brezovice, u većini kuća, pune su sušare mesa, prepune staje, obori, torovi, svinjci i kokošinjci. Sneg je, nekako, umirio ovo lepo selo. Tiho je i svečano lepo, na sve strane idila.

Domaćin Živorad Pantelić (74) i njegova supruga Kosana (62), jedni su od mnogih koji se na seljački život nikad nisu žalili. Nema šta nemaju, od ića, pića, odeće, obuće, sin im je, vele, "kao duša". Zove se Dejan. Za njega nema tajni u seoskim poslovima. Za dvojicu može da radi. Ne puši ne pije, lepo je vaspitan, naočit, bistar kao i većina mladih gorštaka.

Pročitajte još: Selo koje tiho nestaje

- Sve nam je Bog dao, još samo da nam se sin oženi, da mlado žensko srce "raspali" još više naš dom, onako kako je bilo kad je za mene "pošla" Kosana, kada je ognjište, iznova, procvetalo - kaže Živorad. - Sve imamo i kad dođe ovo vreme, možemo kapu da nakrivimo i uživamo. Zima je doba kada uživamo, istina manje je zabave u selu, ali se posećujemo, družimo, zapevamo, zaigramo.

Živorad kaže da sanja dan kad će njegov i Kosanin Dejan mladu da dovede. Cure beže od sela, tačno je, veli, "ali ima i pametnih koje se udaju u Rađevinu, i to u sela".

ŽENIDBA

MOMAK Dejan se samo smeška na očeve reči. Ozarenog lica, stasit, lep i zdrav "kao puce", otkriva da se nada ženidbi. Ne želi da otkrije ime mlade, ali ne krije da mu je "srce zaigralo".