Nije svaka pećina bila dom

Daliborka Alihodžić

nedelja, 28. 10. 2018. u 07:15

Није свака пећина била дом

Cerjanska Meča Dupka - Foto Filozofski fakultet

Nastavljena istraživanja špilje Meča Dupka kod sela Cerja

ZNA se da je naš predak homo sapijens pre 150.000 godina živeo u pećinama, ali zašto je za svoj dom birao samo određene, još je predmet naučnog interesovanja. Dom paleolitskog čoveka bila je i pećina Meča Dupka, koja, pored naučnog značaja, može biti i turistička atrakcija, zajedno sa obližnjom Cerjanskom pećinom.

Posle četiri godine pauze obnovljena su istraživanja pod rukovodstvom beogradskog Filozofskog fakulteta, sa dozvolom Ministarstva kulture, koje predvodi prof. dr Dušan Mihailović, a u timu su studenti doktorskih studija arheologije i istraživač-saradnik Senka Plavšić, arheolog Dejan Vitomirov i studenti arheologije Ljubica Stajić, Danilo Pajović i Stefan Pavlović.

Pročitajte još: Cerjanska pećina među najdužima u Srbiji

- Pećina Meča Dupka ima oko 100 kvadratnih metara. Prilikom istraživanja 2014. otkriveni su ostaci života ljudi iz paleolita - kaže istraživač Senka Plavšić, i dodaje da ispituju u kojim je tačno periodima čovek naseljavao tu pećinu i da utvrđuju koji je bio karakter čovekovog naseljavanja u pećini Meča Dupka.

ISKOPAVANjA su obavljena u južnoj niši pećine na površini od šest kvadratnih metara, gde je otkriveno šest horizonata naseljavanja iz perioda paleolita.

- Konstatovani su i primerci veoma malih dimenzija, primerci koji su možda služili kao delovi oruđa i oružja. Pronađene su i mnoge životinjske kosti, koje mogu da predstavljaju ostatke hrane koju su ljudi ovde konzumirali. Neke od kostiju imaju tragove kasapljenja artefaktima od okresanog kamena. Svi nalazi najverovatnije pripadaju periodu gornjeg paleolita, kada je teritoriju Evrope naseljavao anatomski moderan čovek, homo sapijens, vrsta kojoj pripada i današnja ljudska populacija - otkriva nam naša sagovornica.

NALAZIŠTA kao što je Meča Dupka otkrivena su na još nekoliko mesta u Srbiji, u Jelašničkoj klisuri, u slivu Timoka i Resave.

- Značaj za nauku je veliki, jer nam svako novo iskopavanje popunjava deliće slike, kao slagalica. Kako bismo razumeli taj život potrebno je da se istraži što više ovakvih lokaliteta na što većem prostoru - kažu istraživači.

Meča Dupka je još jedan u nizu lokaliteta koji će nam pomoći da razumemo ponašanje čoveka tokom paleolita na prostoru Niške kotline.

SKLAD PRIRODE I ČOVEKA

ONO što bih ja volela jeste da se Meča Dupka uvrsti u turističku ponudu, s obzirom na to da Cerjanska pećina i pećina Meča Dupka kao kompleks predstavljaju primer sklada prirode i čovekovog uticaja i pružaju priliku da šira javnost bolje razume zašto je čovek neke pećine birao za svoja staništa, a druge ne - kaže ova naučnica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije