Grejemo plastenike, a Albanci beru profit

Igor MITIĆ

11. 04. 2017. u 19:00

Leskovački povrtari teško pariraju uvozu i pored novih tehnologija u zasadima. Na njivama kotlovi koji bi mogli da greju više desetina stanova

Грејемо пластенике, а Албанци беру профит

Vladica Stojković pokazuje prve plodove rada svoje porodice / Foto: Igor Mitić

SVE veći uvoz i drastično kolebanje cena najveći su problemi domaćih povrtara. Da bi što više smanjili rizike i uvećali rod, neki poljoprivrednici se odlučuju za zagrevanje svojih plastenika nadajući se da će ranom proizvodnjom postići cene koje će im doneti izvesnost i dobru zaradu. Ali i taj posao im kvari uvoz iz Albanije, gde se proizvodnja bez veštačke toplote poklapa s prvom berbom u Srbiji iz zagrejanih leja, pa je logično da naši proizvođači nisu konkurentni. Zato leskovački povrtari od države očekuju da u ovo vreme nekako ograniči uvoz i na taj način im omogući da vrate novac koji su uložili u skupu opremu.

Kada je Jovica Stojković iz Navalina kod Leskovca pre 17 godina počeo da greje svoje prve plastenike, rani krastavac se prodavao za dva do dva i po evra po kilogramu. Prvi ovogodišnji krastavci obrani su pre dvadesetak dana, ali proizvođači sada, kao ni nekoliko godina unazad, ne mogu da računaju na tu cenu. U Leskovcu se trenutno zagreva od 25 do 30 hektara pod povrćem, ulaganja su danas mnogo veća, ali bez obzira na mnogo manju zaradu, Stojković je sa svojom porodicom odlučio da proširi zagrevane površine pod krastavcem sa pola na 1,2 hektara.

Usred njive, pored dva već postojeća, Jovica je postavio novi kotao, a ukupna snaga je tolika da bi sam mogao da greje bar polovinu leskovačkog naselja Dubočica. Ove zime Stojkovići su za zagrevanje 26 plastenika od po 320 kvadrata potrošili oko 500 kubnih metara drva.

- Na ovaj korak nas je navelo to što ćemo ranom proizvodnjom izbeći prodaju u julu i avgustu, kada je velika verovatnoća da cena povrća bude na ekonomskom minimumu. Investicija je vredna oko tri miliona dinara, a 40 odsto ulaganja je subvencionisala država. Ako bi pored takve podrške, u vreme kada stiže naše povrće, na neki način bio ograničen uvoz, onda bismo sa sigurnošću mogli da kažemo da se ovakva ulaganja isplate - priča Jovica, koji se skoro 40 godina bavi povrtarstvom.

* Topli plastenici Stojkovića / Foto: Igor Mitić

U posao je uključio i dvojicu sinova, pa zajedno obrađuju još oko pet hektara pod krompirom, deset pod pšenicom i četiri pod kukuruzom. Sledeće godine će grejati sve površine pod plastenicima od oko dva hektara. Stojkovići svakodnevno imaju po desetak radnika, a svake sezone isplate oko 3.000 dnevnica. Ovo domaćinstvo je jedno od tek nekoliko u Srbiji koja su navodnjavanje svojih plastenika u potpunosti kompjuterizovala.

- Uveče sednem za računar i zadam parametre i narednog dana sve se odvija automatski. Proizvodnja će ove godine biti dobra, ali kako ćemo proći, znaćemo tek na kraju sezone. Pre dve nedelje počeli smo berbu i isporučujemo od dve do dve i po tone robe svakodnevno. Nemamo problem s tržištem, jer imamo kvalitet i količine, a do kraja juna oko 40.000 biljaka trebalo bi da da 200 tona roda - dodaje Vladica, jedan od Stojkovićevih sinova.

Kada prođe sezona krastavca, pod njihovim plastenicima naći će se jesenji paradajz, koji će, ukoliko bude bilo potrebe, takođe zagrevati. Paradajz će rasaditi u julu, pa će biti i prilike da iskoriste lepo vreme za godišnji odmor.

* Novi kotao snage 1,25 megavata

- U našim klimatskim uslovima, kada "vučeš" neki proizvod tokom cele sezone možeš da imaš i velike probleme, jer s velikim vrućinama stižu insekti i bolesti, a mi smo naše kupce navikli na najbolje. Sada biljke nismo tretirali hemijom, jer za to nije bilo ni potrebe - objašnjava Vladica.

Porodica Stojković ima i hladnjaču kapaciteta 300 tona. Najviše je koriste za rashlađivanje povrća, jer su sve češći takvi zahtevi kupaca. U njoj su uskladištili i prošlogodišnju proizvodnju krompira, a poslednje količine prodaju ovih dana.


SPORAN KVALITET

ALBANSKI povrtari imaju povoljne klimatske uslove, ali im je tehnologija mnogo lošija od naše. Na pojedinim fotografijama iz njihovih plastenika, gde je berba krastavaca počela pre dve nedelje, Vladica nam pokazuje tragove hemije i dokaze raznih bolesti. Problem je to što se u Albaniji koriste preparati koji su odavno izbačeni iz upotrebe, pa bi bolja kontrola na našim granicama svima dobrodošla.


NEDOSTAJE BERZA

U tradicionalnom povrtarskom kraju, ističu proizvođači, nedostaje berza poljoprivrednih proizvoda koja bi bila stabilizator i čuvar proizvođača od rizika brze i drastične promene cena do koje često dovodi veštački višak proizvoda. Uz planiranu proizvodnju i prodaju svima bi bilo mnogo lakše. Do tada nikoga ne bi trebalo da iznenađuje to što se krastavac prošle nedelje na veliko prodavao po ceni od 70 do 80, a već juče za 120 do 140 dinara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (14)

SRBIJA JE OKUPIRANA ZEMLJA

11.04.2017. 19:06

Pobogu ljudi, zar iz Albanije uvozite hranu? Ma tu treba bit veliki idiot, i tako nesto dozvoliti.

ranko75

11.04.2017. 22:12

@SRBIJA JE OKUPIRANA ZEMLJA - Ako vec nasi seoski domacini uvoze mlade iz Albanije jer nase nece da seljaku rode niti da sa njime zive, zastro onda ne bi i ostalo. Neka srpkinja, a ne albanka radjaju srbima decu na selu,a ne da abortiraju ali da zive po gradu i onda prigovarajte.Ocemo natalitet, ali da ga neko drugi pravi,ocemo Kosovo, ali da neki drugi srbi a ne mi zive na njemu.

Marko

11.04.2017. 19:12

Uvoz hrane treba dozvoliti samo ako je nestašica na domaćem tržištu a ne kao sad da se uništi domaća proizvodnja zarad članstva u imaginarnoj zajednici, pa se onda pitamo što nam se sela i gradovi prazne.

pereee

11.04.2017. 19:45

Radim sa povrcem pa sam upoznat sa situacijom. Katastrofalno je kako uvoznicki lobi forsira albance, kao da su nasi na ustrb nasih seljaka, pa kad dodje sezona nas covek iz beograda ih odere ko zeceve.

mm

11.04.2017. 20:23

a da li moze info kako da prepoznam albansko povrce? verovatno ga niko ne bi ni kupovao da zna odakle potiče, pa bi time i uvoznici odustali. meni licno bi vise prijalo da progutam parce stiropora nego bilo sta iz albanije

миђа

11.04.2017. 20:33

Онај ко је био у Албанији зна да имају богом дане услове за узгој поврћа.Дакле, имају квалитету, цену и количину. Све оно што ми немамо.А Србија увек може да забрани увоз, али како онда да извози млеко, брашно, шећер......Економија је узимање и давање.

RRPANTELA

12.04.2017. 08:10

@миђа - Pa i nije bas tako Mico.Da imaju albanci bolje prirodne uslove jeste tacno ali nije i presudno.Nisam ja protiv uvoza njihove zaista kvalitetne robe te vrste ali sam za zastitu nase robe koja je dobrog kvaliteta samo malo kasnije stize. Pa i nasi pradedovi su ziveli bez nekog uvoza iz Albanije i nista im nije nedostajalo. Znaci uvoz DA ali ogranicenih kolicina i vremena uvoza.

Ivanka Kosovka

11.04.2017. 20:41

Dokle vise taj bezobrazluk To varvarsko ponasanje prevazišlo je sve mere na koje medjunarodna zajednica cuti- kao da se nista ne desava.

Mister No

11.04.2017. 20:56

U Albaniji je pogodnija klima za povrce nego u Srbiji. Mi bacamo toplu vodu u Macvi, a mogla bi da greje Sabac i Loznicu, kao i hektare plastenika. Ali mi ne znamo, a i necemo, lenji smo. Drugo, ne mozete vi da zabranite uvoz, a zelite da izvozite... neko proizvodi povrce, neko meso, neko mlecno...

boža prorok

11.04.2017. 21:47

Pa kad su naši glupi ,zadrži im se šleperi malo više na granici i roba šlus .

Srdjan

11.04.2017. 23:18

Znaci trebam da placam 2-2,5 evra kilogram da bi oni bili zadovoljni? Razumem seljake ali trebalo bi i oni da razumeju nas. Vecina gradjana ne moze da priusti ni osnovno. Trebaju na konkurentne cene bar kada je hrana u pitanju. Zabraniti uvoz da bi neko prodavao 2,5 evra krastavac.

SMOKI

12.04.2017. 08:16

@Srdjan - Srdjane, ne radi se o tome. ONI i kako to kazes MI nisu drzavljani tamo neke drzave, nekgo NASE. Od njihovog rada MI treba da zivimo kvalitetnije se hraneci bez GMO smeca. Zastitom NJIHOVOG rada drzava bi automatski stitila i NAS.Razumem ja de se uvoziti mora ali treba ograniciti kolicine uvoza i uvoziti samo ono sto se ovde NE MOZE proizvesti.Tvoja ljutnja sigurno ima smisla ali NAS seljak nam je najmanje kriv.