INVALIDSKI penzioner Ljubiša Stanojević (62), iz Ribeša kraj Knića, sa nezaposlenim sinom Darkom, koji boluje od epilepsije, živi u gotovo nemogućim uslovima - u čatmari od pruća i blata od petnaestak kvadrata. Njegova kompletna mesečna penzija je tek koji dinar iznad šest i po hiljada dinara. To im je jedini mesečni prihod, a sve ostalo su teške brige i gotovo nemoguća borba sa bolešću i nemaštinom.

Ljubiša priča da je i sam odavno oboleo, pa je zbog toga, nakon 37 godina rada u preduzeću "Zastava auto-delovi Knić" i penzionisan. Nadao se, kaže, da će imati bolju penziju, ali dobio je rešenje na šest i po hiljada dinara.

- Pa to je niže i od socijalne pomoći. Objasnili su mi da će mi penzija biti duplo veća, ali tek kada napunim 65 godina - priča Ljubiša.

Dodaje da ga niko ne pita kako će sa bolesnim sinom, koji je uz sve nedaće i nezaposlen, u bednom kućerku "pregurati" i nekoliko meseci, a kamoli preduge tri godine.

- Pa i da imam punu penziju, teško bismo sastavljali kraj s krajem. Jedva imamo za hleb i malo krompira, meso je za nas misaona imenica. A radio sam tolike godine, sam brinuo o sinu, jer nas je njegova majka napustila. Nemam više kud, moram da molim da nam bilo ko pomogne - jada se Ljubiša.

Za lekove se, kaže, snalaze. One najneophodnije ne plaćaju, ali za sve ostalo jednostavno nemaju para. Obraćao se Ljubiša i Centru za socijalni rad u Kniću i zatražio pomoć. Međutim, odbili su ga jer je pre dve i po godine dobio otpremninu.

BEZ KROVA NAD GLAVOM

- OD 700.000 dinara koje sam dobio kao otpremninu nameravao sam da izgradim novu kuću, da konačno imamo pristojan krov nad glavom. Međutim, to nije bilo dovoljno. Uradio sam temelj i zidove i na tome stao. Para više nema ni za eksere. Jedini krov nad glavom nam je i dalje stara čatmara - priča ovaj penzioner.