NEKADA je stizao do pivara Njujorka i dalekog Japana. Doživeo je tužnu sudbinu. Uvozna sirovina prognala ga je iz pivara u njegovoj zemlji. Pokazalo se, ipak, da je koren hmelja, usađen u zemlju oko Bačkog Petrovca pre 245 godina, kada su prvi Slovaci stigli u ove krajeve, otporniji nego što je iko očekivao. Ovih dana, naime, Petrovčani ponovo beru hmelj.

Na imanju poljoprivrednog dobra “Petrovec”, na jedinom mestu u Srbiji, vitice hmelja ponovo su se vinule do visine od šest metara. Za početak, na dva hektara. Malene šišarke ove aromatične biljke “zadužene” za karakterističan ukus piva, ovih dana su dostigle zrelost i vreže su spuštene. Radnici ovog dobra, od kojih neki još dobro pamte berbe na 100 puta većoj površini, beru ih i pripremaju za dalju preradu. Sušara za hmelj, hladnjača, pogon za proizvodnju peleta i za pakovanje u foliju, ponovo će raditi...

- GAJENjE hmelja za nas nije samo posao, to je i tradicija i ljubav - objašnjava Rasatislav Struhar, direktor ovog dobra, razloge ponovnog podizanja hmeljarnika. - I kada smo ih krčili, pre nekoliko godina, nadali smo se kako će hmelj opet biti tražen, pa smo ostavili 20 hektara hmeljarnika, sa visokim banderama i razapetim žicama, kako bi na njih opet mogle da se penju vitice ove neobične biljke.

Ta prilika se, priča Struhar, ukazala kada je i u Srbiji zaživeo svetski trend malih zanatskih kraft pivara, koje najčešće proizvode pivo za potrebe svog ugostiteljskog objekta i ograničeno tržište ljubitelja piva.


- Ovi mali pivari do sada su nabavljali hmelj iz SAD, ali, pošto su naručivali male količine nisu imali prilike ni da ga omirišu, niti da vide kakvog je kvaliteta, pa su se često sukobljavali sa problemima - kaže Struhar. - Mi smo u tome videli svoju šansu i u saradnji sa novosadskim Insitutom za ratarstvo i povrtarstvo i Nikolom Marjanovićem, naši