Pet vekova manastira Svetog Jovana

I. Mitić

03. 05. 2015. u 09:30

Пет векова манастира Светог Јована

Manastirska crkva podignuta 1517. godine

Crkveno zdanje koje je decenijama bilo napušteno, sa jedinstvenim freskama, dočekuje značajan jubilej. Najviše zasluga za obnovu hrama imaju iguman Joanikije i dobrotvori

KADA su braća Jovan i Andronik, iz plemićke porodice Kantakuzin, 1517. godine, na temeljima porušenog hrama iz kosovskog perioda, podizali novu crkvu manastirskog kompleksa u okolini leskovačkog sela Jašunja nisu ni slutili da će pet vekova kasnije nove generacije slaviti taj trenutak zadojene lepotom autentičnog objekta i ikonopisa u priprati i unutrašnjosti crkve.

Freske jašunjskog manastira su pravi dragulj sa početka 16. veka koji se više nigde ne može videti. Posle mnogo godina nebrige i zapuštenosti manastir na Babičkoj gori ponovo živi zahvaljujući igumanu Joanikiju i dobrotvorima.

Iguman Joanikije

Protosinđel Joanikije kada je stigao u manastir zatekao je kompleks zarastao u korov. Stara crkva, sa dotrajalim krovom, jedva da se videla, konak je bio pred rušenjem kao i delovi manastirskih zidova. Nije bilo vode i struje, a manastir je više od 50 godina bio bez domaćina.

- To je bio blagoslov i došao sam ovde sa jednom kamp-kućicom, a kada sam osvanuo video sam da to neće biti tako jednostavno. Ne sluteći kakve ćemo sve probleme imati u toj kućici sam proveo dve zime, ali blagodareći Bogu i Svetom Jovanu sve se u hodu prevazilazilo.

Ikonopis kom se sada svi dive bio je preliven čađu i ništa se od prelepih fresaka nije videlo - seća se iguman Joanikije trenutka kad je pre osam godina zakoračio u manastir.

Legenda kaže da se srpska vojska ovde pričestila pred boj na Kosovu, a arheološka istraživanja potvrdila su starinu prethodnih objekata i nekadašnji izgled manastira građenog od tesanog kamena, dok su čišćenje i konzervacija ikonopisa otkrili sjaj i kulturno bogatstvo kakvo se retko viđa.

Gledajući njihovu lepotu i površinu, koja je skoro u potpunosti očuvana, čini ih neuporedivim čak i sa studeničkim ikonopisom, iako je on stariji i vredniji i na glasu. Ima ovakvih ikonopisa i u Sukovu, Poganovu i Temskoj, ali je jašunjski jedini koji je sačuvao svoju autentičnu lepotu i nigde nije doslikavan - ističe otac Joanikije.

Inicijalna sredstva za obnovu stigla su od lokalne samouprave i kompanije "Zdravlje Aktavis", a onda su usledile i donacije iz zemlje i inostranstva - kaže Bojan Tojaga, direktor Agencije za lokalni ekonomski razvoj.

Za dve godine, kada će biti obeleženo i 700 godina od nastanka manastira, treba izgraditi još jedan potporni zid, manastirsku kapiju, popločati plato, postaviti mobilijar, završiti započetu narodnu trpezariju i paraklis i urediti ambijentalnu rasvetu.

ZVONO KRALjA MILANA

Zvono koje je kralj Milan, nakon oslobođenja, 1882. godine poklonio ovom manastiru je sačuvano i biće podignuto u novoj zvonari "da zvoni kao u davna vremena i svedoči o borbi za slobodu". Manastir je u najteže vreme, od 1920. do 1956. godine, očuvao monah Joasaf koji je došao iz Rusije, posle Oktobarske revolucije. Ovde je i umro, a njegov grob je u crkvenoj porti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Zahvalna

03.05.2015. 11:11

Hvala vam za ovakve reportaže! Da mi nije ovakvih tekstova,verujem da ni naslove u novinama ne bih čitala!

Dusan BG

03.05.2015. 19:41

Prelepe freske, divan manastir, plemenita prica... Zahvaljujuci ovakvim tekstovima, ja i dalje verujem da nasa svakodnevnica nisu samo politicka prepucavanja i rijaliti programi.